Za prethodne generacije, iz komunisti\u010dkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoc\u0301e se smatrao zlo\u010dinom. Kakav je danas odnos Rumuna prema metodama kontracepcije? Andrada \u0106ilibiu, aktivistkinja feministi\u010dke grupe Filia centra i stru\u010dnjak za seksualna i reproduktivna prava, tvrdi:<\/p>\n
,,S obzirom na to da ne postoji besplatna kontracepcija, posebno za najugro\u017eenije me\u0111u nama, nema informacija ni sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja u \u0161kolama, o\u010digledno je da c\u0301e stopa upotrebe kontracepcije biti niska. Ovo je zabrinjavajuc\u0301e, imajuc\u0301i u vidu dva aspekta: 1) sve vec\u0301u stopu polno prenosivih infekcija o kojima se ne govori mnogo, jer je na\u017ealost, u Rumuniji ova tema vezana za reproduktivno zdravlje i seksualna prava i dalje tabu tema, dok je drugi aspekt vezan za tinejd\u017eersku trudnoc\u0301u, za ne\u017eeljene trudnoc\u0301e i za dru\u0161tvo koje, na\u017ealost, izjedna\u010dava kontracepciju sa abortusom, ne\u0161to \u0161to mi ne \u017eelimo.
\n\u017delimo da sve \u017eene imaju pristup, pre svega, kontracepciji, informacijama, seksualnom obrazovanju i bezbednim procedurama za prekid trudnoc\u0301e. Ipak, primetili smo da smo u poslednjih 10 godina, registrovali, na\u017ealost nazadovanje u odnosu na to kako je rumunsko dru\u0161tvo izgledalo u protekloj deceniji\u201c.<\/p>\n
Andrada \u0106ilibiu otkriva kako je 2000- te godine u Rumuniji uspostavljena mre\u017ea za planiranje porodice, koja nudi pristup individualnim razgovorima sa specijalizovanim lekarima o metodama kontracepcije, o strahovima i emocionalnim zastojima u vezi sa seksualnim odnosima, trudnoc\u0301om ili drugim aspektima reproduktivnog zdravlja. Osim toga, dodaje ekspert, mre\u017ea nudi besplatne metode kontracepcije, dok je diskusija o seksualnom obrazovanju bila mnogo pozitivnija. Prema recima eksperta, dogodilo se da su ti lekari oti\u0161li u penziju, a nisu obu\u010dili druge specijaliste, a mre\u017ea nije dobila nove resurse.
\nPored toga, 2000-te godine obele\u017een je ogromnim napredkom u pripremama za ulazak u Evropsku uniju, \u0161to je zahtevalo po\u0161tovanje odre\u0111enih standarda. S druge strane, Republika Moldavija se pominje kao pozitivan primer, jer ima specijalizovane klinike za mlade uzrasta od 10 do 24 godine, koji imaju koristi od besplatnih usluga reproduktivnog zdravlja. Na pitanje odakle mo\u017eemo da dobijemo dobre prakse, Andrada \u0106ilibiu odgovara:<\/p>\n
\u201eSvakako iz sveobuhvatnog modela seksualnog obrazovanja koje nalazimo u nordijskim zemljama ili u Ujedinjenom Kraljevstvu ili u Holandiji, gde se seksualno obrazovanje u nekim zemljama, vrsi od najranijih godina \u017eivota, uglavnom stavljajuc\u0301i naglasak na pristanak i telesnu autonomiju, a zatim, pravec\u0301i korak za sledec\u0301e poglavlje, kako deca rastu, dolazi do drugih informacija o zdravim emocionalnim i seksualnim odnosima.
\nImamo primere dobre prakse u pogledu prekida trudnoc\u0301e, koji dolaze iz Holandije i iz Francuske, zemlja koja je relativno nedavno uvela, u svom Ustavu, pristup pravima na abortus. Tu je i \u0160panija, sa veoma dobrim programom distribucije kontracepcije.
\nAli u stvari, vec\u0301ina dr\u017eava EU ima nacionalne planove za kontracepciju i nudi besplatnu kontracepciju, pre svega tinejd\u017eerima i mladima, ali i ranjivim grupama. Rumunija je, zapravo, u ovom manjinskom klasteru zemalja koje nemaju, uop\u0161te ne nude besplatnu kontracepciju\u201c.<\/p>\n
U prolec\u0301e ove godine, centar Filia pokrenuo je studiju \u201eBriga za demokratiju\u201c. Politi\u010dki interesi \u017eena u 2024.\u201c, sa poglavljem posvec\u0301enim upotrebi kontracepcije od strane \u017eena u Rumuniji danas. Studija kaze da je 37% ispitanika izjavilo da je koristilo metode kontracepcije u poslednjih 10 godina, 62% je reklo da nije, a 1% ispitanika odbio je da odgovori. Od grupe \u017eena koje su u\u010destvovale u studiji koje su koristile metod kontracepcije, 63% koristilo je kondom, 55% kontracepcijske pilule, 42% metod povla\u010denja, 38% kalendarsku metodu, 24% pilulu za prepodnevnu terapiju iu mnogo manjim procentima invazivnije metode, kao \u0161to su spirala, jajovodna ligacija ili kontraceptivni implant.<\/p>\n
Na evropskom nivou, Svetska zdravstvena organizacija upozorava na zabrinjavaju\u0107e smanjenje upotrebe kondoma me\u0111u tinejd\u017eerima. Studija SZO sprovedena je izme\u0111u 2014. i 2022. godine, obuhvatila je vi\u0161e od 240 hiljada adolescenata iz 42 evropske zemlje i pokazala je da je upotreba kondoma kod 15-godi\u0161njih de\u010daka smanjena za 9% izme\u0111u 2014. i 2022. (sa 70% na 61). Za devojke, procenat je opao sa 63% na 57% u istom vremenskom periodu. Ista studija je pokazala da 30% devoj\u010dica i 22% seksualno aktivnih de\u010daka u Rumuniji nije koristilo kondom ili bilo koji drugi oblik kontracepcije tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Andrada \u0106ilibiu ka\u017ee:<\/p>\n
\u201eNa\u017ealost, vidim da mnogi mladi ljudi radije koriste pornografiju kao referentni okvir za odr\u017eavanje bezbednih seksualnih odnosa. Me\u0111u njima postoji velika konfuzija i bas zbog toga veruju u mnoge mitove i stereotipe i imaju mnogo anksioznosti oko imid\u017ea svog tela, zbog romanti\u010dnih ili emocionalnih veza u koje ulaze, oko seksualnih odnosa, itd.
\nNemamo, ni u porodici ni, posebno, u \u0161koli, ovla\u0161c\u0301enja da im saop\u0161tavamo naukom potvr\u0111ene informacije i koje ulaze u ovu oblast sveobuhvatnog informisanja o seksualnom vaspitanju, na\u017ealost prepu\u0161tamo na\u0161e mlade sami sebi i oni na kraju ulaze u seksualne odnose ili u veze u kojima ne prepoznaju nasilje, ne prepoznaju da to \u0161to im se de\u0161ava nije uredu. S tim u vezi, neophodno nam je obavezno i sveobuhvatno seksualno obrazovanje za sve, bez saglasnosti roditelja, usluge seksualnog zdravlja prilago\u0111ene mladima.\u201d<\/p>\n
Na regionalnom nivou, druga studija objavljena 2022. godine u britanskom medicinskom \u010dasopisu The Lancet pokazala je da, dok je prose\u010dan izbor kondoma kao metode kontracepcije u isto\u010dnoj Evropi (od strane onih koji se odlu\u010de da ga koriste) 37,8%, u Rumunija, procenat ne dosti\u017ee 31%. Kalendarski metod, s druge strane, koristi 19,9% Rumuna, u pore\u0111enju sa 5,9% u isto\u010dnoj Evropi. Metod povla\u010denja preferira 12,8% Rumuna i 10% ispitanika iz regiona.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za prethodne generacije, iz komunisti\u010dkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoc\u0301e se smatrao zlo\u010dinom. Kakav je danas odnos Rumuna prema metodama kontracepcije? Andrada \u0106ilibiu, aktivistkinja feministi\u010dke grupe Filia centra i stru\u010dnjak za seksualna i reproduktivna prava, tvrdi: ,,S obzirom na to da ne postoji besplatna kontracepcija, posebno za najugro\u017eenije […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":820456,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-824362","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n