Emisije gasova sa efektima staklene ba\u0161te u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto dru\u0161tveni proizvod je bio ve\u0107i za 68%, \u0161to je novi dokaz da treba odvojiti emisije od ekonomskog rasta, ka\u017eu zvani\u010dnici u Briselu. Istovremeno, Izve\u0161taj o klimatskim promenama iz 2024. godine, koji je Evropska komisja objavila, pokazuje da su u 2023. godini emisije u Uniji smanjene za 8,3% u odnosu na prethodnu godinu i da ovo smanjenje, najve\u0107e u poslednjim decenijama, na re\u010dunaju\u0107i 2020. kada su u pandemiji Kovida-19 smanjene emisije gasova za 9,8%, navodi se u saop\u0161tenju za javnost Evropske komisije. Svi ovi podaci dokazuju da Unija \u00a0kao predvodnik \u010diste tranzikcije koja u globalnoj emisiji gasova u\u010destvuje sa 6% i dalje ispunjava preuzete obaveze o smanjenju emisija gasova sa efektima staklene ba\u0161te za najmanje 55% do 2030. godine. Podaci su ohrabruju\u0107i, na svetskom planu pro\u0161le godine u sistem su u\u0161le rekodne koli\u010dine zelene energije i vi\u0161e od 560 gigavata obnovljive energije, saop\u0161tila je Medjunarodna agencija za energetiku. Ipak, proizvodnja \u010diste energije zaostaje za globalnim zahtevima za elektri\u010dnom energijom, upozorava agencija sa napomenom da je u poslednjim sedmicama zbog geopoliti\u010dke neizvesnosti volatilnost cena ostala na istom nivou kao i vulnerabilnost snabdevanja Evrope. U ovom kontekstu, mo\u017ee se smatrati da Rumunija ima privilegovan polo\u017eaj jer raspola\u017ee bogatim energetskim resursima u Crnom moru i offshore resursima prirodng gasa i energije vetra i da je energetski stub bezbednosti u zoni. Sa proizvodnjom od 2,3 miliarde kubnih metara gasa u drugoj \u010detvrtini godine Rumunija je od Holandije preuzela prvo mesto po proizvodnji gasa u Evropskoj uniji. Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energiju je izjavio: ,,Pre svega ovo se nije moglo posti\u0107i bez investicija proizvodja\u010da prirodnog gasa u Rumuniji, jer je svima jasno da nalazi\u0161ta prirodnog gasa sveke godine postepeno presu\u0161uju. Kada eksloati\u0161ete du\u017ee vreme jedno nazali\u0161te, ovo presu\u0161uje i prirodni ga se sve te\u017ee proizvodi. Ali Romgaz, rumunska dr\u017eavna kompanija, je preuzela obavezu i zahvaljuju\u0107i investicijama uspela da sa\u010duva nivo proizvodnje prirodnog gasa i da pove\u0107a proizvodnju. Ne treba zaboraviti da od jula 2022. godine imamo dodatnu koli\u010dinu od miliardu kubnim memata gasa u nacionalni transport zahvaljuju\u0107i investicijama kompanije Black Sea Oil& Gas.\u2019\u2019<\/p>\n
<\/p>\n
Kakve prednosti mo\u017ee da donese Rumuniji polo\u017eaj evropskog lidera? Djordje-Serdju Nikulesku, predsednik Regulatorne komisije za energetiku isti\u010de: ,,\u0160ta ovo zna\u010di za nas? U prvom redu polo\u017eaj regionalnog lidera koji je veoma va\u017ean. Polo\u017eaj lidera medju proizvodja\u010dima prirodnog gasa u Evropskoj uniji otvara \u0161anse da se sopstvenim energetskim politikama nametnemo u regionu.Tvoj glas postaje ja\u010di medju faktorima odlu\u010divanja u regionu i u Briselu i tada se potrebe rumuneke privrede i rumunskih potro\u0161aca mogu lak\u0161e zadovoljavati\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n
U izve\u0161taju Evropske komisije navodi se da je zavisnost Unije od ruskog gasa smanjenja sa 45% u 2021. godini na samo15% u 2023. i da sada Evropa uvozi oko 12 miliardi kubnih metara ruskog gasa a pre 2-3 godine 155 miliardi godi\u0161nje. Silazni trend ove zavisnosti se nastavlja, ka\u017ee predsednik Regulatorne komisije za energetiku: ,,Videli smo da je ovaj odnos izmedju prirodno gasa i evropske privrede bio toksi\u010dan. Ovo treba da nas navede na razmisljanje i da izvu\u010demo pouke iz nedavne istorije, jer Rumunija ima \u0161ansu da postane stopostotno nezavisna od svakog uvoza prirodnog gasa. U 2027. godini ja sam siguran da \u0107emo u nacionalni transportni sistem imati prirodni gas iz nalazi\u0161ta Neptun Deep\u2019\u2019,<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunija ima interkonekciju sa svim susednim dr\u017eavama od ukupno 3 300 MW izvoznog kapaciteta i 2 900 megavata uvoznog, precizira Djordje-Serdju Nikulesku, ali da bi energija bez prepreka cirkulisala, od najeftnijeg proizvodnog izvora do potro\u0161a\u010da, sve dr\u017eave regiona treba urade svoj deo posla kao Rumunija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Emisije gasova sa efektima staklene ba\u0161te u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto dru\u0161tveni proizvod je bio ve\u0107i za 68%, \u0161to je novi dokaz da treba odvojiti emisije od ekonomskog rasta, ka\u017eu zvani\u010dnici u Briselu. Istovremeno, Izve\u0161taj o klimatskim promenama iz 2024. godine, koji je Evropska komisja […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":824426,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[157860,157859],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-825927","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-djordje-serdju-nikulesku","tag-energetski-ciljevi"],"acf":[],"yoast_head":"\n