Jedno od jakog oru\u017eja propagande komunisti\u010dkog re\u017eima bila je \u0161tampa. Sloboda govora i \u0161tampe je pravo ste\u010deno u 18. veku, formalno usvojeno kao univerzalno u \u010dlanu XI Deklaracije o pravima \u010doveka i gra\u0111anina iz 1789. Ali komunisti\u010dki i fa\u0161isti\u010dki totalitarni re\u017eimi su unakazili ovo pravo pretvarajuc\u0301i ga u sredstvo za c\u0301utanje.<\/p>\n
U re\u017eimima komunisti\u010dke partie zemalja Centralne i Isto\u010dne Evrope, cela \u0161tampa se vrtela oko ideologije. Ali partije su imale i svoje novine, svoje zvani\u010dne glasove, preko kojih se izra\u017eavala su\u0161tina re\u017eima. U Sovjetskom Savezu postojao je, i postoji u dana\u0161njoj Rusiji, list \u201ePravda\u201d ili \u201eIstina\u201d iz 1912. U komunisti\u010dkoj Bugarskoj \u201eRabotni\u010desko delo\u201d ili \u201eRadni\u010dka dela\u201d izlazilo je do 1990. godine. U \u010cehoslova\u010dkoj se partija izra\u017eavala kao \u201eRude Pravo\u201c ili \u201eCrvena desnica\u201c, koje se objavljivalo do 1995. godine.<\/p>\n
U biv\u0161oj Nema\u010dkoj Demokratskoj Republici, \u201eNeues Deutschland\u201d ili \u201eNova Nema\u010dka\u201d po\u010dela je da izlazi 1946. godine, te izlazi i danas. U biv\u0161oj Jugoslaviji izlazila je \u201eBorba\u201d, \u0161tampana do 2009. godine, ponavljajuc\u0301i se epizodi\u010dno. U Poljskoj je \u201eTribuna Ludu\u201d ili \u201eNarodna tribina\u201d mogla da se \u010dita izme\u0111u 1948. i 1990. A u Ma\u0111arskoj je tr\u017ei\u0161tem \u0161tampe dominirao \u201eSzabad Nep\u201d ili \u201eSlobodni ljudi\u201d izme\u0111u 1945. i 1956. i \u201eNepszabadsag\u201d ili \u201eSloboda naroda\u201c izme\u0111u 1956. i 2016. U Rumuniji se Rumunska komunisti\u010dka partija obrac\u0301ala dru\u0161tvu preko \u201eSkanteja\u201c, odnosno \u201eIskra\u201c.<\/p>\n
Osnovana 1931. godine, kada je Rumunska komunisti\u010dka partija bila ilegalna u Rumuniji jer je vodila kampanju za raspar\u010davanje zemlje, \u201eSkanteja \u201d se pojavljivala s vremena na vreme sve do 1940. godine. Ime je dobila po Lenjinovim novinama iz egzila, \u201eIskri\u201d, koji se pojavljivao se izme\u0111u 1900. i 1905. \u201eSkanteja\u201d se prvi put legalno pojavila 21. septembra 1944, nakon da je 30. avgusta Crvena armija zauzela Bukure\u0161t i po\u010dela nametanje komunisti\u010dkog re\u017eima \u0161irom Rumunije, sve do 1947. godine.<\/p>\n
Kriti\u010dara umetnosti Radua Bogdana je 1995. intervjuisao Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju. Ro\u0111en 1920. godine, mladi Bogdan je bio simpatizer komunista i imao je sporadi\u010dne kontakte sa \u010dlanovima komunisti\u010dke partije tokom ratnih godina. Aktivirao se odmah po ulasku Sovjeta i 1995. se pred mikrofonom prisec\u0301ao kako je u\u010destvovao u ponovnom osnivanju partijskih novina:<\/p>\n
\u201eKako je <Skanteja> po\u010dela? Petorica iz stranke su imali zadatak da pokrenu prvi broj. Matej Sokor je bio na \u010delu petorice: tu su bili Pavel Kirtoaka, in\u017eenjer Solomon, Radu Manesku i Josif Ardelean, koji c\u0301e kasnije raditi u cenzuri. Tako je po\u010delo sa ovih pet, sa in\u017eenjerom Solomonom koji je imao administrativne du\u017enosti. Tada mi je u glavi bilo da sam \u017eeleo da se bavim novinarstvom, nisam znao kako da po\u010dnem. \u010cuv\u0161i da c\u0301e Radu Manesku da izdaje novine, predstavio sam se i pitao da li mogu i ja da se pridru\u017eim, da \u017eelim da se bavim novinarstvom. Kao rezultat toga, pozvan sam da sednem i radim volonterski. Bio je to takozvani romanti\u010dni period, vodili smo se idealima! Mogu vam rec\u0301i da sam bio lektor. Moj kolega je bio Mirel Ilie\u0161iu, reditelj. Dakle, kro\u010dio sam tamo od prvog izdanja < Skanteje>.\u201d<\/em><\/p>\n Na stranicama lista idealisti\u010dki komunisti\u010dki intelektualci, stariji ili noviji oportunisti, izra\u017eavali su se ekstremnim nasiljem protiv demokratije. Jedan od njih, Silviu Brukan, koji je pre\u017eiveo \u010ditavu istoriju re\u017eima i posle 1989. godine imao javnu karijeru, bio je me\u0111u najaktivnijima. Radu Bogdan je podsetio na budnu aktivnost novinara tih godina, posebno onih iz \u201eSkanteje\u201d na \u010delu sa sociologom Mironom Konstantineskuom:<\/p>\n \u201eMatej Sokor je samo jedan dan bio na \u010delu <Skanteje>. Nakon toga, Matej Sokor je preme\u0161ten na Radio i postaje generalni direktor. Nekoliko dana nakon prvih brojeva <Skanteje>, do\u0161ao je Miron Konstantinesku, koji je tek iza\u0161ao iz zatvora. \u010cesto smo radili noc\u0301ni posao u <Skanteja>. Spavao sam sa njim prvih dana na istom du\u0161eku, na podu, tamo nije bilo kreveta. Prva redakcija lista <Skanteja> radila je u zgradi nekada\u0161njih novina <Kurentul> Pamfila \u0160eikarua. U tom periodu bio sam i telohranitelj Mirona Konstantineskua. Ali onako, kao ona stra\u0161ila po polju, jer nismo naoru\u017eani \u0161etali. Ali on je svaki dan i\u0161ao u Generalnu konfederaciju rada i nije \u017eeleo da izgleda kao da sam \u0161eta ulicom, pa me je uvek vodio sa sobom. Izgledao sam tako, dosta sna\u017eno, bio sam visok. Nije bilo nikakvog napada. Ali nekoliko meseci sam bio kao neka njegova senka.“<\/em><\/p>\n U narednih 40 godina, \u201eSkanteja\u201c je bila ono \u0161to su bile i ostale publikacije ovog tipa, obi\u010dna propagandna kancelarija koja je skrivala materijalne nesta\u0161ice i brutalna kr\u0161enja prava sa kojima su se Rumuni suo\u010davali. Tokom godina u novinama su objavljivana zna\u010dajna imena rumunske nauke i kulture, a spisak saradnika je duga\u010dak. Za potomstvo, slu\u010daj \u201eSkanteje\u201d je primer kako \u0161tampa ne bi trebalo da izgleda.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedno od jakog oru\u017eja propagande komunisti\u010dkog re\u017eima bila je \u0161tampa. Sloboda govora i \u0161tampe je pravo ste\u010deno u 18. veku, formalno usvojeno kao univerzalno u \u010dlanu XI Deklaracije o pravima \u010doveka i gra\u0111anina iz 1789. Ali komunisti\u010dki i fa\u0161isti\u010dki totalitarni re\u017eimi su unakazili ovo pravo pretvarajuc\u0301i ga u sredstvo za c\u0301utanje. U re\u017eimima komunisti\u010dke partie […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-827308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n