Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabele\u017eila u prvih devet meseci tekuc\u0301e godine povec\u0301an je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine, na vrednost od pribli\u017eno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. U pomenutom intervalu izvoz je prema\u0161io 69 milijardi evra, pa je za 1,4% manji. Uvoz je iznosio skoro 93 milijarde, \u0161to je povec\u0301anje od 2,3%. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u prvih devet meseci ove godine zna\u010dajno u\u010de\u0161c\u0301e u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda: automobili i transportna oprema (skoro 47% izvoza i preko 36% uvoza) i drugih proizvedenih proizvoda. Vrednost razmene robe unutar Evropske unije prema\u0161ila je 50 milijardi evra u po\u0161iljkama i bila je vi\u0161e od 67 milijardi evra u uvozu.<\/p>\n
Vrednost razmene van Evropske unije iznosila je vi\u0161e od 19 milijardi evra u izvozu i vi\u0161e od 25 milijardi evra u uvozu. Tako\u0111e u ponedeljak, Narodna banka Rumunije podigla je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9%, sa 4% koliko je procenjeno u avgustu. On se u su\u0161tini vratio na prognoze iz kvartalnog izve\u0161taja o inflaciji objavljenog u maju.<\/p>\n
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da Narodna banka svoje prognoze zasniva samo na odre\u0111enim podacima i da c\u0301e na\u010din na koji c\u0301e se vr\u0161iti fiskalno-bud\u017eetska korekcija u cilju smanjenja deficita uticati i na stvarnu evoluciju inflacije. On je naveo da o\u010dekuje koherentan program makroekonomske korekcije uz sna\u017enu politi\u010dku podr\u0161ku:<\/p>\n
\u201eTo je ono \u0161to \u010dekamo. Kredibilan program makroekonomske korekcije nove vlade, koji treba da bude politi\u010dki podr\u017ean, dru\u0161tveno prihvac\u0301en i efikasan sa makroekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, kako bismo se povezali. Mo\u017eemo zamisliti, mislim na nas, Rumune, program postepenog prilago\u0111avanja, 0,7 godi\u0161nje, znatno ni\u017ee od ekonomskog rasta, na koji mislimo 2% godi\u0161nje, \u0161to se mo\u017ee kombinovati sa izbegavanjem pada standarda \u017eivota, ali ne sa povec\u0301anjem bruto ili neto ili realnog dohotka od 16%, to se vi\u0161e ne mo\u017ee\u201c.<\/em><\/p>\n Narodna banka predvi\u0111a da c\u0301e inflacija tek 2026. godine biti ispod 3,5% godi\u0161nje. Mugur Isaresku je istakao da je evolucija cena obele\u017eena nizom rizika i neizvesnosti. One se odnose kako na fiskalnu politiku i povec\u0301anje plata, tako i na eksterne faktore, kao \u0161to su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija vodi najvec\u0301i deo svojih komercijalnih odnosa, dinamika cene nafte, u kontekstu rastuc\u0301ih geopoliti\u010dkih tenzija, ali i kako c\u0301e se razvijati sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U najnovijem izve\u0161taju “ World Economic Outlook“, koji je nedavno objavljen, Me\u0111unarodni monetarni fond je revidirao nani\u017ee procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine na 1,9%, sa 2,8% koliko je bilo predvi\u0111eno u aprilu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabele\u017eila u prvih devet meseci tekuc\u0301e godine povec\u0301an je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine, na vrednost od pribli\u017eno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. U pomenutom intervalu izvoz je prema\u0161io 69 milijardi evra, pa je za 1,4% […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":783728,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[113245,115852],"class_list":["post-827671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n