Muzej rumunskih rekorda nastao je iz \u017eelje da promovi\u0161e Bukure\u0161t i Rumuniju. Ovde nalazimo velike kolekcije vadi\u010depa, pegli, starinskih fotoaparata ili rumunskih filatelisti\u010dkih predmeta, ali i vi\u0161e od 30 drugih manjih kolekcija. Sami objekti mogu izgledati jednostavni kada se opisuju, ali kada se jednom vide, bic\u0301e shvac\u0301eni kao umetni\u010dka dela zbog posebnih i raznovrsnih modela. Zajedno sa Viktorom Botom, koordinatorom ovog jedinstvenog muzeja i predsednikom Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, upoznac\u0301emo neke od kolekcija i najvrednijih predmeta.<\/p>\n
\u201eOve skrivene, izgubljene istorije treba da iza\u0111u na videlo. A gde da ih otkrijete nego u muzeju gde mo\u017eete da vidite istoriju \u010dove\u010danstva kroz jedan predmet, vadi\u010dep ili peglu, od trenutka kada je izmi\u0161ljen i proizveden do sada. Svi ovi razvoji su tu. Gustina po kvadratnom metru mislim da je jedinstvena u svetu. Postoji preko 5.000 kvadratnih metara eksponata, ali je gustina fantasti\u010dna. Na primer, ima oko 500 kvadratnih metara sa 31.000 vadi\u010depova\u201c.<\/em><\/p>\n Trenutno, Muzej rumunskih rekorda poseduje najvec\u0301u kolekciju vadi\u010depa na svetu. Sertifikovan je od strane Ginisove knjige rekorda. Me\u0111utim, od kada je postavljen rekord, sa brojkom od 23.965 predmeta, u ovom trenutku je dostignuta zbirka od preko 31.000 unikatnih predmeta.<\/p>\n \u201eKada govorimo o njihovom zna\u010daju, moramo razumeti da se ovaj objekat pojavljuje u istoriji oko XV-XVI veka. Postoje zapisi, ali nisu sa\u010duvani neki veoma \u010dvrsti izvori. Uglavnom, prvi patent pronalaska registrovao je u Velikoj Britaniji sve\u0161tenik Semjuel Hen\u0161al, 1795. Ovaj model prvog patenta je kod nas, ali nije najva\u017eniji. Tu je i najva\u017eniji istorijski vadi\u010dep na svetu. Godine 1833, stari londonski most, Old Bridge, je sru\u0161en, komadi \u010delika i drveta su uklonjeni i proizveden je ovaj vadi\u010dep. Tako\u0111e ima prili\u010dno zanimljiv mehanizam. To nije vadi\u010dep sa samo okretanjem i ru\u010dkom. Ima mehanizam koji stvara obrt u jednom pravcu. Na njemu je pisalo da je 656 godina stajao u podno\u017eju Londonskog mosta. Nakon jednostavne ra\u010dunice, shvatamo da je oko 1100-1200 taj metal unet u podno\u017eje Londonskog mosta. Ako bi mogao da govori, govorio bi o vremenu od pre Tjudora, jer su postali dinastija tek 1400-1500. Dakle, Temza ima \u0161ta da ispri\u010da glasom ovog metala u Rumuniji, o svetskoj istoriji vadi\u010depa\u201c.<\/em><\/p>\n Tako\u0111e c\u0301ete videti izme\u0111u 3.000 i 5.000 izuzetno retkih ili jedinstvenih predmeta. Na primer, vadi\u010dep iz 18. veka plemic\u0301kih porodica u Francuskoj. Me\u0111utim, poseta se nastavlja sa trivet sekcijom. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih zapisa i predsednik Fondacije za izuzetne rezultate Rumunije, ka\u017ee da je ovo izmi\u0161ljena re\u010d.<\/p>\n \u201eBilo je veoma te\u0161ko rec\u0301i ‘stalak za peglu, ‘stalak za alat za kamin’, ‘stalak za lonce’. Zatim, da bih na\u0161ao jedan zajedni\u010dki imenitelj, preneo sam ovu re\u010d, \u201etrivet\u201c, iz engleskog \u201etrivets\u201c u rumunski jezik. Pre nekoliko stotina godina samo su plemic\u0301i imali vadi\u010dep i pegle, i to personalizovane. Stoga su umetnost, dizajn, forma apsolutno fascinantni. Imaju sve grafi\u010dke forme, sve geometrijske forme. Ako do\u0111ete, zamolic\u0301u vas da smislite neku \u017eivotinjicu i da vidimo da li ga nema na ovim trivetima. Veoma retko smo otkrili \u017eivtoinjicu koju nemamo.“<\/em><\/p>\n Dolazec\u0301i do kolekcije pegli, turisti se \u010desto pitaju kada se ovaj predmet pojavio. Viktor Bota, koordinator Muzeja rumunskih rekorda i predsednik Rumunske fondacije za izuzetne rezultate, podsec\u0301a na princip pegle, principa istezanja, zagla\u0111ivanja, koji se pojavio jo\u0161 od paleolita.<\/p>\n \u201eLjudi su morali da koriste komad drveta, komad kosti ili kamen da rastegnu \u017eivotinjsku ko\u017eu, a zatim ga jednostavno koriste kao odec\u0301u. Princip poti\u010de iz tog vremena i pratio je evoluciju \u010dove\u010danstva korak po korak kroz period neolita, bronzanog doba i gvozdenog doba, do danas sa izvanrednim tehni\u010dkim karakteristikama. Uzmite u obzir da postoji princip, princip energije. U stvari, Ginisova knjiga ka\u017ee da je pegla trouglasti, metalni predmet koji akumulira energiju i ispravlja nabore. Ali kako on akumulira energiju? Na stalku, direktno iznad vatre, na \u0161poretu od livenog gvo\u017e\u0111a ili, kod nekih pegli, uzima se komad \u010delika, zagreva se i zatim ubacuje u peglu. Posle elektri\u010dne pegle, druga je po \u010distoc\u0301i. Toliko su lepe da se na prvi pogled ne bi reklo da su pegla. Oni su prava umetni\u010dka dela i samo iskustvo njihovog vi\u0111enja c\u0301e vas uveriti u to.\u201d<\/em><\/p>\n S druge strane, filatelisti\u010dka zbirka je najvec\u0301a iz privatnog sveta, bilo gde izlo\u017eena. Postoje i vec\u0301e zbirke filatelije, ali one pripadaju dr\u017eavama ili po\u0161tama doti\u010dne dr\u017eave, obja\u0161njava Viktor Bota.<\/p>\n \u201eJedinstvenost ove kolekcije je u tome \u0161to postoje samo rumunske marke, od prvih koje je izdala rumunska dr\u017eava do sada, svako izdanje. \u0160tavi\u0161e, ova zbirka obuhvata oblast predfilatelije, kada su pisma kru\u017eila po rumunskim teritorijama sa suvim \u017eigom ili pe\u010datom. Ali zna\u010daj ove impresivne kolekcije, preko 150 hiljada filatelisti\u010dkih predmeta u stalnom razvoju, le\u017ei u tome \u0161to pokazuje svaku fazu i za poznavaoce i za nepoznavaoce. To je izvanredan primer istorije, s obzirom da ovaj mali tekst na papiru obuhvata istoriju. Na primer, kada se izda vojna ili civilna naredba tokom perioda kraljevine, pojavljuju se i marke. Kada su u komunisti\u010dkom periodu bili posebni doga\u0111aji, Univerzijada, pojavile su se i marke. Rumunske li\u010dnosti se tako\u0111e mogu nac\u0301i na markama. Dakle, mo\u017eete nau\u010diti rumunsku ili me\u0111unarodnu istoriju samo ako ste strastveni prema markama.“<\/em><\/p>\n Na kraju posete mo\u017eete se odlu\u010diti i za degustaciju najboljih rumunskih vina, priliku da se prisetite fascinantne istorije vadi\u010depa.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Muzej rumunskih rekorda nastao je iz \u017eelje da promovi\u0161e Bukure\u0161t i Rumuniju. Ovde nalazimo velike kolekcije vadi\u010depa, pegli, starinskih fotoaparata ili rumunskih filatelisti\u010dkih predmeta, ali i vi\u0161e od 30 drugih manjih kolekcija. Sami objekti mogu izgledati jednostavni kada se opisuju, ali kada se jednom vide, bic\u0301e shvac\u0301eni kao umetni\u010dka dela zbog posebnih i raznovrsnih modela. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":825424,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-829122","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n