Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi od petka do ponedeljka u zvani\u010dnoj poseti Nema\u010dkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera \u0160tajnmajera. Kako je saop\u0161tila predsedni\u010dka administracija u Bukure\u0161tu, program posete obuhvata zvani\u010dne razgovore dvojice \u0161efova dr\u017eava i susrete Johanisa sa kancelarom Olafom \u0160olcom i sa predsednicom Bundestaga (donjeg doma berlinskog parlamenta) Barbel Basom. Tako\u0111e, predsednik Johanis \u0107e u nedelju odr\u017eati govor u Saveznom parlamentu povodom sve\u010dane ceremonije posvec\u0301ene Danu sec\u0301anja na \u017ertve rata i diktature. Prema zvani\u010dnoj statistici, Nema\u010dka je glavni komercijalni partner Rumunije i drugi investitor u rumunsku ekonomiju. Dve zemlje su saveznici u NATO-u i partneri u Evropskoj uniji. Etni\u010dki Nemac iz Rumunije, Johanis sledec\u0301eg meseca zavr\u0161ava svoj drugi i poslednji predsedni\u010dki mandat. Predsedni\u010dki izbori zakazani su za 24. novembar, prvi krug, i 8. decembar, odlu\u010dujuc\u0301i krug. Izme\u0111u dva kruga predsedni\u010dkih, odr\u017ea\u0107e se parlamentarni izbori 1. decembra, na Dan dr\u017eavnosti Rumunije.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je proklamovan zakon kojim se minimalna zarada podi\u017ee na polovinu prose\u010dne zarade u zemlji. Zakon c\u0301e stupiti na snagu prvog dana naredne godine. Povec\u0301anja c\u0301e se vr\u0161iti prema formuli zasnovanoj na jasnim ekonomskim pokazateljima, a u prvoj fazi iznos minimalne bruto plate bic\u0301e 4050 leja (oko 800 evra), prema sporazumu izme\u0111u vlade, poslodavca i sindikata. Re\u010d je o povec\u0301anju izme\u0111u 47 i 52 odsto bruto prose\u010dne zarade na nacionalnom nivou, prema formuli obra\u010duna koju su napravili stru\u010dnjaci Ministarstva rada, a na osnovu kriterijuma kao \u0161to su kupovna moc\u0301, stopa rasta zarada i produktivnost rada na nacionalnom nivou. 1.800.000 gra\u0111ana ima\u0107e koristi od ovog povec\u0301anja.<\/p>\n
Senat Bukure\u0161ta je kao organ odlu\u010divanja odobrio nacrt zakona o kupovini Rumunije 32 borbena aviona F-35 od SAD. Avion F-35 odlikuje STEALTH tehnologija, koja obezbe\u0111uje tezu uo\u010dljivost za radar. 32 aviona F-35 postepeno bi zamenili, po\u010dev od 2030. godine, polovne avione F-16 koje je Rumunija kupila u poslednjoj deceniji. Kasnije c\u0301e Bukure\u0161t kupiti jo\u0161 16 aviona F-35, sa kona\u010dnim ciljem da se formiraju 3 kompletne eskadrile borbenih aviona. Prema podacima ameri\u010dke kompanije Lokid Martin, do sada je izgra\u0111eno vi\u0161e od 1.060 F-35 koji su akumulirali vi\u0161e od 940.000 sati leta. U svetu je vec\u0301 obu\u010deno vi\u0161e od 2.600 pilota i 17.000 tehni\u010dara. U program je uklju\u010deno 19 zemalja, vec\u0301inom NATO \u010dlanice.<\/p>\n
Bruto domac\u0301i proizvod Rumunije ostao je nepromenjen u trec\u0301em kvartalu ove godine u odnosu na prethodni kvartal, dok je u pore\u0111enju sa istim kvartalom 2023. BDP smanjen za 0,2 odsto, pokazuju podaci koje je u \u010detvrtak objavio Nacionalni institut za statistiku. U najnovijem izve\u0161taju \u201eWorld Economic Outlook\u201d, koji je nedavno objavljen, Me\u0111unarodni monetarni fond je revidirao nani\u017ee na 1,9 odsto procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine, sa 2,8 odsto koliko je bilo prognozirano u aprilu. U Bukure\u0161tu je u septembru Nacionalna komisija za strategiju i prognoze korigovala prognozu privrednog rasta za ovu godinu na 2,8%, sa 3,4% ranije.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu (MAE) obave\u0161tava rumunske dr\u017eavljane koji su u, u tranzitu ili nameravaju da putuju u Kraljevinu Norve\u0161ku o odluci tamo\u0161njih vlasti da produ\u017ee kontrolu unutra\u0161njih granica do 1. decembra. Dr\u017eavljani Rumunije mogu zatra\u017eiti konzularnu pomoc\u0301 na brojeve telefona Ambasade Rumunije u Kraljevini Norve\u0161koj, pri \u010demu se pozivi prosle\u0111uju Centru za kontakt i podr\u0161ku za rumunske dr\u017eavljane u inostranstvu (CCSCRS) i primaju ih operateri Call centra. Tako\u0111e, dr\u017eavljanima Rumunije koji su suo\u010deni sa te\u0161kom, posebnom, vanrednom situacijom, na raspolaganju je i broj telefona za hitne slu\u010dajeve Rumunske ambasade u Oslu: +4799153137. Ministarstvo spoljnih poslova savetuje dr\u017eavljanima da sve informacije mogu dobiti i na veb stranicama oslo.mae.ro i www.mae.ro.<\/p>\n
Premijer Mar\u010del \u010colaku razgovarao je u sredu u Londonu sa svojim britanskim kolegom Keirom Starmerom o bezbednosnim pitanjima i bilateralnoj ekonomskoj saradnji. Prethodno je u\u010destvovao na Ekonomskom forumu na kome su predstavljene rumunske oblasti od interesa za britanske investitore i sastao se sa predstavnicima rumunske dijaspore. Rumunska zajednica u Velikoj Britaniji procenjuje se na preko 1,2 miliona ljudi. Dvodnevna poseta Mar\u010dela \u010colakua bila je prva poseta rumunskog premijera Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske u poslednjih 17 godina.<\/p>\n
Novi Ustav Republike Moldavije, izmenjen referendumom 20. oktobra, objavljen je u sredu u Slu\u017ebenom listu Ki\u0161injeva. U novoj formuli, Osnovni zakon Republike Moldavije predvi\u0111a da je integracija u Evropsku uniju strate\u0161ki cilj zemlje, evropski kurs je nepovratan, a identitet naroda Republike Moldavije evropski, Radio Ki\u0161injev izve\u0161taji. Nova verzija Ustava tako\u0111e uklju\u010duje \u010dinjenicu da je rumunski zvani\u010dni dr\u017eavni jezik u Republici Moldaviji. Referendum od 20. oktobra pro\u0161ao je krhkom vec\u0301inom: 50,38 odsto bira\u010da je reklo \u201eda\u201c za izmenu Ustava u cilju pristupanja Republike Moldavije EU, a za opciju \u201ene\u201c glasalo je 11.400 gradjana.<\/p>\n
Ruska vojska tvrdi da je u \u010detvrtak zauzela jo\u0161 jedno selo u blizini grada Kurahova, na istoku Ukrajine. Ruske snage su \u201enastavile da napreduju duboko u odbrambene linije neprijatelja i oslobodile grad Voznesenka\u201c, u Donjeckoj oblasti \u2013 tvrdi Ministarstvo odbrane u Moskvi u svom dnevnom izve\u0161taju o borbama, koje citiraju me\u0111unarodne novinske agencije. Tako\u0111e u \u010detvrtak, Rusi su saop\u0161tili da su stigli do periferije grada Kupijanska, u ukrajinskom regionu Harkov (severoistok). S druge strane, ukrajinska vojska je saop\u0161tila da je oborila 21 od 59 dronova koje je lansirao neprijatelj.<\/p>\n
\u017denska teniska reprezentacija Rumunije vodi protiv Japan sa 1-0 nakon \u0161to je Ana Bogdan pobedila Nao Hibino sa 6-2, 6-4 u prvom kolu finalnog turnira Bili D\u017ein King 2024. u \u010detvrtak u Malagi. Pobednik c\u0301e igrati u \u010detvrtinama protiv Italije, pro\u0161logodi\u0161njeg finaliste. Kapiten reprezntacije Horia Tekau je za zavr\u0161ni turnir pozvao \u017daklin Kristijan, Anu Bogdan, Gabrijelu Ruse, Anku Todoni i Moniku Nikulesku. Rumunski tim se prvi put plasirao na finalni turnir Bili D\u017ein King kupa, po\u0161to je 14. aprila u Fernandina Bi\u010du (Florida, Sjedinjene Dr\u017eave) savladao Ukrajinu rezultatom 3-2, preokrenuv\u0161i rezultat sa 2- 0.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boravi od petka do ponedeljka u zvani\u010dnoj poseti Nema\u010dkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera \u0160tajnmajera. Kako je saop\u0161tila predsedni\u010dka administracija u Bukure\u0161tu, program posete obuhvata zvani\u010dne razgovore dvojice \u0161efova dr\u017eava i susrete Johanisa sa kancelarom Olafom \u0160olcom i sa predsednicom Bundestaga (donjeg doma berlinskog parlamenta) Barbel Basom. Tako\u0111e, predsednik Johanis \u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-829681","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n