Predsednik Klaus Johanis zapo\u010deo je u petak zvani\u010dnu posetu Nema\u010dkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera \u0160tajnmajera. \u0160ef rumunske dr\u017eave zakazao je i razgovore sa saveznim kancelarom Olafom \u0160olcom i predsednikom Bundestaga. Razgovori c\u0301e se fokusirati na ja\u010danje rumunsko-nema\u010dke saradnje u politi\u010dkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, uklju\u010dujuc\u0301i ja\u010danje pozicije odvrac\u0301anja na isto\u010dnom krilu NATO-a i ja\u010danje transatlantskih odnosa. Na dnevnom redu razgovora je nastavak podr\u0161ke Ukrajini i podr\u0161ka stabilizaciji i razvoju Republike Moldavije. Nema\u010dka je glavni komercijalni partner Rumunije i drugi investitor u rumunsku ekonomiju.<\/p>\n
Broj poginulih Rumuna u poplavama pre dve nedelje, u \u0161panskom regionu Valensija (istok), je 9. Informaciju je potvrdilo i rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova. Prema posebnom telu koje je \u0161panska dr\u017eava stvorila za centralizaciju podataka u vezi sa poplavama od 29. oktobra, u Valensiji, od ukupnog broja \u017ertava, njih 26 ima druge nacionalnosti. Najbrojniji su Rumuni. Tu su i Marokanci, Kinezi, Englezi, Ukrajinci, Holan\u0111ani, Kolumbijci i Ju\u017enoamerikanci. U me\u0111uvremenu, \u0160panija se u \u010detvrtak suo\u010dila sa novom epizodom poplava izazvanih veoma obilnim ki\u0161ama. Potopljen je grad Malaga (jug), kao i manji gradovi u unutra\u0161njosti poluostrva. Hiljade ljudi je evakuisano. Obilnih ki\u0161a bilo je i na jugu Katalonije, na severu regiona Kasteljon, na Balearskim ostrvima i u oblasti Granade.<\/p>\n
U Sibinju (centru Rumunije) od petka se otvara Bo\u017eic\u0301ni va\u0161ar, jedan od najposec\u0301enijih u isto\u010dnoj Evropi. Glavna atrakcija je jelka koja se nalazi na centralnom gradskom trgu, ukra\u0161ena hiljadama lampica, ali i 120 ku\u0107ica sa sezonskim proizvodima i suvenirima. Va\u0161ar u Sibinju je najdu\u017ea manifestacija te vrste u Rumuniji, koju godi\u0161nje poseti oko 300.000 turista iz zemlje i inostranstva. I u Krajovi (jug) u petak se otvara jedan od najlep\u0161ih bo\u017eic\u0301nih va\u0161ara u zemlji. Sa evropskim obimom, Va\u0161ar svoje posetioce o\u010dekuje sa najrazli\u010ditijim iskustvima: od klizali\u0161ta i ringi\u0161pila, do najvi\u0161ih letec\u0301ih saonica u isto\u010dnoj Evropi. U Bra\u0161ovu (centar) i Oradei (severozapad) bo\u017eic\u0301ni va\u0161ari o\u010dekuju svoje posetioce od 29. novembra.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je danas zakon o kupovini 32 borbena aviona F-35. Ove c\u0301e Rumunija kupiti od Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava za 6,5 milijardi dolara. Potrebna sredstva bic\u0301e obezbe\u0111ena iz dr\u017eavnog bud\u017eeta ili kroz zajmove ili garancije za zajmove koje nudi Vlada Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava ili kroz njihovu kombinaciju. Bic\u0301e kupljena i logisti\u010dka podr\u0161ka, kao i posebne usluge obuke za pilote koji c\u0301e upravljati ovim vi\u0161enamenskim avionima pete generacije. Na\u010delnik \u0160taba odbrane general Georgica Vlad nedavno je izjavio da, zbog slo\u017eenosti ove faze obuke, prvi avion F-35 nec\u0301e stic\u0301i u Rumuniju pre 2030. godine.<\/p>\n
Evropska komisija odobrila je pomoc\u0301 u vrednosti od 790 miliona evra koju c\u0301e rumunska dr\u017eava dodeliti za pokrivanje izuzetnih tro\u0161kova nastalih zatvaranjem \u010detiri rudnika uglja. Re\u010d je o rudnicima Lonea, Lupeni, Livezeni i Vulkan, koji se nalaze u Valja \u017diuluj, u zapadnoj Rumuniji, i smatraju se nekonkurentnim. Izvr\u0161na vlast zajednice je prenela da c\u0301e ova mera pomoc\u0301i Rumuniji da postepeno elimini\u0161e proizvodnju uglja do 2032. godine, u skladu sa obavezama preuzetim kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti i takozvanom pravednom tranzicijom ka ekonomiji bez zaga\u0111ujuc\u0301ih emisija. Novac c\u0301e biti usmeren ka energetskom kompleksu Valja \u017diuluj, koji upravlja sa \u010detiri rudnika, i elektrani Paro\u0161eni. Oni c\u0301e pokriti socijalne tro\u0161kove za radnike koji su ostali ili c\u0301e ostati bez posla, ali i one koji se odnose na bezbednosne i sanacione radove neophodne za zatvaranje \u010detiri rudnika.<\/p>\n
Skoro tri \u010detvrtine Rumuna zabrinuto je zbog povec\u0301anja cena. Ovo su rezultati Izve\u0161taja o prazni\u010dnim kupovinama za 2024. godinu, najnovije studije sprovedene na evropskom nivou. 72% Rumuna c\u0301e izdvojiti manji bud\u017eet za zimske praznike i izjavili su da nameravaju da drasti\u010dno smanje bud\u017eet za pojedine kategorije kupovine. Francuska tako\u0111e izve\u0161tava o problemima u vezi sa novcem, a slede \u0160panija i Italija. Zabrinuti zbog rastuc\u0301ih tro\u0161kova, cene energije i li\u010dnih finansijskih pritisaka, Evropljani su skloni da se fokusiraju na osnovne tro\u0161kove. Zdravlje je na trec\u0301em mestu liste strahova Evropljana i, implicitno, Rumuna.<\/p>\n
Rumunski predsednik Klaus Johanis proglasio je zakon o transponovanju evropske minimalne zarade u nacionalno zakonodavstvo. Premijer Mar\u010del \u010colaku najavio je da c\u0301e od 1. januara 2025. minimalna plata u Rumuniji porasti na 4.050 leja (oko 810 evra). Rumunija je u poslednjoj deceniji zabele\u017eila najvec\u0301u stopu rasta minimalne zarade u Evropskoj uniji i nominalno i realno.<\/p>\n
Novi Ustav Republike Moldavije, izmenjen referendumom od 20. oktobra, objavljen je u Slu\u017ebenom glasniku Ki\u0161injeva. U novoj formuli, navodi Radio Ki\u0161injev, Osnovni zakon predvi\u0111a da je integracija u Evropsku uniju strate\u0161ki cilj dr\u017eave, evropski kurs je nepovratan, a identitet naroda Republike Moldavije evropski. Novi Ustav tako\u0111e uklju\u010duje \u010dinjenicu da je rumunski slu\u017ebeni dr\u017eavni jezik u Republici Moldaviji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis zapo\u010deo je u petak zvani\u010dnu posetu Nema\u010dkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera \u0160tajnmajera. \u0160ef rumunske dr\u017eave zakazao je i razgovore sa saveznim kancelarom Olafom \u0160olcom i predsednikom Bundestaga. Razgovori c\u0301e se fokusirati na ja\u010danje rumunsko-nema\u010dke saradnje u politi\u010dkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, uklju\u010dujuc\u0301i ja\u010danje pozicije odvrac\u0301anja na isto\u010dnom krilu NATO-a i ja\u010danje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-830197","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n