Vlada Rumunije donela je Odluku da se investicioni projekat Interkonekcija nacionalnog transportnog sistema prirodnog gasa Rumunije sa sli\u010dnim transportnim sistemom prirodnog gasa u Republici Srbiji proglasi projektom od nacionalnog zna\u010daja u oblasti prirodnog gasa. Projekat c\u0301e imati rutu Petrovaselo \u2013 Veliki Komlu\u0161 \u2013 Mokrin (Srbija). I etapa c\u0301e imati rutu Petrovaselo \u2013 Veliki Komlu\u0161, a II etapa rutu Veliki Komlu\u0161 – Mokrin. <\/p>\n
Nova stanica od 400 kilovolti (kV) Re\u0161ica delimi\u010dno je pu\u0161tena u rad u okviru projekta renoviranja stanice Re\u0161ica. Ova etapa omoguc\u0301ava pu\u0161tanje u komercijalni rad elektri\u010dnog kola 400kV Re\u0161ica – Pan\u010devo 400, kao i linije \u0110erdap – (Anina) – Re\u0161ica 400 kV. Ulazak u komercijalni rad interkonektivnog voda sa Srbijom dovodi do povec\u0301anja kapaciteta interkonekcije do 300 megavata (MV). Investicija koja je u toku realizuje se evropskim sredstvima iz Fonda za modernizaciju.<\/p>\n
Na parlamentarnim izborima za Poslani\u010dki dom, koji \u0107e se odr\u017eati 1. decembra 2024. godine, u\u010destvuje 58 kandidata, predstavnika 19 organizacija nacionalnih manjina, od kojih 18 ima od jednog do 7 poslani\u010dkih mandata. U ime Saveza Srba u Rumuniji, kandiduje se Ognjan Krsti\u0107, predsednik Saveza i poslanik u sada\u0161njem sazivu, po struci in\u017eenjer. U ime Zajedni\u0161tva Hrvata u Rumunjskoj kandiduje se \u0110ure\u0107-Slobodan Gera, poslanik sa 3 mandata, po struci ekonomista. Ispred Udru\u017eenja Makedonaca iz Rumunije kandiduju se Jonel Stanku, koji je bio poslanik u dva saziva, i Kristina Kodreanu, ekonomista. Savez Ukrajinaca u Rumuniji ima 6 kandidata. Prvi na listi je Miroslav Nikolae Petretki, sa dva mandata aktivnog poslanika i predsednika Unije. Na listi slede Irina-Ljuba Horvat – nau\u010dni istra\u017eiva\u010d, Ilije Sau\u0107uk-nastavnik, Marija Kondrei-Szabo-\u0161kolski inspektor, Vasile Pasen\u0107uk-u\u010ditelj u penziji, Lu\u0107ika German-bibliotekar. Demokratska unija Slovaka i \u010ceha u Rumuniji ima dva kandidata: Adrijanu-Miroslavu Merka, poslanika u 4 zakonodavna tela i predsednika Unije, i Joanu-Kristinu \u017dukan \u2013 u\u010diteljica. Predstavnici Saveza Bugara u Banatu – Rumunija su pravnik George Nakov, poslanik u periodu 2020-2024, nastavnik Petru Top\u0107ov, ekonomista Adrian-Sorin Kosilkov, nastavnica Ana-Karolina Ivan\u0107ov, in\u017eenjer Danijel-Marius Pit, novinarka Petronela Sehabi. U ime Foruma \u010ceha u Rumuniji na ovogodi\u0161njim izborima u\u010destvuje predsednik Foruma Stefan Bouda, advokat \u0160tefan Motek i ekonomista Astrid-Mariken Pervulesku. <\/p>\n
U kontekstu povec\u0301anja broja imigranata u Rumuniji, inspektori rada iz Kara\u0161-Severina izvr\u0161ili su opse\u017ene provere u kompanijama koje su zapo\u0161ljavale strane dr\u017eavljane porekolm iz zemalja koje nisu \u010dlanice EU. Kampanja je imala za cilj proveru po\u0161tovanja zakonske regulative o zapo\u0161ljavanju stranaca. Sankcionisana su 3 poslodavca i primenjeno 7 prekr\u0161ajnih kazni. Glavna odstupanja su se sastojala u nepravilnom sastavljanju evidencije radnog vremena, nepo\u0161tovanju odmora i nepo\u0161tivanju potpunih podataka u elektronskoj evidenciji zaposlenih. U Kara\u0161-Severinu, identifikovano je vi\u0161e od 762 aktivna ugovora o radu za strane dr\u017eavljane koji nisu iz EU. Najvi\u0161e ih je iz Banglade\u0161a, Nepala i Srbije.<\/p>\n
Ambasada Rumunije u Srbiji, Generalni konzulat Rumunije u Vr\u0161cu i predstavnici rumunske zajednice u Srbiji, organizuju 20. novembra, u Vr\u0161cu, prikazivanje dokumentarne drame \u201eAvram Janku \u2013 protiv imperije\u201c. Film prikazuje trenutke koji su presudno uticali na sudbinu Avrama Jankua, revolucionarnog heroja Transilvanije. Film prati doga\u0111aje od 1848-1872, pa sve do njegove smrti.Povodom obele\u017eavanja 200. godi\u0161njice rodjenja revolucionera Avrama Jankua 2024. progla\u0161ena je u Rumuniji \u201eGodinom Avrama Jankua\u201c.Ulaz je besplatan, a film je titlovan na srpski jezik.<\/p>\n
25 rumunske dece iz Crne Gore i njihovih kolega i prijatelja iz Crne Gore u\u010destvovalo je u magi\u010dnoj bo\u017eic\u0301noj radionici u Narodnoj biblioteci \u201eRadosav Ljumovic\u0301\u201c. U\u010desnici su mogli da kreiraju prazni\u010dne ukrase i vence dok su otkrivali rumunske bo\u017eic\u0301ne tradicije. Radionicu je organizovalo Rumunsko-crnogorsko udru\u017eenje za kulturnu i ekonomsku saradnju uz podr\u0161ku Ambasade Rumunije. Ambasador Rumunije Viorel Ardeleanu i direktor Biblioteke Savica Ilinic\u0301 obratili su se deci sa pozdravnim govorima i govorili o zajedni\u010dkoj tradiciji i simbolima praznika, kako iz Rumunije, tako i iz Crne Gore. U\u010desnici su vo\u0111eni kroz osnovne tehnike pletenja kako bi napravili jednostavne ukrase, inspirisane tradicionalnim rumunskim narodnim modelima, koji se \u010desto koriste za bo\u017eic\u0301ne praznike. I deca i tinejd\u017eeri u\u017eivali su u interaktivnim aktivnostima i imali su kreativno iskustvo. U\u010desnici su degustirali tradicionalna rumunska bo\u017eic\u0301na jela.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije donela je Odluku da se investicioni projekat Interkonekcija nacionalnog transportnog sistema prirodnog gasa Rumunije sa sli\u010dnim transportnim sistemom prirodnog gasa u Republici Srbiji proglasi projektom od nacionalnog zna\u010daja u oblasti prirodnog gasa. Projekat c\u0301e imati rutu Petrovaselo \u2013 Veliki Komlu\u0161 \u2013 Mokrin (Srbija). I etapa c\u0301e imati rutu Petrovaselo \u2013 Veliki Komlu\u0161, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-831553","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n