U Rumuniji predsedni\u010dki izbori, generalno, izazivaju najvec\u0301e interesovanje i strasti. Osim toga, ove godine \u2013 posebne jer dolazi, posle dve decenije, sa svim moguc\u0301im izborima \u2013 organizuju se dva kruga predsedni;kih izbora pre i posle parlamentarnih, \u010dime se povec\u0301ava izborni ulog. Komercijalno re\u010deno, potra\u017enja bira\u010dkog tela je velika, ali ponuda, broj\u010dano nije, jer ima jo\u0161 13 kandidata, ali kvalitativno, veoma slaba, mo\u017eda najslabija u poslednjih 35 godina, mi\u0161ljenja su komentatori i analiti\u010dari. I imaju argumente: vec\u0301ina kandidata nema dobro definisan profesionalni profil, \u010dak i ako poseduju politi\u010dko iskustvo, imaju malo ili nimalo harizme, a neki od njih nisu pro\u0161li netaknuti korupciona\u0161kim skandalima; s druge strane, tu su i kandidati \u010dija je stru\u010dnost u oblasti spoljne politike i bezbednosti, oblasti koje dominiraju na predsedni\u010dkoj agendi, dokazana i neosporna, ali trpe po pitanju politi\u010dke podr\u0161ke, jer su u izbornu trku u\u0161li kao nezavisni. Zatim, ovi predsedni\u010dki izbori trpe jo\u0161 u jednom pogledu: smatra se da je jedan od kandidata kvalifikovan u odlu\u010dujuc\u0301oj rundi od 8. decembra, ali se za drugo mesto bore najmanje dva kandidata. Predizborna debata izme\u0111u Jona Ilijeskua i Emila Konstantineskua iz 1992. i 1996. godine, Trajana Baseskua i Adrijana Nastasea iz 2004. ili iz 2014. izme\u0111u Klausa Johanisa, aktuelnog predsednika, i njegovog protivkandidata Viktora Ponte, ostale su u kolektivno pamc\u0301enje. Bile su to debate izme\u0111u glavnih politi\u010dkih blokova, levih i desnih, od kojih je poslednji pobedio u poslednje dve decenije. Sa jednim izuzetkom, tokom aktuelne predsedni\u010dke kampanje bila je samo jedna televizijska debata, a ni ona nije okupila sve kandidate. Sa ideolo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, u konkurenciji su zastupljene sve struje, od socijaldemokratske do liberalne struje i od proevropskih centrista do populisti\u010dkih i suverenisti\u010dkih nacionalista. Podsec\u0301amo da je u Rumuniji izborni bal otvoren 9. juna, kada su istovremeno odr\u017eani lokalni i evropski parlamentarni izbori. 24. novembra i 8. decembra su dva kruga predsedni\u010dkih izbora, a izme\u0111u njih, 1. decembra, na sam Dan dr\u017eavnosti, bic\u0301e odr\u017eani parlamentarni izbori. Rumunski bira\u010di sa prebivali\u0161tem ili boravi\u0161tem u inostranstvu moc\u0301i c\u0301e da glasaju u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora 3 dana, u petak, subotu i nedelju. Vlasti su organizovale oko 950 bira\u010dkih mesta van zemlje, \u0161to je rekordan broj. Prema podacima Stalnog izbornog tela, oko 7.000 rumunskih dr\u017eavljana u inostranstvu se opredelilo za glasanje putem po\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji predsedni\u010dki izbori, generalno, izazivaju najvec\u0301e interesovanje i strasti. Osim toga, ove godine \u2013 posebne jer dolazi, posle dve decenije, sa svim moguc\u0301im izborima \u2013 organizuju se dva kruga predsedni;kih izbora pre i posle parlamentarnih, \u010dime se povec\u0301ava izborni ulog. Komercijalno re\u010deno, potra\u017enja bira\u010dkog tela je velika, ali ponuda, broj\u010dano nije, jer ima jo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":757719,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-832540","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n