Po\u010delo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada bira\u010da u dijaspori, uz vi\u0161e od 4.200 onih koji su glasali putem po\u0161te. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, gra\u0111ani c\u0301e moc\u0301i da glasaju za svog sledec\u0301eg predsednika u nedelju, od 7 do 21 sat, uz produ\u017eenje samo ako jo\u0161 ima bira\u010da na bira\u010dkim mestima ili ako \u010dekaju u redu ispred bira\u010dkog mesta. U zemlji za ove izbore organizovano je skoro 19.000 bira\u010dkih mesta i 950 u inostranstvu. Najvi\u0161e bira\u010dkih mesta u inostranstvu ima u Italiji \u2013 158, \u0160paniji \u2013 147 i Velikoj Britaniji \u2013 107. U trci za predsednika u\u010destvuje 13 kandidata. Tako\u0111e u nedelju, u Bukure\u0161tu se odr\u017eava lokalni referendum sa tri pitanja koja se odnose na administrativna pitanja – raspodelu poreskih prihoda i izdavanje gra\u0111evinskih dozvola, kao i borbu protiv upotrebe droga. Da bi referendum bio validan, potrebno je 30 odsto izlaznosti.<\/p>\n
Ministri unutra\u0161njih poslova Rumunije, Bugarske, Austrije i Ma\u0111arske, zajedno sa resornom evropskom komesarkom Ilvom Johansonom, dogovorili su se u petak u Budimpe\u0161ti da se Rumunija i Bugarska od januara priklju\u010de \u0161engenskom prostoru slobodnog kretanja i sa kopnenim granicama 1. januara 2025. Kona\u010dna odluka bic\u0301e doneta na sastanku ministara unutra\u0161njih poslova Evropske unije sledec\u0301eg meseca, u Briselu. \u201eRumunija je pru\u017ealac bezbednosti Evrope, a pristupanje Rumunije \u0160engenu c\u0301e oja\u010dati \u0161engensku zonu\u201c \u2013 rekao je ministar Katalin Predoju. Prisutni u Budimpe\u0161ti, premijer Mar\u010del \u010colaku pozdravio je dogovor postignut na nivou ministara unutra\u0161njih poslova u vezi sa punim pristupanjem Rumunije \u0161engenskom prostoru. Povoljan ishod neformalnih razgovora u Budimpe\u0161ti pozdravila je na dru\u0161tvenoj mre\u017ei i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. \u201eU 2025. \u0161engenski prostor c\u0301e postati ja\u010di\u201c, napisala je Ursula fon der Lajen, a predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je pozdravila \u201epozitivnu evoluciju u pogledu punopravnog \u010dlanstava Rumunije i Bugarske u \u0160engenu \u201c. Rumunija i Bugarska su se delimi\u010dno pridru\u017eile \u0160engenu krajem marta, obustavom kontrole na vazdu\u0161nim i pomorskim granicama. Kontrole kopnene granice su, me\u0111utim, ostale na snazi zbog veta Austrije, za koji Be\u010d ka\u017ee da je povezan sa zabrinuto\u0161c\u0301u zbog ilegalne migracije.<\/p>\n
U Rumuniji prete\u017eno obla\u010dno i vetrovito vreme u vec\u0301em delu zemlje. Padavina c\u0301e biti posebno na jugozapadu, severu, severoistoku i centru – prete\u017eno sneg na planinama, gde c\u0301e se formirati sne\u017eni prekriva\u010d, a na zapadu, centru i istoku me\u0161ovite padavine. Gotovo tri \u010detvrtine Rumunije je pod raznim vremenskim upozorenjima, koje su na snazi najmanje do ve\u010deras. Izdat je crveni meteo alarm za jaku mec\u0301avu iznad 1.700 m, za nekoliko okruga u centru i jugu zemlje. U oblastima na zapadu i u centru izdat je narand\u017easti meteo alarm za jak vetar, brzine od 80 do 120 km\/h, a na vi\u0161im nadmorskim visinama za mec\u0301ave i jak sneg, sa procenjenim sne\u017enim padavinama od preko 30 cm, lokalno. Na zapadu, severozapadu i centru zemlje izdat je \u017euti kod za me\u0161ovite padavine i grad, uz poja\u010dan vetra do 70 km\/h.<\/p>\n
Potpisivanje sporazuma sa SAD o nabavci aviona F-35 predstavlja jo\u0161 jedan odlu\u010dujuc\u0301i korak napred za Rumuniju ka modernoj i efikasnoj nacionalnoj odbrani, dobro povezanoj sa na\u0161im me\u0111unarodnim partnerima, izjavio je u \u010detvrtak premijer Mar\u010del \u010colaku. \u0160ef Izvr\u0161ne vlasti prisustvovao je na ceremoniji potpisivanja Protokola o pokretanju prelaska rumunskog vazduhoplovstva na avione pete generacije F-35. Dokument su potpisali ministar odbrane Angel Tilvar i ameri\u010dks ambasadorka u Bukure\u0161tu Ketlin Kavalec.<\/p>\n
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija pogodila ukrajinski grad Dnjepar novom vrstom projektila srednjeg dometa dizajniranog da nosi nuklearne bojeve glave, kao odgovor na ukrajinske napade na rusku teritoriju raketama koje je isporu\u010dio Zapad. Obrac\u0301ajuc\u0301i se naciji, Putin je rekao da je rat u Ukrajini dobio elemente globalnog sukoba nakon \u0161to su se SAD, Francuska i Britanija slo\u017eile sa upotrebom svojih projektila protiv Rusije, i upozorio da njegova zemlja ima pravo da upotrebi svoje oru\u017eje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju upotrebu svog oru\u017eja protiv ruske teritorije. U slu\u010daju eskalacije, dodao je Putin, Rusija c\u0301e odgovoriti odlu\u010dno i simetri\u010dno. Sjedinjene Dr\u017eave, koje su, prema Rojtersu, bile obave\u0161tene neposredno pre lansiranja ruske rakete, rekle su da je Moskva ta koja eskalira sukob u Ukrajini. Va\u0161ington je, me\u0111utim, rekao da nema razloga da menja svoju nuklearnu doktrinu zasnovanu isklju\u010divo na Putinovoj neodgovornoj retorici.<\/p>\n
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da c\u0301e nastaviti da brani zemlju na bilo koji na\u010din, nakon \u0161to je Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za njim izdao nalog za hap\u0161enje zbog ratnih zlo\u010dina i zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti. Netanjahu je odluku suda opisao kao antisemitski \u010din, dok su je izraelski predsednik i predsednik parlamenta nazvali napadom na pravdu i istinu. Ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden nazvao je „ne\u010duvenim“ naloge za hap\u0161enje koje je izdao Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za Netanjahuom i njegovim biv\u0161im ministrom odbrane Joavom Galantom i obec\u0301ao da c\u0301e SAD stati uz Izrael suo\u010dene sa pretnjom po njegovu bezbednost. Prema Bajdenu, Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud nema nadle\u017enost u ovom slu\u010daju. \u0160to se ti\u010de novoizabranog predsednika Donalda Trampa, on nije reagovao na odluku o izdavanju naloga za hap\u0161enje protiv Netanjahua i Galanta, ali je njegov buduc\u0301i savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc obec\u0301ao \u201esna\u017ean odgovor\u201c na antisemitsku sklonost MKS. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010delo je glasanje u inostranstvu za prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji. Prema podacima Stalne izborne uprave, do sada je glasalo nekoliko desetina hiljada bira\u010da u dijaspori, uz vi\u0161e od 4.200 onih koji su glasali putem po\u0161te. Glasanje u inostranstvu traje tri dana, od 22. do 24. novembra. U Rumuniji, gra\u0111ani c\u0301e moc\u0301i da glasaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30,105434],"tags":[145926,158779,145620,146229,149751],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-833617","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","category-vesti","tag-marcel-colaku","tag-medunarodni-krivicni-sud","tag-sengen","tag-ukrajina","tag-ursula-fon-der-lajen"],"acf":[],"yoast_head":"\n