Na osnovu 99,94% prebrojanih glasa\u010dkih listic\u0301a nezavisni kandidat Kalin \u0110or\u0111esku ostvario je iznena\u0111uju\u0107e vodstvo sa 22,94 odsto glasova u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji koji su odr\u017eani u nedelju. Na drugom mestu je Elena Laskoni, lider Unije spasite Rumuniju (USR), sa 19,17 odsto, a na trec\u0301em je premijer i lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Mar\u010del \u010colaku sa 19,16 odsto. Slede predsednik Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) \u0110or\u0111e Simion (13,87%) i lider Nacionalneliberalne partije(PNL) Nikolaje \u0106uka (8,79%). Na izborima u nedelju glasalo je preko 52 odsto bira\u010da sa pravom glasa. Vi\u0161e od 821 hiljade Rumuna glasalo je u inostranstvu. Prema podacima Stalne izborne komisije, najvi\u0161e glasova u inostranstvu dobio je Kalin \u0110or\u0111esku – 43,35%, a slede Elena Laskoni – 26,82% i Djordje Simion 12,07%. Za biv\u0161eg zamenika sekretara NATO Mir\u010du D\u017eoanu i Nikolaja \u010cuku glasalo je ne\u0161to manje od 5 odsto bira\u010da, a Mar\u010del \u010colaku osvojio je manje od 3 odsto glasova Rumuna iz dijaspore. U predsedni\u010dkoj trci bilo je 13 kandidata, 9 strana\u010dkih i 4 nezavisna. Drugi krug predsedni\u010dkih izbora odr\u017eac\u0301e se 8. decembra. Zakonodavni izbori bic\u0301e odr\u017eani 1. decembra, na Dan dr\u017eavnosti. Takodje u Rumunije ove godine, 9. juna odr\u017eani su lokalni i evropski parlamentarni izbori. <\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku saop\u0161tio je da je podneo ostavku sa funkcije predsednika socijaldemokrata zbog lo\u0161ih rezultata u prvom krugu predsedn\u010dkih izbora. \u010colaku nije uspeo da u\u0111e u odlu\u010dujuc\u0301i drugi krug. Njega je pretekla, za nekoliko hiljada glasova kandidatkinja Unije Spasimo Rumuniju Elena Laskoni. Predsednik PSD-a je \u010destitao kandidatima koji su se plasirali u drugi krug i najavio da njegova stranka nec\u0301e ulo\u017eiti \u017ealbu, jer je zna\u010daj odlu\u010dujuc\u0301eg kruga 8. decembra mnogo vec\u0301i od li\u010dnog interesa. \u010colaku je rekao i da c\u0301e ostati sa svojim kolegama nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za sledec\u0301u nedelju, ali se vi\u0161e nikada nec\u0301e kandidovati ni za jednu funkciju u stranci. Sli\u010dna situacija je i sa liberalima, koalicionim partnerima socijaldemokrata. Nekoliko \u010dlanova PNL zatra\u017eilo je ostavku lidera stranke Nikolaja \u0106uke, koji obavlja du\u017enost predsednika Senata u Bukure\u0161tu. Prema nekim politi\u010dkim izvorima na koje se pozivaju mediji, biv\u0161i premijer je planirao da podnese ostavku na du\u017enost \u0161efa PNL-a kao rezultat neuspeha na predsedni\u010dkim izboriama, gde je zauzeo 5. mesto.<\/p>\n
Prvi krug predsedni\u010dkih izbora zavr\u0161en je u ponedeljak, u 7.00 \u010dasova po rumunskom vremenu, na 950 bira\u010dkih mesta organizovanih u inostranstvu, zvani\u010dno je saop\u0161tilo Ministarstvo spoljnih poslova. Poslednje sekcije na kojima je glasanje zavr\u0161eno u inostranstvu bile su one organizovane u Vankuveru, u Kanadi, i na lokalitetima na zapadnoj obali SAD – San Francisku, Los An\u0111elesu, Anahajmu, Las Vegasu, Portlandu, Sakramentu, San Dijegu, Sijetlu. Razlike u vremenskim zonama i specifi\u010dan raspored glasanja zna\u010dili su da je glasanje u inostranstvu na predsedni\u010dkim izborima trajalo 78 sati u odnosu na rumunsko vreme: od petka, 22. novembra po rumunskom vremenu u 1.00, do ponedeljka, 25. novembra, po rumunskom vremenu u 7.00. Ministarstvo spoljnih poslova organizovalo je 950 bira\u010dkih mesta van zemlje za ovogodi\u0161nje predsedni\u010dke i parlamentarne izbore. Kako prenosi Ministarstvo spoljnih poslova, do ponedeljka, u vreme zatvaranja birali\u0161ta, glasalo je 821.703 rumunskih bira\u010da u dijaspori – 817.476 na biralistima i 4.227 putem po\u0161te.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je u nedelju odr\u017eano i glasanje za lokalni referendum koji je inicirao generalni gradona\u010delnik Niku\u0161or Dan. Javna rasprava je pre\u0161la stopu od 30 odsto i dobila je, prema procenama, vec\u0301inu glasova za tri predloga. Za centralizaciju gra\u0111evinskih dozvola u glavnom gradu glasalo je 67 odsto bira\u010da, 64 odsto se slo\u017eilo sa predlogom da se novac raspodeli izme\u0111u Op\u0161tine i sektora, a 82 odsto je glasalo za program spre\u010davanja upotrebe droga u \u0161kolama. Glasanje, me\u0111utim, mora da potvrdi parlament, a politi\u010dke stranke ne mogu da ignori\u0161u volju 500.000 gradjana Bukure\u0161ta – rekao je gradona\u010delnik Dan. On je zatra\u017eio od politi\u010dkih formacija da se narednih dana izjasne o na\u010dinu uvodjenja volje gra\u0111ana na referendumu u zakonodavstvo.<\/p>\n
U gradu Alba Juliji, gde je ostvareno Veliko ujedinjenje 1. decembra 1918. godine, po\u010dele su pripreme za Dan dr\u017eavnosti Rumunije. Po tradiciji poslednjih godina, 30. novembra u Alba Juliji organizuje se polaganje venaca i cvec\u0301a na spomenike stvaralaca unije. Tako\u0111e 30. novembra, u ve\u010dernjim satima, zakazani su koncerti na otvorenom. Prijem poruka iz gradova sedi\u0161ta, \u010ditanje Rezolucije Narodne skup\u0161tine iz Alba Julije zakazani su za 1. decembar. Atrakcija Dana dr\u017eavnosti Rumunije bic\u0301e parada na centralnom bulevaru, u kojoj c\u0301e u\u010destvovati vi\u0161e od 1.000 vojnika sa borbenom opremom, uklju\u010dujuc\u0301i kopnena vozila, helikoptere i avione F-16. Uve\u010de je predvi\u0111en i vatromet. Ove godine 1. decembar je dan dvostrukog zna\u010daja. S jedne strane, Rumuni slave uspostavljanje unitarne nacionalne dr\u017eave, a sa druge strane organizuju se op\u0161ti izbori za imenovanje \u010dlanova dva doma parlamenta u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
Kina ukida uslov za vize za dr\u017eavljane Rumunije u periodu 30. novembar 2024. (00:00 po pekin\u0161kom vremenu) – 31. decembar 2025. (00:00 po pekin\u0161kom vremenu). Odluku je pozdravilo rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje ceni da c\u0301e ta mera verovatno olak\u0161ati mobilnost rumunskih dr\u017eavljana, povec\u0301avajuc\u0301i obim me\u0111uljudskih kontakata. Ukidanje obaveze izdavanja vize va\u017ei u jednom od sledec\u0301ih uslova: posao, turizam, poseta ili tranzit. Dr\u017eavljani Rumunije koji ne ispunjavaju jedan od ovih uslova i dalje c\u0301e morati da poka\u017eu vizu prilikom ulaska u zemlju.<\/p>\n
Ukupni tro\u0161kovi socijalne za\u0161tite u EU dostigli su 4.583 milijarde evra u 2023. godini, \u0161to je vi\u0161e od 6% u odnosu na 2022. godinu, a Rumunija je me\u0111u dr\u017eavama \u010dlanicama u kojima je procentualno povec\u0301anje ovih rashoda zna\u010dajno vec\u0301e od proseka iz EU, podaci koje je u ponedeljak objavio Eurostat. U 2023. godini u odnosu na 2022. najvec\u0301i rast rashoda za socijalnu za\u0161titu zabele\u017een je u Slova\u010dkoj (rast od 18,9%), Poljskoj (18,4%), Ma\u0111arskoj (15,2%), Bugarskoj (14,6%) i Rumuniji (13,8%). U slu\u010daju Rumunije, starosne i porodi\u010dne penzije su predstavljale 53,2% ukupnih tro\u0161kova socijalne za\u0161tite, a slede zdravstveni tro\u0161kovi (27,7%) i tro\u0161kovi porodice i dece (12,3%).<\/p>\n
Danas je Me\u0111unarodni dan borbe protiv nasilja nad \u017eenama, povodom kojim Ministarstvo spoljnih poslova pokazuje da Rumunija ima za cilj da doprinese stvaranju bezbednog i pravednog okru\u017eenja za sve \u017eene, bez obzira na nacionalnost, kulturu ili dru\u0161tveni status. Ministarstvo spoljnih poslova time ponovo potvr\u0111uje svoju posvec\u0301enost promovisanju i za\u0161titi prava \u017eena i devoj\u010dica, kako na nacionalnom tako i na me\u0111unarodnom nivou. Kao dr\u017eava \u010dlanica Saveta za ljudska prava (2023-2025) i Komisije za status \u017eena (2024-2028), Rumunija ima za cilj da promovi\u0161e prava \u017eena i devoj\u010dica, smatrajuc\u0301i da je njihova za\u0161tita od su\u0161tinskog zna\u010daja za razvoj pravedno i inkluzivno dru\u0161tvo. Me\u0111unarodni dan borbe protiv nasilja nad \u017eenama ima za cilj da podigne svest da se \u017eene \u0161irom sveta suo\u010davaju sa mnogim oblicima nasilja, uklju\u010dujuc\u0301i silovanje, nasilje u porodici i druge oblike zlostavljanja. Pravi obim ovog fenomena se \u010desto krije. Godine 2024. navr\u0161ava se 10 godina otkako je Rumunija potpisala \u201eKonvenciju Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na osnovu 99,94% prebrojanih glasa\u010dkih listic\u0301a nezavisni kandidat Kalin \u0110or\u0111esku ostvario je iznena\u0111uju\u0107e vodstvo sa 22,94 odsto glasova u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji koji su odr\u017eani u nedelju. Na drugom mestu je Elena Laskoni, lider Unije spasite Rumuniju (USR), sa 19,17 odsto, a na trec\u0301em je premijer i lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Mar\u010del […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[158889,158903,145926,145927,158890,158904,158912],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-834675","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-kalin-djordjesku","tag-kina","tag-marcel-colaku","tag-nikolaje-cuka","tag-predsednicki-izbori-u-rumuniji","tag-referendum-u-bukurestu","tag-vize-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n