Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna prou\u010davanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine \u017eivelo ne\u0161to vi\u0161e od 200 hiljada stranih dr\u017eavljana, od kojih 87 odsto su imali privremene dozvole za boravak. Sa stopom odbijanja zahteva za humanitarnu za\u0161titu od preko 83%, cine najmanje brojnu grupu stranih dr\u017eavljana u na\u0161oj zemlji.
\nZbog brojnih moguc\u0301nosti za rad, obrazovanje i provo\u0111enje slobodnog vremena, glavni grad okuplja 26% od ukupnog broja stranih dr\u017eavljana, okrug Ilfov 10%, zati slede \u017eupanije Timi\u0161, zapadna Rumunija (7%) Klu\u017e, na severozapadu Rumunije ( 6%) i Konstanca na jugoistok 6%. Ista studija otkriva da su najbrojniji dr\u017eavljani Nepala 9%, Turske (8%), Italije (7%), \u0160ri Lanke i Moldavije (po 7%). Dok se italijanska, turska i moldavska radna migracija pripisuje istorijskim vezama, kao i kulturnim i ekonomskim sli\u010dnostima, migracije iz ju\u017ene Azije su zasnovane na sporazumima o radu i do danas su povr\u0161no ili slabo istra\u017eene i shvac\u0301ene.
\nIstra\u017eiva\u010dka studija pod nazivom \u201ePremo\u0161c\u0301ivanje zajednica: o radnoj imigraciji u Rumuniji\u201c sadr\u017ei detaljnu analizu prava azijskih radnika, njihove radne i \u017eivotne uslove i u kojoj meri se ona po\u0161tuju. Prema rumunskom Zakonu o radu, radnici imigranti treba da u\u017eivaju ista prava, uslove rada, periode odmora, socijalne beneficije, plate i za\u0161titu od diskriminacije kao i Rumuni.<\/p>\n
Me\u0111utim, istra\u017eiva\u010di su otkrili da je eksploatacija na radnom mestu naj\u010de\u0161c\u0301e naveden problem i ima veliki uticaj na odluku o ponovnoj migraciji u druge zemlje. Me\u0111u poslovima koji su najpodlo\u017eniji potencijalnoj eksploataciji i kr\u0161enju prava su poslovi dostave hrane ili zaposlenih u kuhinji. Rizik od eksploatacije je jo\u0161 vec\u0301i za one koji nemaju radne dozvole, odnosno za lica koja \u010dekaju na izdavanje potrebnih dokumenta.<\/p>\n
Anatolie Ko\u0161\u010digu, koordinator studije, smatra da dr\u017eavne institucije treba da provere i obezbede po\u0161tovanje zakona, uklju\u010dujuc\u0301i pravila koja se odnose na neophodne kvalifikacije i ve\u0161tine.<\/p>\n
\u201eAko pogledate spisak IGI (Generalnog inspektorata za imigraciju), radnici moraju dokazati neke stvari. Diplome iz oblasti iz koje dolaze, ili prakti\u010dni test. Postoji nekoliko stvari koje o\u010digledno ne funkcionisu dobro. Jedna od njih je vladanjem jezikom; moraju da znaju rumunski ili me\u0111unarodni jezik, a to nije slu\u010daj. Oni samo daju izjavu da znaju, ali treba da uvedemo i prakti\u010dni test. Vrlo \u010desto susre\u0107emo se sa ljudima koji dolaze, a ne znaju ili nemaju kvalifikacije u specificnoj oblasti. \u0160to je nezamislivo za zemlju poput Nema\u010dke, gde je ovaj dr\u017eavni deo i preterano kontrolisan. Ne mo\u017eete da dovedete \u010doveka koji mora da zavari, a ne zna da vari. Postoji jo\u0161 nekoliko stvari, na primer zdravstvo. Postoje neka pitanja koja su pokrenuta samo da bi institucije oprale ruke. Odgovornost je na kompanijama koje dovode radnike, ali one moraju biti pod nazorom, odnosno moraju biti jasno kontrolisane od strane dr\u017eavnih organa. Izgleda da nasumi\u010dno pokupe neke ljude, ali ako ih proverimo, a nemaju odgovaraju\u0107u papirologiju, kazete im od sada gubite pravo da dovodite radnu snagu. Ne mo\u017eete to tek tako staviti u zakon i rec\u0301i: ako se po\u0161tuje, po\u0161tuje se, ako se ne po\u0161tuje, ne po\u0161tuje se\u00bb.<\/p>\n
Jedan aspekt o kome ne znamo puno kada su u pitanju strani radnici je kako oni provode svoje slobodno vreme, koju muziku slu\u0161aju, gde se dru\u017ee i koja mala preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu pojedinaca – \u010dlanova njihove zajednice obezbedjuju njihovo dru\u017eenje. U oktobru je, na primer, Arena u Bukure\u0161tu bila doma\u0107in koncerta najpopularnijeg benda na \u0160ri Lanki. Strani radnici su do\u0161li da u\u017eivaju u koncertu iz svih krajeva zemlje, cak iz udaljenih gradova iz zapadne Rumunije poput Arada.<\/p>\n
Takodje, nedavno otvoreni restoran u naselju Pantelimon u Bukure\u0161tu postao je mesto susreta i dru\u017eenja \u0160rilan\u010dana koji zive u glavnom gradu. Restoran je u vlasni\u0161tvu mladog para koji je u Rumuniju stigao sa radnim vizama, svestan potrebe njihove zajednice za mestom koje predstavlja njihovu kulturu. Pored tradicionalne hrane, u restoranu nastupaju je i DJ-eve iz lokalne zajednice \u0160ri Lanke ali i umetnici sa evropske scene.<\/p>\n
\u010cesto zaboravljamo da njihovo prisustvo u na\u0161oj zemlji donosi ne\u0161to vi\u0161e od rada. Oni donose muziku, tradicionalnu kuhinju, lokalni biznis, druga\u010diji na\u010din \u017eivota kojim polako, stidljivo probijaju put i ja\u010daju zajednicu i na kraju oboga\u0107uju kulturu domac\u0301ina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna prou\u010davanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine \u017eivelo ne\u0161to vi\u0161e od 200 hiljada stranih dr\u017eavljana, od kojih 87 odsto su imali privremene dozvole za boravak. Sa stopom odbijanja zahteva za humanitarnu za\u0161titu od preko 83%, cine najmanje brojnu grupu stranih dr\u017eavljana u na\u0161oj zemlji. […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":808095,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-837762","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n