Rumunska kultura 2024. odaje po\u010dast jednom od svojih najzna\u010dajnijih predstavnika, istori\u010daru i knji\u017eevnom kriti\u010daru Eu\u0111enu Lovineskuu. Ro\u0111en 1881. godine u Falti\u010denj, na severu Rumunije, preminuo 1943. u Bukure\u0161tu, Lovinesku nam je dao, izme\u0111u ostalog, veliku trotomnu knjigu \u201eIstorija moderne rumunske civilizacije\u201d. Objavljena 1924-1925, odnosno pre sto godina, knjiga predstavlja njegovu viziju malih dru\u0161tava koja te\u017ee da se sinhronizuju sa velikim. Autor, ube\u0111eni sledbenik zapadnih vrednosti, razotkriva zakon imitacije kroz koji pokazuje uticaj koji zaostala dru\u0161tva trpe od naprednih. Civilizacijski trend je, po Lovineskuovom mi\u0161ljenju, sinhronizacija zaostalih dru\u0161tava sa naprednim.<\/p>\n
Od svog pojavljivanja, Lovineskuova knjiga dobija sve vec\u0301i zna\u010daj za rumunsko dru\u0161tvo. U tih 100 godina, Lovineskuova teza o sinhronizmu je i napadana i branjena. Danas vrac\u0301ena u \u017ei\u017eu javnosti, knjiga zaslu\u017euje priznanje, po mi\u0161ljenju profesora rumunske knji\u017eevnosti sa Univerziteta u Bukure\u0161tu Jona Bogdana Leftera, zbog svoje slo\u017eenosti koja prevazilazi onu iz knji\u017eevne istorije.<\/p>\n
\u201ePitanje koje sam sigurno sebi postavio je za\u0161to ova knjiga? I svakako mo\u017eemo dati niz odgovora koji imaju mnogo slojeva. <\/em>Prvi odgovor je izuzetan zna\u010daj li\u010dnosti autora, Lovineskua. Dodajem, on je za mene najva\u017eniji rumunski knji\u017eevni kriti\u010dar svih vremena, \u010dak i klju\u010dna li\u010dnost rumunske kulture od 1900. godine naovamo. Drugi sloj odgovora je mo\u017eda ubedljiviji po tome \u0161to ne uklju\u010duje vrednovanje i eventualno subjektivnost, ve\u0107 zavisi od profila ove knjige u odnosu na temu i u odnosu na rumunski svet danas. Lovinesku je bio knji\u017eevni kriti\u010dar, njegova multidisciplinarna relevantnost je neosporna\u201c.<\/em><\/p>\n Jon Bogdan Lefter smatra da Lovineskuov tekst zaslu\u017euje da bude a\u017euriran. Poznato je da je svaki tekst proizvod svog vremena, on „stari“ sa godinama. Tako Lefter tvrdi da se Lovinesku mo\u017ee \u010ditati o\u010dima 21. veka.<\/p>\n \u201eSinhronizam jeste, bio je i ostaje oblik globalizacije. Globalizacija je oblik sinhronizacije. Premo\u0161c\u0301avanje praznina, ulazak u takmi\u010denja, uskla\u0111ivanje tako\u0111e defini\u0161u i mikro procese. <\/em>Ako je re\u010d o jednom narodu ili regionu, mi smo jo\u0161 uvek, sa planetarne ta\u010dke gledi\u0161ta, na mikro skali. Ili ako pogledamo veliku planetarnu skalu, \u00a0ne ba\u0161 makro, stvarni fenomeni su homologni, sa mnogo, mnogo nijansi i sa mnogo finih pode\u0161avanja koja moramo da dodamo, o\u010digledno. A onda, mo\u017eda Lovinesku i generativna ideja opse\u017enih kulturnih refleksija vezanih za istoriju moderne rumunske civilizacije imaju i savremeno, pa \u010dak i projektivno, prirodno zna\u010denje. Ne ka\u017eem ovo da bih hipertrofirao sliku Lovineskua kao proroka globalizacije\u201c.<\/em><\/p>\n Pravac u kom ide ljudska civilizacija nikada nije ostavio ravnodu\u0161nim zainteresovane za modu i trendove. Kako se kultura i civilizacija ne mogu razdvojiti, o njima danas slu\u0161amo mi\u0161ljenja koja dolaze iz pro\u0161losti i preispituju se prema idejama sada\u0161njosti. Jon Bogdan Lefter, polazec\u0301i od Lovineskuovih izjava, ka\u017ee da se napredak \u010dove\u010danstva mo\u017ee posmatrati vi\u0161e kao rezultat postepenih akumulacija nego kao jedan od ekstremnih i spontanih impulsa.<\/p>\n \u201e\u010cvrsto prihvatam ideju postepenosti u evoluciji, \u0161to pre svega podrazumeva kontinuitet. Kontinuiteti mogu biti sporiji ili br\u017ei, ritmovi mogu pribli\u017eiti kontinuitet, ideju kontinuiteta ideji prekida. Ne isklju\u010dujem ideju prekida, postoje trenuci prekida. <\/em>Da li su oni tako radikalni kako ih \u010desto nazivamo? Ili su deo \u0161irih, ve\u0107ih procesa evolucije, kontinuiteta, postepenosti, koji tako\u0111e uklju\u010duju zastoje, uklju\u010duju prekide i ponovno u\u010dvr\u0161c\u0301ivanje, itd. <\/em>U svakom slu\u010daju, koristio bih mnogo opreznije, re\u0111e, kvalifikatore koji su naravno retori\u010dki, smisleni i korisni, kvalifikatore iz radikalnih kategorije, radikalne prekide\u201c.<\/em><\/p>\n Retki su bili autori poput Eu\u0111ena Lovineskua, koji su iza\u0161li van granica disciplina za koje su se specijalizovali. Jon Bogdan Lefter veruje da istorijska vremena kroz koja dru\u0161tva prolaze imaju duha da ih razumeju.<\/p>\n \u201eLovinesku veoma brzo napreduje ka razumevanju \u010dinjenice da se knji\u017eevnost bez istorijskog karaktera ne mo\u017ee razumeti, i da ne postoji. Nema istorije knji\u017eevnosti bez pozadine dru\u0161tvene istorije, velike istorije. <\/em>To je, u stvari, stav onih koji razumeju, koji su razumeli u epohi, u svim sociokulturnim oblastima. Samo \u0161to javna rasprava pretpostavlja, pre svega, govor. Diskurzivnost, nacrt, ekspresivno pisanje su besplatni, mogu ih koristiti profesionalci iz svih oblasti. Ali, o\u010digledno, pisci se pripremaju za to, \u010dak su i profesionalci javnog diskursa\u201c.<\/em><\/p>\n Pre 100 godina, Eu\u017een Lovinesku je zave\u0161tao veliku knjigu rumunskoj kulturi. To je bila i knjiga identiteta rumunskog dru\u0161tva i jedna od knjiga njenog razvoja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunska kultura 2024. odaje po\u010dast jednom od svojih najzna\u010dajnijih predstavnika, istori\u010daru i knji\u017eevnom kriti\u010daru Eu\u0111enu Lovineskuu. Ro\u0111en 1881. godine u Falti\u010denj, na severu Rumunije, preminuo 1943. u Bukure\u0161tu, Lovinesku nam je dao, izme\u0111u ostalog, veliku trotomnu knjigu \u201eIstorija moderne rumunske civilizacije\u201d. Objavljena 1924-1925, odnosno pre sto godina, knjiga predstavlja njegovu viziju malih dru\u0161tava koja te\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":834107,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-838308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n