Lideri \u010detiri proevropske parlamentarne stranke \u2013 Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), kojima se pridru\u017eila i grupa nacionalnih manjina, odlu\u010dili su u sredu uve\u010de da formiraju koaliciju koja ima za cilj da obezbedi stabilnu vladu i nastavi reforme. Koalicija nastoji da izbegne izolaciju Rumunije na globalnom nivou, da odr\u017ei solidan tempo ekonomskog razvoja i o\u010duva evropski kurs zemlje, apsorpciju fondova zajednice, sprovede reforme predvi\u0111ene Nacionalnim planom oporavka i otpornosti, obezbedi pristupanje Rumunije \u0160engenu i Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ta\u010dan program i struktura buduc\u0301e koalicije bi\u0107e odlu\u010dena nakon drugog kruga predsedni\u010dkih izbora u nedelju.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu saop\u0161tilo je u \u010detvrtak da je obavestilo savezni\u010dke dr\u017eave o poku\u0161ajima spoljnog me\u0161anja u izbornu kampanju u Rumuniji. \u201eRumunske vlasti istra\u017euju ovaj poku\u0161aj uticaja, koji je u toku. (…)Preduzec\u0301emo sve neophodne mere da za\u0161titimo demokratiju, nacionalnu bezbednost i suverenitet – navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova. U me\u0111uvremenu, Generalno tu\u017eila\u0161tvo podnelo je izve\u0161taj po slu\u017ebenoj du\u017enosti nakon analize dokumenata koji su predstavljeni na sednici Vrhovnog saveta nacionalne odbrane u vezi sa kampanjom kandidata Kalina \u0110or\u0111eskua i sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Istrage su usmerene na izborne zlo\u010dine, kao i krivi\u010dna dela pranja novca u njegovoj izbornoj kampanji. Generalno tu\u017eila\u0161tvo tra\u017ei i od Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terororizma (DIICOT) odvojenu istragu. S druge strane, Ustavnom sudu su u \u010detvrtak stigla \u010detiri zahteva za poni\u0161tavanje rezultata iz prvog kruga predsedni\u010dkih izbora. \u0160ef Stalnog izbornog tela Toni Grebla ka\u017ee, me\u0111utim, da se on ne mo\u017ee poni\u0161titi, jer su zakonom predvi\u0111eni rokovi prekora\u010deni, a Ustavni sud je potvrdio rezultate od 24. novembra. Nezavisni Kalin \u0110or\u0111esku i proevropska Elena Laskoni, \u0161efica Unije spasite Rumuniju USR, suo\u010di\u0107e se u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora, 8. decembra. U dijaspori glasanje za novog predsednika po\u010dinje u petak i traje tri dana.<\/p>\n
Evropska komisija je zatra\u017eila od TikTok platforme da zamrzne sve informacije u svom sistemu, koje je se odnose na izbore u EU, kako bi ih detaljnije prou\u010dila. Komisija je sazvala nekoliko sastanaka sa zvani\u010dnicima zemalja \u010dlanica, evropskih institucija i drugih digitalnih platformi sa kojima c\u0301e analizirati sistemske informacione rizike na nivou \u010ditavog bloka EU, po\u010dev od slu\u010daja Rumunije. Nakon rezultata prvog kruga predsedni\u010dkih izbora, Rumunija je zatra\u017eila od EK da pokrene zvani\u010dnu istragu o platformi, na osnovu pravila zajednice o dru\u0161tvenim medijima. U utorak, u Evropskom parlamentu, Platforma je branila mere koje je usvojila za borbu protiv dezinformacija u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji i negirala da favorizuje nezavisnog kandidata Kalina \u0110or\u0111eskua.<\/p>\n
Tu\u017eioci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terororizma (DIICOT) poslali su pred sud iz preventivnog pritvora 34-godi\u0161njeg Kolumbijca koji je optu\u017een za poku\u0161aj diverzije. Istra\u017eitelji ka\u017eu da je osumlji\u010deni u julu ove godine izradio plan za uni\u0161tavanje nekih posebno va\u017enih objekata u Rumuniji, kako bi ugrozio nacionalnu bezbednost. Kolumijskog dr\u017eavljanina je na te radnje podstakao ruski dr\u017eavljanin. Tu\u017eioci tako\u0111e navode da je osumlji\u010deni mu\u0161karac bio obu\u010den da prikuplja obave\u0161tajne podatke u zemlji porekla, i fotografisao i pravio video snimke objekata koje je planirao da uni\u0161ti, ali intervencijom policije plan nije realizovan <\/p>\n
Generalno tu\u017eila\u0161tvo saop\u0161tilo je da c\u0301e analizirati dokumente koje su tajne slu\u017ebe predstavile na sastanku Vrhovnog saveta odbrane zemlje (CSAT) o Kalinu \u0110or\u0111eskuu, nezavisnom kandidatu za predsednika Rumunije, kako bi utvrdilo da li postoje elementi koji bi mogli da dovedu do pokretanja krivi\u010dne istrage. Prema dokumentu, koji je predsednik Klaus Johanis odlu\u010dio da deklasifikuje, \u010dini se da je jedan dr\u017eavni akter koordinisao aktivnostima naloga na Tik Toku i da je polo\u017eaj Kalina \u0110or\u0111eskua dostigao deveto mesto u svetskim trendovima, pre prvog kruga predsedni\u010dkih izbora. Obave\u0161tajne slu\u017ebe su napomenule i da je bilo na desetine hiljada ruskih sajber napada na sisteme Stalne izborne komisije, izvr\u0161enih \u010dak i u noc\u0301i prebrojavanja glasova. Nezavisni kandidat kritikovan zbog svojih proruskih, ekstremisti\u010dkih stavova, Kalin \u0110or\u0111esku suo\u010dic\u0301e se sa proevropskom kandidatkinjom Elenom Laskoni, \u0161eficom Unije spasite Rumunju USR u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora koji je zakazan za 8. decembar. <\/p>\n
Poverenje analiti\u010dara u rumunsku ekonomiju je smanjeno pro\u0161log meseca, u kontekstu nedavnih politi\u010dkih de\u0161avanja. Istra\u017eivanje sprovedeno me\u0111u stru\u010dnjacima predvi\u0111a povec\u0301anje inflacije u narednoj godini, depresijaciju nacionalne valute, leja i ni\u017ei privredni rast nego \u0161to je ranije procenjeno. Makroekonomski indikator poverenja CFA Rumunske asocijacije smanjen je u novembru za 13,5 poena, na vrednost od 31,4 poena, \u0161to je najni\u017ei nivo zabele\u017een od jula 2020. do sada. \u0160to se ti\u010de kursa evro-leu, 77% analiti\u010dara udru\u017eenja koji u\u010destvuju u istra\u017eivanju predvi\u0111a depresijaciju leja u narednih 12 meseci, a ostali stagnaciju. Projektovani deficit dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2025. godinu bio bi u proseku 7,2% bruto domac\u0301eg proizvoda, privredni rast 1,3%, a javni dug 58% BDP-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Lideri \u010detiri proevropske parlamentarne stranke \u2013 Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), kojima se pridru\u017eila i grupa nacionalnih manjina, odlu\u010dili su u sredu uve\u010de da formiraju koaliciju koja ima za cilj da obezbedi stabilnu vladu i nastavi reforme. Koalicija nastoji da izbegne izolaciju […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[158937,159507,158890,159033],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-839731","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-elena-laskoni","tag-kalindordesku","tag-predsednicki-izbori-u-rumuniji","tag-tiktok-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n