Devoj\u010dice i \u017eene romske nacionalnosti \u010dine jednu od najugro\u017eenijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. \u010cesto zbog predrasude vlasti i zloupotrebe porodice te devoj\u010dice i zene ostaju bez za\u0161tite. Iako Rumunija i dalje prednjaci u Evropskoj uniji po broju maloletnih majki, dr\u017eavne institucije nemaju centralizovan sistem za prikupljanje podataka o prinudnim brakovima. \u201eBez podataka to pitanje nije na dnevnom redu. Bez podataka, ne znamo ni uzroke ni koji su prioriteti\u201c, ka\u017ee Mariuka Oana Konstantin, univerzitetski predava\u010d u Nacionalnoj skoli za politi\u010dke i administrativne studije u okviru kampanje za podizanje svesti koju sprovodi E-Romnja \u2014 jedina nevladina organizacija u Rumuniji posvec\u0301ena devoj\u010dicama i majkama Romkinjama. <\/p>\n
Karmina, 10-godi\u0161nja devoj\u010dica, zavr\u0161avala je \u010detvrti razred kada se udala za 14-godi\u0161njeg de\u010daka, kao rezultat braka koji su ugovorili roditelji. Dve godine kasnije, Karmina postaje majka. Iako su vlasti same prijave ovoj slu\u010daj, dosije je odba\u010den pod obrazlo\u017eenjem \u201e\u017ertva je pristala na sporazumne seksualne odnose, koje su roditelji odobrili\u201c ili \u201etradicija Roma podsti\u010de takve odnose\u201c, iako nije sprovedena istraga.<\/p>\n
Karminina \u017eivotna pri\u010da je samo jedna od 5 pri\u010da predstavljenih u kampanji „U ime tradicije“, koju je pokrenula nevladina organizacija E-Romnja, i ima za cilj da razbije mit da su de\u010dji brakovi isklju\u010divo problem romskih zajednica, jedna od onih \u0161tetnih predrasuda koje opravdavaju slu\u010dajeve nasilja nad ugro\u017eenim osobama. Kako znamo da problem prevazilazi romsku zajednicu? Dr\u017eavni sekretar Nacionalnog saveta za borbu protiv diskriminacije Cerasela Banika tvrdi da demografski podaci o u\u010destalosti porodjaja adolescentkinja potvr\u0111uju tu \u010dinjenicu.<\/p>\n
Na pitanje za\u0161to tema prinudnih brakova nije od interese za institucije, Roksana Oprea, stru\u010dnjak za jednake moguc\u0301nosti u E-Romnji, odgovara:<\/p>\n
\u201eVrlo je jednostavno i za to postoje o\u010digledni dokazi, usudjejem se da to ka\u017eem, jer u institucijama ima mnogo rasizma. Ljudi taj fenomen nazivaju kulturnom praksom koja je specifi\u010dna samo za romsku zajednicu, ali je realnost druga\u010dija. To ne tvrdimo samo mi, udru\u017eenje E-Romnja, to govore i druge institucije i me\u0111unarodna tela. Iz tog razloga nikada nije bio prioritet za institucije i donosioce odluka. Dakle, posto to ne uti\u010de na celokupnu populaciju, posmatra se kao kulturna praksa i zbog pristrasnosti i predrasuda, ne interveni\u0161u\u00bb.<\/p>\n
Karminina pri\u010da je jedna je od stotina takvih pri\u010da koje nikada nec\u0301emo saznati. Ove pri\u010de se \u010desto dogadjaju zato \u0161to dru\u0161tvo ponekad decu do\u017eivljava kao vlasni\u0161tvo njihovih roditelja, ne prepoznaju\u0107i ih kao pojedince koji imaju svoja prava i potrebe. \u0160to se ti\u010de prinudnih brakova, najverovatnije je najvec\u0301a gre\u0161ka upravo onih koji \u017eele da pomognu (socijalni radnici, nastavnici, psiholozi, zaposleni u nevladinim organizacijama, pravosudni radnici itd.) jer odlaze i razgovaraju sa roditeljima, misle\u0107i da problem mo\u017ee i mora biti re\u0161en u porodici ili u zajednici. Zapravo, naj\u010de\u0161\u0107e roditelji su zlostavlja\u010di. Roksana Oprea:<\/p>\n
\u201eI dalje dolazimo u tu oblast normalizacije; onog trenutka kada ste vi, kao institucija, kao \u0161kola, kao Direkcija za op\u0161tu socijalnu pomoc\u0301, primetili da se te stvari de\u0161avaju, a niste ni\u0161ta uradili po tom pitanju, kakav onda signal \u0161aljete roditeljima? To \u0161to rade je u redu. Dakle, vi, prakti\u010dno, potvr\u0111ujete zlostavljanje odraslih na njihovoj sopstvenoj deci.
\nTo je za\u010darani krug i ako ne oja\u010damo taj pristup, odnosno da prestanemo da upiremo prstom samo u romsku zajednicu i svalimo svu krivicu na romsku zajednicu, ne\u0107emo se uskladiti sa me\u0111unarodnim standardima. I dalje c\u0301emo biti na sramnoj listi zemalja koje dozvoljavaju de\u010dje brakove.\u201c<\/p>\n
Krivi\u010dni zakonik ima zakonodavni propust u zakonskoj regulativi o prinudnom braku, zakonodavstvo ne prepoznaje prinudni brak kao samostalno krivi\u010dno delo. U retkim okolnostima kada takvi predmeti dospeju pred sud, oni se sude kao zlo\u010dini seksualnog nasilja. E-Romnja je pokrenula jo\u0161 jedan klju\u010dni problem: vlasti koriste termin \u201ekonsenzualna zajednica\u201d za brakove izmedju dve osobe, od kojih je najmanje jedna mla\u0111a od 16 godina.
\nOd maloletnog lica mla\u0111eg od 16 godina NE MO\u017dE se tra\u017eiti saglasnost za sklapanje braka, navedeno je u Interventnom vodi\u010du za slu\u010dajeve sklapanja braka izme\u0111u dece\/prisilnih brakova, objavljenom po\u010detkom godine.
\nTako\u0111e, Cerasela Banika je za Radio Rumunija objasnila da dosijei krivi\u010dnog gonjenja ne uzimaju u obzir ovaj nedostatak saglasnosti, vec\u0301 klasifikuju slu\u010daj na osnovu motiva kao \u0161to su \u201eroditelji se sla\u017eu\u201c, \u201evec\u0301 su \u017eiveli zajedno\u201c, \u201evec\u0301 su imali seksualne odnose\u201c ili \u201eto je obi\u010daj romske zajednice\u201c. To \u017ertvu stavlja u potpuno bespomo\u0107nu situaciju.\u201c<\/p>\n
Upitana kako na kampanju gledaju vlasti, Roksana Oprea odgovara:<\/p>\n
\u201dKampanja se gleda sa interesovanjem, ali iz koje perspektive? Iz perspektive \u010dinjenice da je Rumunija na neki na\u010din pravno prinu\u0111ena da elimini\u0161e takvu praksu, buduc\u0301i da je potpisnica nekoliko me\u0111unarodnih konvencija o spre\u010davanju i borbi protiv rodnog nasilja. Imamo Direktivu br. 1385 Evropskog parlamenta i Evropskog saveta izdatu 15. maja 2024. godine, koja propisuje da zemlje \u010dlanice EU imaju na raspolaganju tri godine, po\u010dev od datuma stupanja direktive na snagu, da prenesu propise u domac\u0301e zakone.
\nDakle, nekako imamo pritisak na evropskom nivou da se Rumunija uskladi sa me\u0111unarodnim standardima. Tu je i Grevio izve\u0161taj, koji je preuzela rumunska vlada, koji, shodno tome, poziva dr\u017eavu da preduzme mere i kriminalizuje takvu praksu. \u201c
\nRoksana Oprea tako\u0111e tvrdi da se ovaj problem ne posmatra kao problem rodnog nasilja, pa cak i iako je tako sagledan u nekim slu\u010dajevima, kada je nasilje usmereno na Romkinju, ona se vi\u0161e ne posmatra kao pripadnica dru\u0161tva:
\n\u201eMislim da je to toliko normalizovano, jer ako govorimo o nasilju kao op\u0161tem fenomenu, ono je normalizovano u svim zajednicama. Imamo izve\u0161taje koji otkrivaju da su Rumuni tolerantni u pogledu verbalnog, seksualnog nasilja da je silovanje opravdano ako \u017eena izgleda nekako provokativno. To su razlozi rumunskih sudija kada ka\u017eu da je devoj\u010dica od 11 ili 12 godina zavela mu\u0161karca ili da je pristala na silovanje.\u201c<\/p>\n
Pod pritiskom Evropske unije, Rumunija ima rok do 2027. da preduzme mere protiv ove pojave.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Devoj\u010dice i \u017eene romske nacionalnosti \u010dine jednu od najugro\u017eenijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. \u010cesto zbog predrasude vlasti i zloupotrebe porodice te devoj\u010dice i zene ostaju bez za\u0161tite. Iako Rumunija i dalje prednjaci u Evropskoj uniji po broju maloletnih majki, dr\u017eavne institucije nemaju centralizovan sistem za prikupljanje podataka o prinudnim brakovima. \u201eBez podataka to pitanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":831889,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-840475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n