Stres je oduvek imao uticaj na zdravlje ljudi, ali do odredjene mere on ima i za\u0161titnu ulogu. Problemi nastaju kada stres postaje hroni\u010dan, traje dugo i negativno uti\u010de na funkcionisanje organizma. Kada je imunitarni sistem ugro\u017een mogu\u0107e su pojave raznih infekcija. Hroni\u010dni stres mo\u017ee pogor\u0161ati i druge bolesti kao \u0161to su recimo visoki krvni pristisak, diabetes, probavne i kardiovaskularne bolesti. Univerzitetska profesorka Dijana Paun obja\u0161njava koje su naj\u010de\u0161\u0107e posledice hroni\u010dnog stresa: ,,Dugotrajni stres uti\u010de na rast sekrecije kortizola. Korizol je veoma dobar hormom koji spasava \u017eivote, ali kada je aktivan du\u017ee vreme pojavljuju se i ne\u017eeljene posledice. Nastaju razne patologije, od visokog krvnog pritiska, biabetesa, gojaznosti, pa sve do pove\u0107anja nivoa kolesterola i masti u krvi. Prakti\u010dki do metaboli\u010dkog sindroma. Ove promene skra\u010duju \u017eivot, tako da organizam izlo\u017een dugotrajnom stresu treba da se odmara.\u2019\u2019<\/p>\n
<\/p>\n
Ako \u0107emo na\u0161e \u017elezde izlagati ovom hormonu stresa, u odredjenom trenutku ove gube orijentaciju, obja\u0161njava Dijana Paun i podse\u0107a da nadbubre\u017ena \u017elezda u trenucima stresa proizvodi kortizol da bi pomogla organizmu da se prilagodjava situaciji: ,,Radi se o disproporcionalnom sindromu, koji su detaljno opisali rumunski eksperati, i koji spada u takozvani burnaut sindrom. Nakon du\u017eeg prerioda rada, stresa, zaznih briga, nadbubre\u017ena \u017elezda ne reaguje. Ona miruje, odmara se. A kada ova \u017elezda miruje, zna\u010di da je hroni\u010dno umorna i da je ravna burnaut sindromu\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n
Da bi se odr\u017eao optimalni nivo kortizola u organizmu potreban nam je holisti\u010dki pristup, zdrav na\u010din \u017eivota koji predpostavlja uravnote\u017eenu ishranu, fizi\u010dke ve\u017ebe i dovoljno vremena za odmor i relaksaciju. Takodje, tehnike meditacije ,joga ve\u017ebe ili duboki udisnaji smanjuju nivo stresa i prekomornu sekreciju kortizola. Sve ovo doprinosi hormonalnoj ravnote\u017ei koja je od su\u0161tinskog zna\u010daja za dobro zdravlje. Hormonske sekrecije nisu kao voda, jer ne mo\u017eemo pustiti hormon da curi kao voda kada odvrnemo slavinu, sve ima svoj bioritam, obja\u0161njava univerzitetska profesorka doktorka Dijana Paun. Najevidentniji bioritam ima najva\u017eniji hormon, a to je stresni: ,,Kortizol ima cirkadialni ritam, i najvi\u0161i nivo kortizona pojavljuje se ujutru, od 8 \u010dasova, kada mi treba da budemo kativni. Kada po\u010dinje radni dan, potrebni su nam resursi, tako da raste sekrecija kortizola. Tokom dana nivo kortizola opada postepeno, a uve\u010de od 9 \u010dasova je na najni\u017eem nivou. Ovaj bioritam kortizola, koji je veoma interesantan, po\u010dinje da deluje kod dece od 2 godine i traje celog \u017eivota. Bioritam kortizola je signal za normalno funkcionisanje hormona i endokrinolo\u0161kog sistema. Sli\u010dno je i sa bioritmom sna i budjenja, svetla i tame \u010diji je hormon melatonin, hormon koji se mnogo prou\u010dava u zadnje vreme ali i dalje je malo poznat, na\u017ealost. Ovaj hormom indukuje san jer se aktivira u uslovima tame. Ako \u017eelite da zaspite br\u017ee, mo\u017eete da popijete tabletu melatonina, prirodni hormon koji mo\u017ee da vam bude od pomo\u0107i, pod uslovom da posle uzimanja tablete treba da le\u017eite u mra\u010dnoj sobi. Obja\u0161njenje za miran san koji je svima potreban posledica je normalog rada ovog hormona.\u2019\u2019<\/p>\n
<\/p>\n
Na\u017ealost, dodala je Dijana Paun, svakodnevni stres, uslovi u kojima \u017eivimo i radimo negativno uti\u010du na san i ove bioritmove i zbog toga se i pojavljuju razne bolesti. Medicina stila \u017eivota, o kojoj se u poslednje vreme sve vi\u0161e govori, mo\u017ee u 80 slu\u010dajeva da spre\u0107i hroni\u010dne i neprenosne bolesti. Ova medicina se bazira na \u0161est stubova: na ishranu, konstantnu fizi\u010dku aktivnost, na san, menadjment stersa, izbegavanje rizi\u010dnih supstanci i na pozitivne dru\u0161tvene konekcije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stres je oduvek imao uticaj na zdravlje ljudi, ali do odredjene mere on ima i za\u0161titnu ulogu. Problemi nastaju kada stres postaje hroni\u010dan, traje dugo i negativno uti\u010de na funkcionisanje organizma. Kada je imunitarni sistem ugro\u017een mogu\u0107e su pojave raznih infekcija. Hroni\u010dni stres mo\u017ee pogor\u0161ati i druge bolesti kao \u0161to su recimo visoki krvni pristisak, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":841330,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[160040,160039],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-842341","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-dijana-paun","tag-stres-opasnost-po-zdravlje"],"acf":[],"yoast_head":"\n