Komunisti\u010dkoj diktaturi, ustoli\u010denoj u Rumuniji uz pomo\u0107 sovjetskih okupacionih snaga posle Drugog svetskog rata, izgledalo je kao da joj nema kraja. U novembru 1989. godine na kongresu jedinstvene Komunisti\u010dke partije Rumunije jednoglasnom odlukom za generalnog sekretara izabran je Nikolaje \u010cau\u0161esku, du\u017enost koju je obavljao skoro \u010detvrt veka. Iako u poznim godinama sedamdesetogodi\u0161ni \u010cau\u0161esku lansirao je takozvani plan secijalisti\u010dkog razvoja do 2000. godine. Njegove ambicije da otplati spoljni dug Rumunije ose\u010dali su naro\u010dito obi\u010dni ljudi. Skoro sve \u0161to se proizvodilo krenulo je u izvoz. Hrana se delila na kartice, stanovi su ostali bez grejanja, dok su prekidi struje bili svakodnevna pojava. Pored gladi i hladno\u0107e, vladao je i strah od politi\u010dke policije re\u017eima, koja je kultivisala mit sveprisutnosti i svemo\u0107i, tako da su se ljudi bojali da protestuju. U neprekidnom delirijumu, re\u017eimski propagandni aparat, televizija, radio i novine predstavljali su paralelnu realnost. \u010cau\u0161esku je bio genije, njegova polupismena supruga Elena nau\u010dnik svetskog renomea i majka koja voli svoj narod, a rumunski narod \u017eiveo u jednoj od najboljih zemalja sveta. U rumunskim susdenim dr\u017eavama pod uticajem poslednjeg sovjetskog lidera, reformiste Mihaila Gorba\u010dova, ogromni uli\u010dni protesti sru\u0161ili su komunisti\u010dke diktature. Var\u0161ava, Prag isto\u010dni Berlin, Budimpe\u0161ta, Sofija po\u010deli su da ose\u0107aju blagodeti slobode posle skoro pola veka tiranije. Istori\u010dari ka\u017eu da iskra rumunske revolucije nije slu\u010dajno zapaljena u Temi\u0161varu, najve\u0107em kosmopolitskom i multietni\u010dkom gradu zapadne Rumunije, odake su ljudi lako mogli da pratiti televizijske stanice u Madjarskoj i biv\u0161oj Jugoslaviji. Solidarnost nekoliko vernika protestanske vere sa madjarskim sve\u0161tenikom Laslom Teke\u0161om, koga je politi\u010dka policija htela da protera iz Temi\u0161vara, bila je ta grudva snega koja se pretvorila u pravu lavinu. Oko parohije okupilo se mno\u0161tvo ljudi koji su kasnije demonstrirali ulicama grada. Represivni aparat reagovao je bez oklevanja otvaraju\u0107i vatru. Nenaoru\u017eani ljudi pali su pod mecima do 20. decembra, kada se vojska povukla u kasarne. Istog dana Temi\u0161var je postao prvi rumunski grad oslobodjen komunizma. Revolucija se ubrzo pro\u0161irila na celu zemlju i do\u017eivela vrhunac 22. decembra, kada je \u010cau\u0161eku poku\u0161ao helikopterom da pobegne sa opkoljenog sedi\u0161ta Komunisti\u010dke partije. Uhap\u0161eni i osudjeni po kratkom postupku, bra\u010dni par \u010cau\u0161eksu je streljan 25. decembra. U rumunskoj revoluciji poginulo je hiljadu osoba. Rumunija je bila jedina zemlja iza Gvozdene zavese koja je sru\u0161ila komunizam uz prolivanje krvi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Komunisti\u010dkoj diktaturi, ustoli\u010denoj u Rumuniji uz pomo\u0107 sovjetskih okupacionih snaga posle Drugog svetskog rata, izgledalo je kao da joj nema kraja. U novembru 1989. godine na kongresu jedinstvene Komunisti\u010dke partije Rumunije jednoglasnom odlukom za generalnog sekretara izabran je Nikolaje \u010cau\u0161esku, du\u017enost koju je obavljao skoro \u010detvrt veka. Iako u poznim godinama sedamdesetogodi\u0161ni \u010cau\u0161esku lansirao je […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":843163,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[160193],"coauthors":[113297,115863],"class_list":["post-843238","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr","tag-temisvar-pre-35-godina-rumunska-antikomunisticka-revolucija"],"acf":[],"yoast_head":"\n