U svojoj skoro 250-godi\u0161njoj istoriji, rumunska \u0161tampa bele\u017ei i najdu\u017ee neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Re\u010d je o \u201eMatemati\u010dkom glasniku\u201d, specijalizovanom \u010dasopisu za ljubitelje matematike, koji se pojavio 1895. godine u Bukure\u0161tu na inicijativu grupe matemati\u010dara i in\u017eenjera. Petorica osniva\u010da bili su in\u017eenjeri Viktor Balaban, Vasile Kristesku, Jon Jonesku, Mihail Roko i Joan Zotu. Nakon prerane Balabanove smrti, matemati\u010darka Konstanca Pompilijan je dovedena u grupu. Ubrzo su u ovu prvu grupu u\u0161li i in\u017eenjeri Tankred Konstantinesku, Emanojl Davidesku, Mauri\u010du Kinbaum i Nikolae Nikulesku i matemati\u010dari Andrej Joakimesku i George Cicejka. U 129 godina neprekidnog izla\u017eenja, \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d bila je agora na kojoj su se iskazali najbolji rumunski matemati\u010dari, istra\u017eiva\u010di, nastavnici, in\u017eenjeri, ekonomisti, studenti i \u0111aci i drugi zaljubljenici u ovu oblast. Tako\u0111e, na stranicama \u010dasopisa mogu se nac\u0301i i imena stranih matemati\u010dara. \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d je odgajao generacije entuzijasta i organizovap takmi\u010denja. U po\u010detku je \u010dasopis izlazio na 16 stranica i u tira\u017eu od 144 primerka koji su se prodavali na osnovu pretplate. Zatim se broj kupaca povec\u0301ava, a najvec\u0301i tira\u017e je zabele\u017een 1980-ih kada je izdanje iza\u0161lo u tira\u017eu od 120.000 primeraka.<\/p>\n
Sa takvom tradicijom, \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d je i izvor istra\u017eivanja o evoluciji obrazovanja u Rumuniji. Matemati\u010dar i pisac Bogdan Su\u010dsva je zabele\u017eio bogatstvo koje \u201eGlasnik\u201d nudi u tom pogledu.<\/p>\n
\u201e\u010cinjenica da postoji baza podataka u kojoj postoji mnogo problema, vec\u0301 129 godina, zna\u010di da mo\u017eete pogledati razli\u010dite istorijske slojeve, razli\u010dite na\u010dine razmi\u0161ljanja o obrazovanju, pronac\u0301i odgovarajuc\u0301e probleme za odre\u0111eni uzrast. Ovi modeli su u Glasniku. Za vi\u0161e od jednog veka, ima dovoljno primera, dovoljno strategija je isprobano i tako je vi\u0111eno kako se odaziva zanimljiva populacija. <\/em>\u010cinjenica da imamo toliko primera, toliko na\u010dina razmi\u0161ljanja Glasnika, omoguc\u0301ic\u0301e nam da vidimo koliko je ovo iskustvo interesantno u \u0161irim okvirima\u201c.<\/em><\/p>\n U svojoj dugoj istoriji koja traje i danas, \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d je imao visoke standarde i stalno podsticao kreativno razmi\u0161ljanje. Bogdan Su\u010dava se prisetio takve epizode \u200b\u200boriginalnog razmi\u0161ljanja.<\/p>\n \u201eZanimljiv slu\u010daj je bio Sebastijan Kaufman koji je zaboravio neke trigonometrijske formule na usmenom ispitu. U uvodniku je kritikovano, nije se moglo ostaviti. Nema problema, Kaufman u\u010di trigonometriju i zavr\u0161ava istra\u017eivanje koristec\u0301i tehnike koje se bave polarnim koordinatama. Njegovo delo pojavilo se nekoliko meseci pre nego \u0161to je Rumunija u\u0161la u Prvi svetski rat. <\/em>O \u010demu se radilo? Kao \u0161to imamo moc\u0301 ta\u010dke nad krugom, koncept koji je uveo Jakob \u0160tajner 1826. godine, mo\u017eemo imati moc\u0301 ta\u010dke nad ravnim algebarskom krivom. On predla\u017ee da se to zapi\u0161e u polarnim koordinatama i vidi \u0161ta c\u0301e se desiti. Bilo je to izvanredno delo koje je napisao izvanredni srednjo\u0161kolac. Ovo je bilo okru\u017eenje Glasnika. Sprema se za takmi\u010denje, za konkurs Glasnika, sastaje se sa ocenjiva\u010dima, daleko je od savr\u0161enstva. <\/em>On je kritikovan i on se usavr\u0161ava i na osnovu ovog okru\u017eenja nastaje ne\u0161to kreativno. Isti Kaufmanov problem je trebalo prou\u010davati posle Drugog svetskog rata, a u drugim referencama mislim da ne nalazimo ni\u0161ta drugo objavljeno pre 1956. \u010cinjenica da je srednjo\u0161kolac u Bukure\u0161tu radio ne\u0161to ovako je izuzetna.\u201c<\/em><\/p>\n Za \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d vezuje se i pojava Me\u0111unarodne matemati\u010dke olimpijade, presti\u017enog takmi\u010denja. Rumunija je u\u010destvovala na svim dosada\u0161njim izdanjima i osvojila 78 zlatnih medalja, 146 srebrnih, 45 bronzanih i 6 diploma. Ona je tako na 6. mestu na rang listi svih vremena. Rumunija je bila domac\u0301in 6 izdanja, 1959, 1960, 1969, 1978, 1999. i 2018. godine. Bogdan Su\u010dava:<\/p>\n \u201eInicijativa me\u0111unarodne olimpijade pripadala je Rumunskom dru\u0161tvu matemati\u010dkih i fizi\u010dkih nauka, diskusije su se vodile izme\u0111u 1956. i 1959. Prvo izdanje je bilo ’59. U to vreme predsednik udru\u017eenja je bio Grigore Mojsil, potpredsednici su bili Kajus Jakob i Nikolae Teodoresku. To se desilo u tom periodu i politi\u010dki tada nije bilo lako organizovati me\u0111unarodni doga\u0111aj, bilo je mnogo ograni\u010denja. <\/em>Prvi od njih je bilo dobijanje svih potrebnih saglasnosti. Drugi je bio me\u0111unarodni kontakti i nivo presti\u017ea da se pokrene me\u0111unarodni projekat takvog obima. Njihova generacija je imala konkurs Glasnika kao uzor, a ako uporedimo format, u po\u010detku je bila ideja: nije bilo mnogo problema koje treba re\u0161iti za vrlo kratko vreme, vec\u0301 problema koji zahtevaju dosta vremena za razmi\u0161ljanje, oko sat i po vremena za problem. To je bila inicijalna ideja i bila je veoma sli\u010dna onoj koja je poku\u0161ana pre Prvog svetskog rata u Rumuniji. Ovi inicijatori ideje imali su osec\u0301aj da model Glasnika mo\u017ee biti od me\u0111unarodnog interesa. To treba napomenuti i uporediti sa drugim konkursima koji su postojali u to vreme\u201c.<\/em><\/p>\n \u201eMatemati\u010dki glasnik\u201d je referentna publikacija rumunskih matemati\u010dara, rumunske matemati\u010dke \u0161kole. Postoji matematika, ali postoji i obrazovanje, postoji i istorija, postoji i kolektivni um, postoji i smena generacija. I, pre svega, to je tradicija koja se nastavlja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U svojoj skoro 250-godi\u0161njoj istoriji, rumunska \u0161tampa bele\u017ei i najdu\u017ee neprekidno pojavljivanje jedne publikacije. Re\u010d je o \u201eMatemati\u010dkom glasniku\u201d, specijalizovanom \u010dasopisu za ljubitelje matematike, koji se pojavio 1895. godine u Bukure\u0161tu na inicijativu grupe matemati\u010dara i in\u017eenjera. Petorica osniva\u010da bili su in\u017eenjeri Viktor Balaban, Vasile Kristesku, Jon Jonesku, Mihail Roko i Joan Zotu. Nakon prerane […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-843368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n