Parlamentarni izbori potvrdili su ove godine uspon desni\u010darsko-nacinalisti\u010dkih patrtija u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Belgiji, Austriji, Holandiji i Italiji. Krajem novembra u Austriji Parlament je prvi put za predsednika zakonodavnog tela izabrao politi\u010dara ekstremne desnice nakon istorijske pobede Slobodarske partije na septembarskim izborima. U Francuskoj, Republikanski front kontituisan za prevremene zakonodavne izbore ovohg leta uspeo je da blokira dolazak na vlast nacionalisti\u010dke Nacionalne skup\u0161tine, \u00a0ali bez solidne ve\u0107ine zemlja se na\u0161la u kvazi-permanentnu politi\u010dku krizu. U septembru Alternativa za Nema\u010dku, najlju\u010di protivnik migracije, odneo je prvi put pobedu na lokalnim izborima. U novonastaloj situaciji evroposlanici su 27. novembra potvrdili sastav nove Evropske komisije. Vladi Unije istekao je mandat 1. decembra, \u00a0a predsednica Ursula fon der Lajen , koja je osvojila drugi mandat, obe\u0107ala nove velike projete u prvih 100 dana nove vlade.<\/p>\n
<\/p>\n
5.novembra republikanac Donald Tramp osvojio je drugi predsedni\u010dki mandat na ameri\u010dkim izborima. 2016. godine Tramp je na op\u0161te iznenadjenje pobedio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton koja je u sonda\u017eama imala ve\u0107e \u0161anse da se domogne predsedni\u010dke fotelje. Ove godine Tramp je pobedio Kamalu Haris kandidatkinju Demokratske partije posle povla\u010denja aktuelnog osamdesetogodi\u0161njeg predsednika D\u017eoa Bajdena iz izborne trke. Uprkos rezultatima ispitivanja javnog mnejnja koji su najavili tesnu bitku izmedju Trampa i Haris, republikanac je osvojio glasove \u010dak sedam od najva\u017enijih amari\u010dkih dr\u017eava. Tokom kampanje 78 godi\u0161njeg Donalda Tramp zabele\u017eena su dva neuspe\u0161na poku\u0161aja \u00a0atentata\u00a0 na budu\u0107eg predsednika. Inauguracija Donalda Trampa, koji je opu\u017een za \u010detiri krivi\u010dna dela i jednom ve\u0107 osudjen, \u00a0odr\u017ea\u0107e se 20. januara 2025. Godine.<\/p>\n
<\/p>\n
U Rusiji Vladimir Putin je u junu osvojio peti predsedni\u010dki mandat na izborima za koje Zapad tvrdi da su bili name\u0161teni. Prethodno je poznati Putinov opozicionar 47- godi\u0161nji Aleksej Navaljnij preminuo pod nejasnim uslovima u jednom zatvoru u Sibiru, \u00a0gde je bio na izdr\u017eavanju zatvorske kazne za navodni ekstremizam. U medjuvremenu, Ukrajina je u leto 2024. godine izvr\u0161ila iznenadni napad na rusku blasti Kursk. U novembru Kijev je prvi put raketirao rusku teritoriju ameri\u010dkim i britanskim raketama dugog dometa, nakon odobrenja iz Va\u0161ingtona i Londona. Moskva je uzvratila napadon na Ukrajinu balisti\u010dkom raketom srednjeg dometa najnovije generacije bez nuklearnog punjenja i obe\u0107ala da \u0107e poja\u010dati napade ovim oru\u017eijem ako \u0107e Ukrajina napadati Rusiju zapadnim raketama. Vladimir Putin je nagovestio i mogu\u0107nost \u00a0upotrebe nuklearnog oru\u017eija.<\/p>\n
<\/p>\n
Izrael je nastavio vojnu ofanzivu protiv Hamasa u Pojasu Gaze posle napada palestinske islamisti\u010dke grupe na izraelsku teritoriju u oktobru 2023. godine. Ove godine va\u017eni lideri Hamasa su ubijeni. Medju ovima i \u0161ef pokrera Ismail Hanijeh. Pregovori o prekidu vatre ostali su bez rezultata, a palestinska teritorija, na kojoj je stradalo 44000 osoba, prete\u017eno civili, bila je pozornica te\u0161ke humanitarne krize. Paralelno, posle oko godinu dana sukoba sa libanskim Hezbolahom, saveznikom Hamasa, izraelska vojska je u septembru bombardovala polo\u017eaje islamisti\u010dkog pokreta na jugu, istoku i severu Libana kao i u zoni Bejruta. Izrael je izv\u0161io i kopnenu ofanzivu na polo\u017eaje Hezbolaha na jugu Libana. \u00a0Kao odmazdu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u Teheranu, Iran koji podr\u017eava Hezbolah, raketirao je teritoriju Izraela. Izrael je uzvratio napadima na iranske vojne baze i poja\u010dao strah od \u0161irenja regionalnog sukoba.\u00a0 Pri kraju godine u Siriji ofanziva pobunjenika predvodjenih radikalnim islamistima svrgnula je predsednika Basara al Asada i stavila ta\u010dku na poluvekovni re\u017eim Baas partije.<\/p>\n
<\/p>\n
Produ\u017eena su\u0161a i tropske temperature sa jedne strane i katastrofalne ki\u0161e sa druge nisu nas zaobilazile ni ove godine. \u00a0Prema atlasu Organizacije ujedinjenih nacija epizode rekordnih su\u0161a na dobrom putu su da postanu normalne pojave. U Evropi, \u00a0jugoisto\u010dna \u0160panija suo\u010davala se ove jeseni sa istoriskim poplavama u kojima su -prema zvani\u010dnim podacima-samo u zoni Valensije poginule 222 osobe. Pogodjeno stanovni\u0161tvo kritikovalo je ostro haoti\u010dan na\u010din na koji su vlasti upravljale situacijom, po\u010dev sa zakasnelim upozorenjem na prirodne nepogode pa sve do kasnog upu\u0107ivanja pomo\u0107i.<\/p>\n
<\/p>\n
2024.bila je i godina 33 Letnjih olimpijskih igara, \u00a0najve\u0107eg sportskog dogadjaja. Takmi\u010denja u Parizu po\u010dela su posle kontroverznog sve\u010danog otvaranja igara na Seni. \u00a0Glavni grad Francuske bio je doma\u0107in Olimpijskih igara i 1900. i 1924. godine i posle Londona je druga prestonica koja je tri puta oganizovala Letnje olimpijske igre.\u00a0 7. decembra u Parizu svetski lideri i obi\u010dni ljudi u\u010destvovali su na otvaranju \u010duvele katedrane Notre-Dame, restaurisane posle katrastrofalnog po\u017eara od pre pet godina.<\/p>\n
Ne mo\u017eemo zavr\u0161iti ovaj pregled glavnih spoljnopoliti\u010dkih dogadjaja 2024. a da se ne oprostimo od \u010duvenih medjunarodnih glumaca Alena Delona (Alain Delon) Anuke Eme (Anouk Aimee), Donalda Saterlenda (Donald Sutherland) ili Medji Smit (Maggie Smith), zatim knji\u017eevnika Ismaila Kadarea,\u00a0 peva\u010dice Fransoaz Ardi (Francoise Ardy) ili muzi\u010dara, kompozitora i producenta Kvinsi Djonsa (Quincy Jones).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Parlamentarni izbori potvrdili su ove godine uspon desni\u010darsko-nacinalisti\u010dkih patrtija u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Belgiji, Austriji, Holandiji i Italiji. Krajem novembra u Austriji Parlament je prvi put za predsednika zakonodavnog tela izabrao politi\u010dara ekstremne desnice nakon istorijske pobede Slobodarske partije na septembarskim izborima. U Francuskoj, Republikanski front kontituisan za prevremene zakonodavne izbore ovohg leta uspeo je da […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":798515,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[160570,160569],"coauthors":[115219,115863],"class_list":["post-845062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti","tag-pregled-glavnih-spoljnopolitickih-dogadjaja-godine","tag-uspon-ekstremistickih-snaga-u-evropi"],"acf":[],"yoast_head":"\n