O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo ta\u010daka gledi\u0161ta, sa velikom stra\u0161c\u0301u. Toliko je toga re\u010deno da se \u010dini da je tema iscrpljena. Ali istori\u010dari c\u0301e uvek obja\u0161njavati i tuma\u010diti zna\u010denje takvog procesa. Rumunska revolucija iz decembra 1989. je referentni momenat novije istorije Rumunije, to je 0 ta\u010dka na osi na kojoj su ozna\u010dene gradacije istorije od ju\u010de do prekju\u010de i do danas.<\/p>\n
U Temi\u0161varu je 16. decembra 1989. po\u010deo mali protest koji je, poput grudve snega, doveo do lavine demonstracija. Oluja koja je usledila \u0161irom zemlje dove\u0161c\u0301e 22. decembra do smene Nikolaea \u010cau\u0161eskua i njegovog re\u017eima po cenu pribli\u017eno 1150 mrtvih i 4100 ranjenih. Od onih koji su tada umrli u Temi\u0161varu, re\u017eim je poku\u0161ao da njih 44 u\u010dini nestalim: odvedeni su u Bukure\u0161t, stavljeni u pec\u0301i u krematorijumu, a njihov pepeo ba\u010den u kanalizaciju u op\u0161tini Pope\u0161ti-Leordeni, na jugu Bukure\u0161ta. Tada su u Temi\u0161varu Rumuni ustali da se bore protiv svega \u0161to je zna\u010dilo politiku koja je vo\u0111ena posle 1945. godine i za prava i za bolji \u017eivot. Tog 16. decembra 1989. vrlo malo ljudi je slutilo \u0161ta c\u0301e doneti naredni dani. Novinar Mir\u010da Karp, jedan od biv\u0161ih direktora radio stanice slobodna Evropa i jedan od njenih glavnih animatora, podsetio se u intervjuu Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije 1997. grozni\u010davih o\u010dekivanja koja su svi imali.<\/p>\n
\u201ePosle onoga \u0161to se desilo u Bra\u0161ovu 1987. godine, usledile su godine 1988-1989, godine u kojima je padala gvozdena zavesa, godine u kojima su doga\u0111aji \u017eurili, u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, u Poljskoj, u Ma\u0111arskoj, u \u010cehoslova\u010dkoj. Samo kod nas kao da su stvari stajale, ni\u0161ta se nije pomerilo. \u010cinilo se da \u010cau\u0161esku u velikoj meri kontroli\u0161e situaciju, da je \u010dak mogao da ode u zvani\u010dnu posetu Iranu, odakle se vratio obave\u0161ten da se u zemlji de\u0161avaju neke ozbiljne stvari. Ali \u010cau\u0161esku, me\u0111utim, nije verovao da je njegova pozicija ugro\u017eena\u201c.<\/em><\/p>\n Evropa 1989. je klju\u010dala, a pojavljivanje Solidarnosti u poljskoj politi\u010dkoj areni u prolec\u0301e bilo je signal za povratak u \u017eivot. Do decembra, \u0161irom Centralne i Isto\u010dne Evrope, manifestacija vetra promena, kako ka\u017ee stihovi \u010duvene pesme \u0160korpiona, nije mogla da se zaustavi. Za Mir\u010du Karpa po\u010detak rumunske revolucije u Temi\u0161varu bio je ispunjenje goruc\u0301e \u017eelje, ali i \u0161ok.<\/p>\n \u201eDo\u0161ao je decembar 1989. i sa ovom prvom varnicom doga\u0111aji u Temi\u0161varu. Moram rec\u0301i da su nas iznenadili u smislu trenutka u kojem su se odigrali, jer smo se, naravno, i psihi\u010dki i sa stanovi\u0161ta organizovanja programa za moguc\u0301u smenu re\u017eima u Rumuniji, pripremili. Ali, sam po sebi, 16. i naredni dan, 17. decembar 1989. godine, do\u0161ao je neo\u010dekivano za nas. \u0160to se mene ti\u010de, bio sam na kratkom odsustvu, tih dana nisam bio ni u kancelariji. Moj kolega Sorin Kunea je prvi u etru preneo \u0161ta se de\u0161ava u Temi\u0161varu. Od 18. decembra smo se organizovali i po\u010deli da radimo timski i da radimo 24 sata dnevno. Radili smo u timovima od 3 ili 4 osobe, bez prestanka, pripremajuc\u0301i sve ove emisije na brzinu samo na osnovu informacija koje smo imali od novinskih agencija u inostranstvu, od nekih putnika iz Rumunije.“<\/em><\/p>\n Rumuni koji su toliko decenija \u017eiveli u strahu i poni\u017eenju imali su veoma va\u017enu moralnu podr\u0161ku u radio stanicama na rumunskom jeziku. Mir\u010da Karp je rekao da su tokom dana manifestacija u Temi\u0161varu on i njegova stanica obavljali svoju du\u017enost najbolje \u0161to su mogli.<\/p>\n \u201eU trenutku kada je revolucija po\u010dela, siguran sam da smo mi bili na sceni, i ostale radio stanice i slobodna Evropa, mo\u017eda pre svega slobodna Evropa. Ali, u svakom slu\u010daju, mi nismo efektivno doprineli rasterec\u0301enju decembarskih doga\u0111aja kroz zapaljive prenose, kroz emisije koje bi podstakle stanovni\u0161tvo na ustanak protiv re\u017eima. Mo\u017eda bi bilo bolje, mo\u017eda bi bilo gore. Moje stanovi\u0161te je da ameri\u010dka vlada, govorim o Glasu Amerike i Slobodnoj Evropi, ni na koji na\u010din ne bi dozvolila akciju na\u0161ih radio stanica, akciju koja bi dovela do krvave revolucije, revolucije koja bi ko\u0161tala ljudske \u017eivote i uni\u0161tenje\u201c.<\/em><\/p>\n Dana 16. decembra 1989. godine, pre 35 godina, u Temi\u0161varu je po\u010dela da se pi\u0161e knjiga o novijoj istoriji Rumunije. Nova knjiga koju c\u0301e pro\u010ditati i razumeti oni koji \u017eele da znaju za\u0161to je Rumunija ovakva.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O rumunskoj revoluciji iz decembra 1989. mnogo se pisalo i govorilo sa mnogo ta\u010daka gledi\u0161ta, sa velikom stra\u0161c\u0301u. Toliko je toga re\u010deno da se \u010dini da je tema iscrpljena. Ali istori\u010dari c\u0301e uvek obja\u0161njavati i tuma\u010diti zna\u010denje takvog procesa. Rumunska revolucija iz decembra 1989. je referentni momenat novije istorije Rumunije, to je 0 ta\u010dka na […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-845396","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n