Mo\u017eda izgleda iznena\u0111ujuc\u0301e, ali prva okic\u0301ena jelka u Rumuniji datira jos iz 1866. godine, \u0161to je, uzgred budi re\u010deno, jedna od va\u017enih godina u istoriji Rumunije, tada je po\u010dela nova era, koju \u0107e obele\u017eeti vladavina kralja Karola I. Manje od osam meseci nakon dolaska pruskog princa Hohenzolierna-Sigmaringena u zemlju, kraljevska palata u Bukure\u0161tu bila je domac\u0301in, decembra 1866. godine, prve bo\u017eic\u0301ne jelke u Rumuniji ukra\u0161ene spektakularnim ornamentima donetim iz rodne zemlje suverena.
\nObi\u010daj kic\u0301enja jelke na Badnji dan, privilegija germanskih naroda, uvezen, u Rumuniju preko Kraljevske porodice, bio je popularan i ra\u0161iren po celoj zemlji, prvo u gradskoj sredini, a zatim je prenet i u sela.
\nAli za\u0161to jela, a ne drugo drvo? Ovim pitanjem bavi se jedana od najistaknutijih etnolo\u0161kih istra\u017eiva\u010da u Rumuniji, univerzitetski profesor Doina Isfanoni:<\/p>\n
\u201eNe zaboravimo da je jela za nas, Rumune, sveto drvo.\u201c To je, ako hoc\u0301ete, drvo \u017eivota koje povezuje Nebo i zemlju. To je drvo koje, od ro\u0111enja do sahrane, prati \u010dovekov \u017eivot, ukra\u0161eno, u zavisnosti od \u017eivotne dobi, na razli\u010dite na\u010dine. Pri ro\u0111enju se bira mala jela, koja cak mo\u017ee ostati u \u0161umi ili se prenosi bli\u017ee kuc\u0301i. Jelka je, na neki na\u010din, svojevrsni barometar razvoja deteta. Kako se razvija jela, tako c\u0301e se i dete razvijati, postati veliko, ponosno i, naravno, verujuc\u0301i u mladost bez starosti \u2013 kao \u0161to jela nikada ne menja svoje zeleni ukras, isto c\u0301e tako ostati \u201ezelena\u201c pod znacima navoda, buduc\u0301nost mlade osobe i tinejd\u017eera koji je primalac ili \u010duvar drveta. Zatim, svi znamo da je svadbeno drvo tako\u0111e ukra\u0161eno papirom u boji, resama i zvon\u010dic\u0301ima na vrhu. Takodje i pogrebna jela! Ukra\u0161ena je, kod neven\u010danih mladih, crnim resama, maramom – tradicionalnom no\u0161njom devojaka i sa zvonom, kad dune vetar, zvecka i za koje se ka\u017ee da je mu\u017e pokojnice. . Dakle, jelka za nas Rumune, svakako; ima veoma slo\u017eenu konotaciju.\u201c<\/p>\n
Ovim vi\u0161estrukim zna\u010denjima koja se daju jeli, dodaju se i hri\u0161c\u0301anska, prihvatanjem jele u Rumuniji kao centralnog elementa proslave Ro\u0111enja Gospodnjeg. Njegove hri\u0161c\u0301anske konotacije su poja\u010dane izborom specifi\u010dnih ukrasa. Doina I\u0161fanoni:<\/p>\n
\u201eNa primer, sve\u0107ice koje se stavljaju \u2013 prvobitno, svec\u0301e koje su se stavljale na jelku\u2013 daju joj magi\u010dan aspekt, odnose se na simboliku svec\u0301e, koja je zamena za Isusa. Vosak je telo, plamen je duh. Tako\u0111e, jabuke koje se dodaju na jelku nisu samo jednostavni ukrasi. Praktikuju se crvene jabuke, upravo, da budu sto uo\u010dljivije, ali se odnose na prvobitni greh Eve sa \u010duvenom jabukom i proterivanje Adama i Eve iz Raja. Jekla se ukra\u0161ava i orasi. Me\u0111utim, uvijenim u foliju, jer i oni predstavljaju, ako hoc\u0301ete, zra\u010dak svetlosti, svetlost koja se reflektuje u unutra\u0161njem prostoru i tako daje dodatni sjaj. I orah je takodje simbol, u ovim zimskim solsticijama i hri\u0161c\u0301anskim obi\u010dajima. Jer orah je izdr\u017eljiv, dugove\u010dan plod koji traje tokom vremena, simbol plodnosti, bogatstva, prolaznosti vremena bez uticaja na njega. A sa hri\u0161c\u0301anske ta\u010dke gledi\u0161ta, imajuc\u0301i u sredi\u0161njem delu znak krsta, on se tako\u0111e smatra korisnim sredstvom u izra\u017eavanju simbolike jelke kao proslave Hristovog ro\u0111enja. Celo jezgro oraha po svom obliku podsec\u0301a na mozak i zna\u010di prosvetljenje. To je trenutak kada znamo da, tokom zimskim praznika, a naro\u010dito uo\u010di Bo\u017eic\u0301a, kroz ro\u0111enje Spasitelja, svako od nas ima obec\u0301anje, mogla bih rec\u0301i, preporoda. To je momenat kada tri sestre \u2013 Nada, Ljubav i Vera \u2013 prate jedna drugu, dajuc\u0301i \u010doveku dodatnu snagu, dajuc\u0301i mu, ako hoc\u0301ete, dodatnu energiju i dodatnu nadu da c\u0301e od sada, u vremenu, koje c\u0301e se roditi, sve biti divno. Naravno, na vrh jelke se stavlja an\u0111eo ili zvezda koja je mudrace dovela u Vitlejem, u mesto rodjenja Isusa Hrista. I ona je jo\u0161 jedan simbol.\u201c
\nNa\u017ealost, ka\u017ee etnolog istra\u017eiva\u010d Doina I\u0161fanoni, danas mnogi od nas gube iz vida mno\u0161tvo konotacija jelke, \u010diji se simbol pretvara u jednostavan ukras.<\/p>\n
\u201eAko pitate \u0161ta znaci jelka Rumunima, treba da znate da c\u0301e ljudi dati veoma, veoma razli\u010dite odgovore i otkric\u0301ete da se nijedan od njih nec\u0301e odnositi na kosmi\u010dko drvo, niko od njih nec\u0301e govoriti o ukrasima kao o sinkreti\u010dkom spoju izme\u0111u hri\u0161c\u0301anstva i pre Hrista, imaju nedostatak informacija koje oja\u010davaju praksu. Na\u0161a svrha, kao specijalista je da ih resemantizujemo, da im vratimo ovo semanti\u010dko bogatstvo i da ih naviknemo na \u010dinjenicu da svaki gest ima zna\u010denje, da ima vrednost, motiv, ni\u0161ta nije slu\u010dajno.\u201c
\nO zameni prirodne jelke sa ve\u0161ta\u010dkom Doina I\u0161fanoni ka\u017ee:<\/p>\n
\u201ePrirodnu jelku zamenili smo ve\u0161ta\u010dkom. To je bogohuljenje, sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta, jer ne unosite smrt u kuc\u0301u, vi unosite \u017eivot, \u017eelite da ima \u017eivota i vitalnosti. Ve\u0161ta\u010dka jelka nema nikakvu vrednost. To je moje mi\u0161ljenje. Naravno, drugi specijalisti mogu imati druga\u010dija mi\u0161ljenja, ali generalno, kada je tradicija u pitanju, trudimo se koliko god mo\u017eemo da vratimo njenu vrednost i zna\u010daj u svest ljudi, obja\u0161njavaju\u0107i im za\u0161to automatski prave odre\u0111ene gestove za koje se verovatno i oni ponekad upitaju za\u0161to to \u010dine.\u201c
\nJelka je element koji spaja porodicu i bliske prijatelje. Okupljeni oko nje za Bo\u017ei\u0107\u0301, daju i primaju poklone, zatim sednu za bogatu trpezu, punu biranih jela, od kojih su neka posebno pripremljena samo za ovo doba godine. Ali ne pre nego sto prime koledarsku pesmu, koja najavljuje ro\u0111enje Isusovo.
\nU ruralnim podru\u010djima Rumunije za praznik Ro\u0111enja Gospodnjeg jo\u0161 uvek se \u010duvaju drevne tradicije. Zato se Rumunija idalje ubraja \u2013 ka\u017ee profesorka Doina I\u0161fanoni \u2013 me\u0111u razma\u017eenim zemljama jugoisto\u010dne Evrope: skup kulturnih pona\u0161anja koji imaju dugu istorijsku lozu teraju nas da ka\u017eemo da za nas Bo\u017eic\u0301 nastavlja da bude onaj korak ka svetom, koji po\u010dinje 25. decembra i zavr\u0161ava 6. januara, na praznik Kr\u0161tenja Gospodnjeg.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mo\u017eda izgleda iznena\u0111ujuc\u0301e, ali prva okic\u0301ena jelka u Rumuniji datira jos iz 1866. godine, \u0161to je, uzgred budi re\u010deno, jedna od va\u017enih godina u istoriji Rumunije, tada je po\u010dela nova era, koju \u0107e obele\u017eeti vladavina kralja Karola I. Manje od osam meseci nakon dolaska pruskog princa Hohenzolierna-Sigmaringena u zemlju, kraljevska palata u Bukure\u0161tu bila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":845625,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-845441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n