\u010cesto se govori o velikim resetovanjima kada jedan tip lidera pobedi na izborima u velikoj globalnoj zemlji, kao \u0161to je bila pobeda Donalda Trampa u novembru 2024. u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Ali velika resetovanja su ona koja se de\u0161avaju kada do\u0111e do velikih promena u velikim i va\u017enim geopoliti\u010dkim prostorima, kao \u0161to je 1989. bila u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi. Tada su komunisti\u010dki re\u017eimi u Poljskoj, Ma\u0111arskoj, Nema\u010dkoj Demokratskoj Republici, \u010cehoslova\u010dkoj, Bugarskoj i Rumuniji predali vlast ili su bili nasilno zba\u010deni narodnim gnevom. Slu\u010daj Rumunije je slu\u010daj ru\u0161enja re\u017eima nasilnim sredstvima, najnasilnije od svih promena od 1989. godine.<\/p>\n
Dugo komentarisana od 1989. godine pa naovamo, iako manje vidljiva nego u drugim godinama, Rumunska revolucija nastavlja da bude, 35 godina kasnije, glavna referenca za sve \u0161to povezuje Rumune sa svakodnevnim \u017eivotom. Njeno nasle\u0111e je neosporno pozitivno i promene koje su se od tada dogodile donele su zna\u010dajno povec\u0301anje \u017eivotnog standarda, dosledno prisustvo u najva\u017enijim vojnim i civilnim savezima, a to su NATO, Evropska unija i \u0160engenski prostor. Sve je to bilo moguc\u0301e zahvaljujuc\u0301i \u017ertvovanju onih iz decembra 1989. i konstantnom naporu nekoliko desetina miliona Rumuna tokom 35 godina. Istori\u010dari se bave pro\u0161lo\u0161c\u0301u i od njih saznajemo \u0161ta se de\u0161avalo \u010dove\u010danstvu do sada\u0161njeg vremena. Istori\u010dar Vir\u0111iliju Carau, profesor na Univerzitetu Babe\u0161-Boljai u Klu\u017eu, osvrnuo se na promenu pre 35 godina i te\u017eak put, takozvanu \u201etranziciju\u201d.<\/p>\n
\u201eIako imamo jo\u0161 malo vremena, oko deceniju, dok se ne izjedna\u010dimo i prema\u0161imo vreme isto\u010dnoevropskog komunizma, napominjemo da je prelazak sa ovog re\u017eima na demokratski bio i kratak i dug. Vreme promene je bilo kratko, intenzivno, revolucionarno, vreme transformacije i pre svega metabolizma transformacije bilo je dugo, raznoliko i slo\u017eeno. Imao je jasne putanje u tranziciji na regionalnom i nacionalnom nivou. Kao takva, ako je promena bila naizgled brza, tranzicija je bila dug proces, u kome se transplantacija novog sistema na dru\u0161tvene, politi\u010dke, ekonomske, kulturne i mentalne korene iz komunizma pokazala napornom i ponekad kontradiktornom. \u010citanje trenutka promene uvek je nosilo otisak kontingenta, situacione tranzicije, sada\u0161njosti koja je uvek uslovljavala i uticala na razumevanje nedavne pro\u0161losti, kako na Zapadu, tako i u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi\u201c.<\/em><\/p>\n Rumunska revolucija se mo\u017ee shvatiti samo u duhu evropskog vremena koje ju je proizvelo. To je samo poseban slu\u010daj velikog resetovanja od pre 35 godina koji je doveo do dana\u0161nje \u017eeljene realnosti. Vir\u0111iliju Carau.<\/p>\n \u201eKumulativni doga\u0111aji iz 1989. odveli su svet u novom pravcu. Re\u010deno je da je to evropocentristi\u010dki, demokratski, liberalni i integrativni, put tokom kog se isto\u010dna Evropa transformisala, mirnim putem ili na drugi na\u010din, odri\u010duc\u0301i se politi\u010dkog poretka i komunisti\u010dkih re\u017eima moc\u0301i. Bio je to put koji je doveo do ujedinjenja Nema\u010dke, a zatim i Evrope, u ambicioznom projektu: od Portugala do balti\u010dkih dr\u017eava. Tada su se stvorile premise jo\u0161 jedne globalizacije, ali i sveta koji se \u010dinio da je prevazi\u0161ao realnost Hladnog rata\u201c.<\/em><\/p>\n U analizi britanskog istori\u010dara Timotija Gartona E\u0161a iz 1989. godine, na\u010dini na koje je uklonjena komunisti\u010dka vlast u zemljama centralne i isto\u010dne Evrope u\u010dinjeni su mirnim putem, izborima ili revolucionarnim nasiljem. Vir\u0111iliju Carau je govorio o sopstvenosti Rumunije, o revoluciji.<\/p>\n \u201eOvo je bilo povezano sa doga\u0111ajima koji su se odigrali u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, \u010cehoslova\u010dkoj i Rumuniji u poslednjim mesecima 1989. Ova razlika koju je formulisao Timoti Garton E\u0161 je napredovala uzimajuc\u0301i u obzir posebno izazov komunisti\u010dke moc\u0301i na ulici, pritisak odozdo koji je klijao i doveo do skidanja sa vlasti komunisti\u010dkih elita. Neprozirnost i zamrzavanje u projektu staraca Honekera, Huska i \u010cau\u0161eskua, slepilo i nasilnost njihovih reakcija, nedostatak dijaloga u krugovima komunisti\u010dke vlasti, ali i dijaloga sa opozicionim strukturama, bili su drugi sastojci ovog drugog vrsta promene u koncepciji Gartona E\u0161a. Protesti, osporavanje i politi\u010dki preokret bili su povezani sa padom Zida, bar\u0161unastim ili krvavim preuzimanjem vlasti koje je pratilo promenu 1989\u201c.<\/em><\/p>\n Bez obzira na na\u010din na koji su iza\u0161li sa scene istorije, mirno ili nasilno, komunisti\u010dki re\u017eimi su bili truli. Vir\u0111iliju Carau.<\/p>\n \u201eIzvan spoljnih uticaja, strate\u0161kih igara, istorijski zapisi nam pokazuju da su komunisti\u010dki sistemi podlegli iznutra, da su krivci za ovu imploziju bili sami komunisti\u010dki lideri, nesposobni da upravljaju sve korumpiranijim i nefunkcionalnim sistemom. U su\u0161tini, vi\u0161e ne odr\u017eiv i legitiman, komunizam su napustili upravo ljudi koji su upravljali njegovom sudbinom, aparat\u010dici i tehnokrate. U zaklju\u010dku, transformacijom Gvozdene zavese u najlonsku, subverzija unutra je postajala sve doslednija. Nedostatak resursa za re\u0161avanje problema duga doveo ih je u poziciju da pregovaraju i na kraju predaju vlast kada se uli\u010dnim protestima vi\u0161e nije moglo upravljati.“<\/em><\/p>\n Rumunska revolucija 1989. deo je velikog resetovanja Centralne i Isto\u010dne Evrope. To je proizvelo pozitivne efekte u svim aspektima \u017eivota dru\u0161tava koja su se pre 35 godina o\u010dajni\u010dki borila sa ekonomskom bedom i zatvorenim horizontima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cesto se govori o velikim resetovanjima kada jedan tip lidera pobedi na izborima u velikoj globalnoj zemlji, kao \u0161to je bila pobeda Donalda Trampa u novembru 2024. u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Ali velika resetovanja su ona koja se de\u0161avaju kada do\u0111e do velikih promena u velikim i va\u017enim geopoliti\u010dkim prostorima, kao \u0161to je 1989. bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-846527","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n