Vladajuc\u0301a koalicija iz Bukure\u0161ta, koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije\u00a0 i Demokratskog saveza Ma\u0111ara iz Rumunije (PSD-PNL-UDMR), sastali su se danas, na prvom sastanku nakon potpisivanja operativnog sporazuma, kako bi razgovarali o uredbi o ograni\u010davanju javne potro\u0161nje. Prema nekim politi\u010dkim izvorima, najnoviji oblik uredbe predvi\u0111a da c\u0301e 2025. godine biti blokirano zapo\u0161ljavanje u dr\u017eavi, prekovremeni rad bi\u0107e nadokna\u0111en slobodnim vremenom, a dr\u017eavne plate i penzije zamrznute.<\/p>\n
Premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku uputio je u petak poruku sau\u010de\u0161c\u0301a nakon avio-nesrec\u0301e u Kazahstanu, kada se avion kompanije Azerbejd\u017ean erlajns sru\u0161io u blizini Aktaua, luke na Kaspijskom moru (zapadno od Kazahstana). \u201eRumunska vlada je solidarna sa azerbejd\u017eanskim narodom. Upuc\u0301ujemo sau\u010de\u0161c\u0301e porodicama nastradalih u tragi\u010dnoj avionskoj nesrec\u0301i i \u017eelimo brz oporavak svim povre\u0111enima\u201c, napisao je premijer na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Sa 67 ljudi u avionu, letelica je u sredu poletela iz Bakua, glavnog grada Azerbejd\u017eana, do Groznog, glavnog grada kavkaske republike \u010ce\u010denije u Rusiji. Avion se sru\u0161io i zapalio, a 38 putnika je poginulo. Avio-kompanija je u petak saop\u0161tila da je letelica pretrpela \u201espoljne fizi\u010dke i tehni\u010dke smetnje\u201c i da obustavlja letove za nekoliko ruskih gradova, posebno na Kavkazu.<\/p>\n
Radarski sistem za nadzor rumunske vojske detektovao je sinoc\u0301 na podru\u010dju oko 15 km isto\u010dno od grada Kilija Veke, okrug Tul\u010da, blizu granice sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, mali signal vazdu\u0161nog cilja, koji se kretao prema nacionalnom vazdu\u0161nom prostoru. General Konstantin Spinu, portparol Ministarstva nacionalne odbrane, izjavio je da su hitno preduzete mere koje procedure zahtevaju, uklju\u010dujuc\u0301i i pripremu za poletanje aviona u Borbenoj slu\u017ebi vazdu\u0161ne policije. Nema informacija o moguc\u0301em udaru mete na nacionalnu teritoriju.<\/p>\n
Od 1. januara 2025. godine, kada Rumunija u\u0111e u \u0161engenski prostor slobodnog evropskog kretanja i kopnene granice, trajno c\u0301e biti zatvorena 33 grani\u010dna prelaza sa Ma\u0111arskom i Bugarskom, kao i sa Crnog mora i pomorskog Dunava. Re\u010d je o 17 drumskih i \u017eelezni\u010dkih prelaza koji se nalaze na zapadnoj granici Rumunije sa Ma\u0111arskom i 14 putnih ta\u010daka, uklju\u010dujuc\u0301i trajektne, \u017eelezni\u010dke i lu\u010dke ta\u010dke na granici sa Bugarskom i dva lu\u010dka prelaza iz Braile i \u010cernavode. S tim u vezi Ministarstvo unutra\u0161njih poslova raspravljalo je o nacrtu vladine odluke. Od po\u010detka 2025. vi\u0161e nec\u0301e biti provera na granicama sa Ma\u0111arskom i Bugarskom na prelazima. Takve provere c\u0301e se vr\u0161iti samo nasumi\u010dno, na osnovu analize rizika. Ukidanje kontrola na kopnenim granicama de\u0161ava se nakon takozvanog delimi\u010dnog pristupanja Rumunije i Bugarske \u0161engenskom prostoru, od kraja marta, kada su primljene samo sa vazdu\u0161nim i morskim granicama.<\/p>\n
Vi\u0161e od \u010detvrtine Rumuna (27%) je pesimisti\u010dno po pitanju 2025. godine, a stopa je porasla za 8% u odnosu na pro\u0161lu godinu, prema najnovijoj studiji koju je sproveo Reveal Marketing Research. Isto tako, 45% Rumuna ne prihvata ni optimisti\u010dku ni pesimisti\u010dku perspektivu, \u0161to ovaj stav nagla\u0161ava neizvesnost koju osec\u0301aju u pogledu buduc\u0301nosti. S druge strane, 28% se izja\u0161njava da optimisti\u010dno gleda na narednu godinu, pri \u010demu je udeo vec\u0301i, 33%, me\u0111u onima sa primanjima vec\u0301im od 1.200 evra. Pesimizam Rumuna dosti\u017ee visoke nivoe u odnosu na izglede za evoluciju zemlje u narednoj godini. Smanjenje korupcije (54%), smanjenje inflacije (51%) i pobolj\u0161anje ekonomske situacije (47%) smatraju se te\u0161kim ciljevima za postizanje u narednih 12 meseci.<\/p>\n
Rumunija je me\u0111u dr\u017eavama sa najni\u017eim stepenom kriminala, koja nudi povoljniju situaciju sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta od mnogih zapadnoevropskih zemalja \u2013 saop\u0161teno je iz Ministarstva unutra\u0161njih poslova iz Bukure\u0161ta, na osnovu izve\u0161taja Stejt departmenta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Evropske komisije. Prema njihovim re\u010dima, Rumunija je prepoznata kao veoma bezbedna zemlja za gra\u0111ane i turiste. U ‘Izve\u0161taju za ameri\u010dke dr\u017eavljane koji putuju u inostranstvo’, Rumunija je nazna\u010dena kao da ima nizak i veoma nizak rizik od kriminala. Poslednjih godina Rumunija bele\u017ei cifre ispod evropskog i me\u0111unarodnog proseka za krivi\u010dna dela kao \u0161to su plja\u010dke, kra\u0111e i druga dela izvr\u0161ena nasiljem – navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Skoro polovina struje koja je potro\u0161ena u Rumuniji, u sredu, na prvi dan Bo\u017eic\u0301a, poticala je iz vetroturbina \u2013 otkrivaju podaci najvec\u0301e evropske organizacije posvec\u0301ene podr\u0161ci ovoj vrsti energije WindEurope. \u0160irom Evrope, 19% potro\u0161nje energije snabdevale su vetroturbine. Lider je \u0160vedska, gde je 65% energije vetra, a sledi Danska – 59%. U Rumuniji je taj procenat bio 49%. U \u010detvrtak je 35% energije potro\u0161ene u Rumuniji dolazilo iz turbina na vetar, \u0161to je Rumuniji omoguc\u0301ilo da izvozi oko 2.000 megavata.<\/p>\n
Rumunija i Republika Moldavija (vec\u0301inski romanofoni) nastavic\u0301e da rade za blagostanje, stabilnost, evropske vrednosti, otpornost i demokratiju, izjavio je \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis, koji je \u010destitao predsednici susedne dr\u017eave Maji Sandu na preuzimanju drugog mandata. Maja Sandu je zvani\u010dno inaugurisana za predsednicu Republike Moldavije. Ona je u svom govoru istakla da evropske integracije i reforma pravosu\u0111a ostaju glavni ciljevi u njenom drugom mandatu. Istovremeno, Maja Sandu je upozorila da ulazak u Evropsku uniju nije \u010dudesno re\u0161enje za sve unutra\u0161nje probleme sa kojima se zemlja suo\u010dava, ali je rekla da je Republika Moldavija uspela da odbrani svoju demokratiju pred spoljnim pretnjama. I pored regionalne i globalne krize, izazvane pandemijom, ratom u Ukrajini, spoljnim pretnjama i energetskim ucenama Kremlja, Republika Moldavija je uspela da odr\u017ei mir i napreduje na evropskom putu, rekla je predsednica biv\u0161e sovjetske republike.<\/p>\n
Nema\u010dki predsednik Frank-Valter \u0160tajnmajer najavio je u petak raspu\u0161tanje parlamenta i zvani\u010dno odredio datum prevremenih parlamentarnih izbora za 23. februar. Komentatori ka\u017eu da je to bila o\u010dekivana odluka, nakon raspada koalicione vlade socijaldemokratskog kancelara Olafa \u0160olca sa liberalima i ekolozima i nakon glasanja o poverenju koji je izgubio u parlamentu. Prema anketama o namerama glasanja, konzervativna opozicija CDU-CSU je veliki favorit na prevremenim izborima, a slede krajnje desni\u010darska stranka AfD i \u0160olcov SPD.<\/p>\n
Rumunske teniserke Ana Bogdan i Anka Todoni debitovale su pobedom, u petak, u kvalifikacijama za WTA 500 turnir u Brizbejnu (Australija), sa ukupnim nagradama od 1.520.600 ameri\u010dkih dolara, \u010dime je po\u010dela nova takmi\u010darska sezona. Ana Bogdan (32 godine, 114 WTA) je u prvom pretkolu savladala Australijanku Arinu Rodionovu (35 godina, 164 VTA) sa 6-1, 6-2, posle 64 minuta. Anka Todoni (20 godina, 118 WTA) je jednako lako pobedila \u0160ve\u0111anku Mirjam Bjorklund (26 godina, 770 WTA), 6-1, 6-2, za 68 minuta. Ana Bogdan c\u0301e se u odlu\u010dujuc\u0301em me\u010du za ulazak u glavni \u017ereb singla suo\u010diti sa Kolumbijkom Emilijanom Arango (24 godine, 169 WTA), a Anka Todoni sa Slovakinjom Anom Karolinom \u0160miedlovom (30 godina, 110 WTA).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vladajuc\u0301a koalicija iz Bukure\u0161ta, koalicija Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije\u00a0 i Demokratskog saveza Ma\u0111ara iz Rumunije (PSD-PNL-UDMR), sastali su se danas, na prvom sastanku nakon potpisivanja operativnog sporazuma, kako bi razgovarali o uredbi o ograni\u010davanju javne potro\u0161nje. Prema nekim politi\u010dkim izvorima, najnoviji oblik uredbe predvi\u0111a da c\u0301e 2025. godine biti blokirano zapo\u0161ljavanje u dr\u017eavi, prekovremeni […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-846576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n