Vlada Bukure\u0161ta usvojila je u ponedeljak, na poslednjoj sednici ove godine, hitnu uredbu kojom se predvi\u0111a smanjenje potro\u0161nje javnog sektora u 2025. godini. Projekat koji su dogovorili lideri koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) sadr\u017ei mere poput suspenzije dr\u017eavnog zapo\u0161ljavanja ili zamrzavanje penzija i plata bud\u017eetskih radnika na nivou 2024. godine. Osim toga, vi\u0161e se nec\u0301e isplac\u0301ivati prekovremeni rad, a ni dodaci ni bonusi. Vlada tvrdi da ovim merama \u017eele da smanji bud\u017eetske izdatke za skoro 4 milijarde evra, odnosno za 1% bruto doma\u0107eg proizvoda, ali da ne odustanu od pobolj\u0161anja \u017eivota ljudi i investicija. \u0160to se ti\u010de zakona o dr\u017eavnom bud\u017eetu za narednu godinu, Vlada bi trebalo da ga usvoji u januaru i uputi Parlamentu na usvajanje, na vanrednoj sednici.<\/p>\n
Sindikat nacionalne policije protestovao je u ponedeljak, u sedi\u0161tu vlade u Bukure\u0161tu, zbog \u201esmanjenja\u201c plata i neindeksacije penzija u 2025. godini. Tako\u0111e u ponedeljak, nekoliko sindikalnih i poslodava\u010dkih organizacija u Rumuniji izdalo je saop\u0161tenja u kojima kritikuju mere za smanjenje rashoda u bud\u017eetskom sistemu. Sindikati u prosveti protive se zamrzavanju plata, a najvec\u0301a federacija u javnoj upravi i socijalnoj pomoc\u0301i, Kolumna, \u017eali se da je pravilnik izra\u0111en bez socijalnog dijaloga. Na izostanak konsultacija poziva se i Unija poslodavaca energetike, koja je kritikovala meru u vezi sa uvo\u0111enjem poreza od 1,5% na posebne gra\u0111evine. U Uniji poslodavaca Romalimente upozoravaju da prehrambena industrija dobija jo\u0161 jedan udarac ukidanjem fiskalnih olak\u0161ica koje su koristile zaposlenima u sektoru. Sa svoje strane, predstavnici malih i srednjih preduzec\u0301a ka\u017eu da c\u0301e smanjenje poreskog praga za njih i povec\u0301anje poreza na dividende imati katastrofalne posledice po rumunske preduzetnike. I Ameri\u010dka privredna komora u Rumuniji izrazila je zabrinutost zbog fiskalnih mera koje je usvojila Vlada, a koje su, smatra, dovele poslovno okru\u017eenje u te\u0161ku situaciju i dodatno uti\u010du na ekonomsku predvidljivost i poverenje investitora.<\/p>\n
U Rumuniji c\u0301e od 1. januara benzin i dizel ko\u0161tati vi\u0161e zbog povec\u0301anja akciza na gorivo za oko 6%, navodi se u dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija. Cena litra benzina poskupec\u0301e za 0,17 leja (ekvivalent vi\u0161e od 3 evrocenta), a dizela za 0,16 leja. Akcize na \u017eestoka pic\u0301a i penu\u0161ava vina tako\u0111e rastu od 1. januara za 4,4%. Od po\u010detka sledec\u0301e godine lokalne poreze i naknade moc\u0301i c\u0301e da se indeksiraju sa stopom inflacije, o \u010demu c\u0301e odluku doneti svaka gradska skup\u0161tina. U Bukure\u0161tu, Generalni savet je odlu\u010dio da povec\u0301a ove poreze za 10,4%.<\/p>\n
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saop\u0161tilo je u nedelju uve\u010de da je 18. decembra, preko ambasadora Rumunije pri NATO-u, uputilo neodobravanje distribucije geografskog atlasa sa mapama iz vremena takozvane Velike Ma\u0111arske. \u201eTaj atlas ima izazovnu prirodu u odnosu na strate\u0161ko partnerstvo izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske i saveznika u NATO-u. Ministarstvo spoljnih poslova na ovaj na\u010din ponavlja stav koji se stalno prenosi ma\u0111arskim vlastima da bilo kakva izjava ili provokativni gest nec\u0301e doprineti ja\u010danju partnerskih odnosa Rumunije i Ma\u0111arske. Zajedni\u010dka istorija mora ostati predmet prou\u010davanja istori\u010dara\u201c \u2013 ka\u017ee diplomatija iz Bukure\u0161ta. Raspadnuta krajem Prvog svetskog rata, takozvana Velika Ma\u0111arska obuhvatala je teritorije okupirane od Budimpe\u0161te koje danas pripadaju Rumuniji, Slova\u010dkoj, Hrvatskoj i Sloveniji.<\/p>\n
Stopa nezaposlenosti registrovana na nacionalnom nivou u Rumuniji je na kraju novembra 2024. godine iznosila 3,28%, a ukupan broj nezaposlenih iznosio je 261.511 lica \u2013 navodi Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje. Krajem oktobra nacionalna stopa nezaposlenosti iznosila je 3,20%. Nezaposlenost na selu je skoro tri puta vec\u0301a nego u gradu. Najvec\u0301i udeo me\u0111u nezaposlenima imaju starosni segment 40-49 godina i mu\u0161karci. Nezaposleni sa srednjom stru\u010dnom spremom \u010dine 33,56% od ukupno registrovanih nezaposlenih, a oni sa visokim obrazovanjem samo 4,56%.<\/p>\n
Pograni\u010dni rat, politi\u010dka kriza i rast cena bili su glavne brige Rumuna 2024. godine, pokazalo je istra\u017eivanje IRES-a. Prema prikupljenim podacima, svaki \u010detvrti Rumun je nezadovoljan na\u010dinom na koji danas \u017eivi, a sli\u010dan procenat nije imao ni jedan razlog za veliku radost u 2024. godini. Rezultati tako\u0111e pokazuju da politi\u010dari ostaju na poslednjem mestu na listi profesionalnih kategorija u koje Rumuni imaju poverenja. Osim toga, vi\u0161e od polovine Rumuna smatra da je 2024. godina za Rumuniju bila gora od 2023. iz perspektive politike i upravljanja zemljom, ali i sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta. Upitani za koji doga\u0111aj smatraju da bi prete\u017eno negativno uticao na Rumuniju 2024. godine, vi\u0161e od \u010detiri od 10 Rumuna ukazuje na otkazivanje prvog kruga predsedni\u010dkih izbora odlukom Ustavnog suda. Preko 60% smatra da je ova odluka bila lo\u0161a, dok trec\u0301ina smatra da je bila dobra. Studija je sprovedena telefonom, izme\u0111u 17. i 20. decembra, na uzorku od 964 osobe i ima marginu gre\u0161ke od +\/- 3,3%.<\/p>\n
Trojica ukrajinskih dr\u017eavljana koji su pre\u0161li granicu sa Rumunijom preko planine Maramure\u0161 (sever) spa\u0161eni su od strane gorskih spasioca i grani\u010dne policije u noc\u0301i sa nedelje na ponedeljak i spu\u0161teni sa planine – obavestio je Okru\u017eni javni servis (SPJ) Salvamont Maramure\u0161. Kako navodi navedeni izvor, na putu su bili nedelju dana, bili su fizi\u010dki iscrpljeni, bez hrane i vode, bez baterijskih lampi i telefona. Imaju 22, 23, 24 godine i iz glavnog su grada Kijeva. Ukrajina koju su napale ruske trupe vi\u0161e puta je prijavljivala slu\u010dajeve smrti mu\u0161karaca dok su poku\u0161avali da pobegnu iz zemlje kako bi izbegli vojnu slu\u017ebu. Planinska reka Tisa, koja proti\u010de uz granice Ukrajine sa Ma\u0111arskom i Rumunijom, izazvala je veliki broj \u017ertava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Bukure\u0161ta usvojila je u ponedeljak, na poslednjoj sednici ove godine, hitnu uredbu kojom se predvi\u0111a smanjenje potro\u0161nje javnog sektora u 2025. godini. Projekat koji su dogovorili lideri koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) sadr\u017ei mere poput suspenzije dr\u017eavnog zapo\u0161ljavanja ili zamrzavanje penzija i plata bud\u017eetskih radnika na […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-847157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n