Pojava, posle 1945. godine, dve nema\u010dke dr\u017eave na mapi Evrope bila je posledica dubokih neslaganja izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza oko buduc\u0301nosti zemlje koja je izazvala stra\u0161ni rat. Dve Nema\u010dke, Zapadna i Isto\u010dna, gledale su jedna na drugu sa dubokim neprijateljstvom. Valter Hal\u0161tajn, prvi predsednik Evropske ekonomske zajednice, dao je svoje ime doktrini po kojoj Savezna Republika Nema\u010dka nije imala diplomatske odnose sa zemljama koje su priznale Nema\u010dku Demokratsku Republiku. A zemlje koje su bile deo bloka, kroz solidarnost, nisu imale diplomatske odnose sa nema\u010dkom dr\u017eavom u suprotnom bloku. Dakle, Rumunija, sme\u0161tena u komunisti\u010dkom bloku, nije odr\u017eavala odnose sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom.<\/p>\n
Od druge polovine 1960-ih stvari c\u0301e se promeniti. Godine 1967. Rumunija je uspela da uspostavi diplomatske odnose sa Zapadnom Nema\u010dkom zbog promena u pristupu evropskim odnosima. Dve recipro\u010dne posete, ona rumunskog ministra inostranih poslova Korneliua Maneskua Saveznoj Republici Nema\u010dkoj i ona ministra inostranih poslova Zapadne Nema\u010dke Vilija Branta Bukure\u0161tu, postavile su temelje za pribli\u017eavanje. Godine 1994. Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije intervjuisao je diplomatu Vasilea \u0160andrua, koji se sec\u0301ao okvira u kome su se promene desile.<\/p>\n
\u201ePoseta vicekancelara Vilija Branta, koji je u to vreme bio i ministar spoljnih poslova, dogodila se u vreme nakon \u0161to je Rumunija uspostavila diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom. Kontekst je bio sledec\u0301i: u leto 1966. u Bukure\u0161tu je odr\u017ean sastanak Politi\u010dkog konsultativnog komiteta Var\u0161avskog pakta. U dokumentu koji je tom prilikom usvojen, pokrenuta je ideja o sazivanju evropske konferencije o saradnji i bezbednosti u Evropi. Postojala je i odredba koja se zalagala za normalizaciju odnosa sa obe nema\u010dke dr\u017eave. U duhu ovog dokumenta, Rumunija je inicirala uspostavljanje normalnih diplomatskih odnosa sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom, \u010dinec\u0301i to sa svojih pozicija, sopstvenom odlukom, bez ikakvih konsultacija sa svojim saveznicima. Naravno, to je izazvalo reakciju nezadovoljstva, posebno Sovjetskog Saveza i drugih dr\u017eava Var\u0161avskog pakta, koje su tvrdile da je uspostavljanje odnosa sa Nema\u010dkom trebalo da se izvr\u0161i kolektivnim aktom\u201c.<\/p>\n
Nova filozofija sudbine u Evropi je stoga dovela do resetovanja shvatanja.<\/p>\n
\u201eInicijativa Rumunije nai\u0161la je na pozitivan odjek u Saveznoj Nema\u010dkoj i po\u010detkom 1967. godine je do\u0161lo do akcije uspostavljanja diplomatskih odnosa. Ranije je Rumunija uspostavila zvani\u010dne konzularne i trgovinske odnose sa Zapadnom Nema\u010dkom. Vec\u0301 smo imali komercijalno-konzularno predstavni\u0161tvo u Kelnu. Sada je do\u0161lo vreme da se ti odnosi uzdignu na najvi\u0161i nivo diplomatskih odnosa. Sa stanovi\u0161ta Savezne Nema\u010dke, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Rumunijom zapravo je zna\u010dilo napu\u0161tanje Hal\u0161tajnove doktrine, \u0161to je bio spektakularan korak, rekao bih, \u010dak i u uslovima Hladnog rata u to vreme. Zapadna Nema\u010dka je do tada imala veoma \u010dvrst stav da ne uspostavlja nikakve odnose sa dr\u017eavama koje su imale odnose sa Demokratskom Republikom Nema\u010dkom. Stav Savezne Republike Nema\u010dke je bio da ne prizna postojanje druge nema\u010dke dr\u017eave\u201c.<\/p>\n
Vasile \u0160andru je verovao da je li\u010dno anga\u017eovanje tako\u0111e u velikoj meri doprinelo stvaranju nove atmosfere.<\/p>\n
\u201eVili Brant je oti\u0161ao na primorje gde ga je primio Nikolae \u010cau\u0161esku sa kojim je imao razgovor koji je trajao oko pet sati. Sa Nikolajem \u010cau\u0161eskuom, razgovori su bili prete\u017eno politi\u010dki i odnosili su se ne samo na politi\u010dku situaciju u Evropi, vec\u0301 i na partijske veze izme\u0111u komunisti\u010dkih i socijalisti\u010dkih partija. Kako je Vili Brant pristupio ovoj poseti? Do\u0161ao je sa \u017eenom i sinom Larsom, imao je de\u010daka koji je postao u\u010desnik ovih levi\u010darskih pokreta u Nema\u010dkoj. Tako da je pitanju posete pristupio ne samo na politi\u010dkom, vec\u0301 i na li\u010dnom planu, kako bi se pribli\u017eio na\u0161oj zemlji. Gospo\u0111a Brant i njen sin imali su poseban program na moru. Imali su veoma interesantan program, bili su prezadovoljni posetom, mogli su da vide i neke rumunske folklorne nastupe i obi\u0161li kulturna mesta. Bila je to poseta sa programom koji je tako\u0111e pomogao u stvaranju imid\u017ea Rumunije\u201c.<\/p>\n
Komunisti\u010dki dostojanstvenik i deo unutra\u0161njeg kruga, Pol Nikulesku-Mizil, 1997. je rekao da je, izvan optimizma sa kojim danas gledamo, dublji odnos bio komplikovan.<\/p>\n
\u201eKada sam bio u zatvoru, slu\u0161ao sam televizijski izve\u0161taj Kornela Maneskua o tome kako su uspostavljeni diplomatski odnosi sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom. Rekao je da je oti\u0161ao u Nema\u010dku, da se sastao sa Brantom i Brant mu je rekao da uspostavimo diplomatske odnose, a onda su se rukovali i rekli da, sla\u017eemo se. Budimo ozbiljni. Znam kako su se uspostavljali ti odnosi, ja sam bio \u010dlan Stalnog predsedni\u0161tva. O ovom problemu se raspravljalo i ponovo se raspravljalo, kako to uraditi, kako doc\u0301i do ove ta\u010dke, kako c\u0301e reagovati Sovjeti, kako c\u0301e reagovati ovi i oni, da li je dobro, \u0161ta ako nije dobro. Ovo je trajalo danima i danima. A kada je oti\u0161ao, oti\u0161ao je Manesku sa preciznim mandatom, da ode i sklopi diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Nema\u010dkom, nema druge opcije. Bio sam u delegacijama, bilo bi apsurdno rec\u0301i druga\u010dije. Bio sam u mnogim zvani\u010dnim delegacijama. Imao sam mandat od kuc\u0301e i ako to nije odgovaralo tamo\u0161njoj situaciji, morao sam da se javim kuc\u0301i i tra\u017eim odobrenje\u201c.<\/p>\n
Godine 1967. Rumunija je bila druga zemlja u komunisti\u010dkom bloku koja je uspostavila odnose sa Zapadnom Nema\u010dkom, posle Sovjetskog Saveza. Bio je to diplomatski potez kojim su obnovljeni stari odnosi izme\u0111u rumunskog prostora i \u010ditavog nema\u010dkog prostora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pojava, posle 1945. godine, dve nema\u010dke dr\u017eave na mapi Evrope bila je posledica dubokih neslaganja izme\u0111u Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza oko buduc\u0301nosti zemlje koja je izazvala stra\u0161ni rat. Dve Nema\u010dke, Zapadna i Isto\u010dna, gledale su jedna na drugu sa dubokim neprijateljstvom. Valter Hal\u0161tajn, prvi predsednik Evropske ekonomske zajednice, dao je svoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-850349","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n