U Rumuniji se 15. januara obele\u017eava Dan nacionalne kulture, kojim se obele\u017eava ro\u0111endan nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Ovo izdanje je tim posebnije \u0161to se obele\u017eava 175 godina od ro\u0111enja najvec\u0301eg rumunskog pesnika. U Bukure\u0161tu i \u0161irom zemlje odr\u017eali su se brojni doga\u0111aji: konferencije, debate, koncerti i izlo\u017ebe, a ulaz u mnoge muzeje bio je besplatan. Nacionalna opera u Bukure\u0161tu slavi ove ve\u010deri Dan nacionalne kulture gala predstavom koja odaje po\u010dast rumunskoj duhovnosti kao trijadnoj manifestaciji vere, umetnosti i identiteta. U Nacionalnom muzeju Brukental u Sibinju (centar) mo\u017eete posetiti izlo\u017ebu \u201eLu\u010dafarul\u201c. Lirisko pozori\u0161te u Ja\u0161iju (severoistok) odr\u017ealo je specijalnu predstavu, dok je u zamku Korvin (zapad) otvorena izlo\u017eba \u201ePro\u0161lost, sada\u0161njost i buduc\u0301nost\u201c. Na Dan nacionalne kulture, Radio Romania Kultural pozvao je, po prvi put, mlade iz Val\u010dee (jug) u pozori\u0161te. Ovim simboli\u010dnim gestom, jedina nacionalna radio stanica posvec\u0301ena isklju\u010divo umetnosti poziva ljude i institucije da svojim vr\u0161njacima olak\u0161aju pristup kulturi.<\/p>\n
U Rumuniji, Nacionalna federacija sindikata kulture i \u0161tampe \u201eCulturMedia\u201c protestvovala je danas, na Dan nacionalne kulture, sa belim trakama, kako bi skrenula pa\u017enju na nedovoljno finansiranje kulture i nejednakosti u platama zaposlenih u muzejima, bibliotekama i kulturnim centrima. Federacija tra\u017ei izdvajanje 1% bruto doma\u0107eg proizvoda za kulturu, izjedna\u010davanje plata zaposlenih u muzejima i bibliotekama sa skalom koja va\u017ei za iste profesije u porodici zanimanja iz prosvete, otklanjanje ogromnih disproporcija u platama zaposlenih u ustanovama scenske umetnosti i zaposlenih u javnim muzejima i bibliotekama, dodeljivanje bonusa za rad vikendom i dr\u017eavnim praznicima, kao i isplate za prekovremeni rad. Sindikalci zahtevaju i deblokadu upra\u017enjenih mesta i dopunu \u0161ema zapo\u0161ljavanja radi suzbijanja hroni\u010dnog nedostatka kadrova u ustanovama kulture.<\/p>\n
Porez na dodatu vrednost nec\u0301e biti povec\u0301an, uverio je rumunski premijer Mar\u010del \u010colaku posle razgovora o bud\u017eetu za 2025. koje je vodio sa ministrom finansija Tanco\u0161om Barnom i \u0161efom Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju. \u010colaku je rekao i da o\u010dekuje da c\u0301e fiskalna reforma doprineti smanjenju inflacije i povec\u0301anju kupovne moc\u0301i stanovni\u0161tva. Premijer je ponovio da c\u0301e nacrt bud\u017eeta Vlada usvojiti do kraja ovog meseca i uputiti ga u parlament, kako bi ga raspravljala i usvojila u prvoj nedelji zakonodavnog zasedanja koje po\u010dinje u februaru. \u010colaku je tako\u0111e rekao da c\u0301e se zadr\u017eati ciljni deficit od 7% utvr\u0111en sa Evropskom komisijom, kao i cilj od 7% BDP-a za investicije. Kada je re\u010d o prihodima, premijer je rekao da je pro\u0161le godine zabele\u017een rast od 27%, a ove godine se o\u010dekuje da c\u0301e dostic\u0301i oko 30%. Glavni indikatori bud\u017eeta za 2025. bic\u0301e predstavljeni na sednici Vlade u \u010detvrtak. Tako\u0111e u \u010detvrtak, izvr\u0161na vlast c\u0301e odobriti kalendar predsedni\u010dkih izbora.<\/p>\n
Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlu\u010dio je da zadr\u017ei kamatnu stopu monetarne politike na 6,5% godi\u0161nje. Centralna banka je tako\u0111e odlu\u010dila da zadr\u017ei kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godi\u0161nje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godi\u0161nje, kao i da zadr\u017ei trenutne nivoe obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Narodne banke Rumunije je pro\u0161le godine dva puta sni\u017eavala klju\u010dnu kamatnu stopu, u julu, sa 7% godi\u0161nje na 6,75% godi\u0161nje, a u avgustu na 6,5% godi\u0161nje. Klju\u010dna kamatna stopa ostala je nepromenjena od januara 2023. Prema podacima banke, godi\u0161nja stopa inflacije je porasla u poslednja tri meseca 2024. vi\u0161e nego \u0161to se o\u010dekivalo i porasla je na 5,14% u decembru, sa 4,62% u septembru. Narodne banke Rumunije procenjuje da c\u0301e se inflacija smanjiti u prvom kvartalu 2025. godine, ali c\u0301e zabele\u017eiti vec\u0301e vrednosti nego \u0161to se ranije predvi\u0111alo. Zna\u010dajne neizvesnosti i rizici vezani za evoluciju inflacije proizilaze iz buduc\u0301eg vo\u0111enja fiskalne i prihodne politike, u kontekstu sprovo\u0111enja paketa fiskalnih i bud\u017eetskih mera koje je Vlada nedavno odobrila u cilju fiskalne konsolidacije, ali i od stanja na tr\u017ei\u0161tu rada i dinamika zarada iz privrede. Istovremeno, zna\u010dajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i buduc\u0301om putanjom cena sirove nafte, u kontekstu geopoliti\u010dkih tenzija, ka\u017eu stru\u010dnjaci Narodne banke Rumunije.<\/p>\n
Poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR) Emanuel Ungureanu podneo je krivi\u010dnu prijavu Generalnom tu\u017eila\u0161tvu protiv rumunskog premijera Mar\u010dela \u010colakua i predsednika Vec\u0301a okruga Timi\u0161 Alfreda Simonisa. Ungureanu je rekao da je njegov pristup vezan za diskusiju njih dvojice na TikToku o usmeravanju glasova pristalica Socijaldemokratske stranke (PSD) kandidatu Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR) \u0110or\u0111u Simionu na pro\u0161logodi\u0161njim predsedni\u010dkim izborima. On je optu\u017eio \u010colakua i Simonisa za korumpiranost bira\u010da i kori\u0161c\u0301enje uticaja i ovla\u0161c\u0301enja za dobijanje neprikladne koristi, kao i za ometanje ostvarivanja izbornih prava. Emanuel Ungureanu je zatra\u017eio od tu\u017eilaca da ispitaju predsednike organizacija Socijaldemokratske stranke (PSD) u provinciji i da izvr\u0161e kompjuterske pretrage kako bi videli da li je \u017eelja da se glasovi usmere \u0110or\u0111u Simionu i Kalinu \u0110or\u0111eskuu kru\u017eila WhatsApp grupama socijaldemokrata.<\/p>\n
Biv\u0161i premijer Rumunije Petre Roman pojavio se danas u Generalnom tu\u017eila\u0161tvu na saslu\u0161anju u slu\u010daju Minerijada iz juna 1990. godine, u kojem se tereti za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. On pori\u010de bilo kakvu ume\u0161anost. U ovom slu\u010daju se, izme\u0111u ostalih, procesuiraju i biv\u0161i predsednik Jon Ilijesku i biv\u0161i direktor SRI Vir\u0111il Magureanu. Tu\u017eioci moraju ponovo da istra\u017ee ovaj slu\u010daj, nakon \u0161to su na sudu poni\u0161teni dokazi koje su prikupili istra\u017eitelji. Prvobitno je Jonu Ilijeskuu su\u0111eno za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, zajedno sa Petreom Romanom i Vir\u0111ilom Magureanuom, ali je u decembru 2020. godine Vi\u0161i kasacioni sud odlu\u010dio da vrati spis Vojnom tu\u017eila\u0161tvu, kako bi ponovo pokrenuo istragu od nule. Vojni tu\u017eioci su tvrdili da su dr\u017eavni organi 11. i 12. juna 1990. godine odlu\u010dili da izvr\u0161e nasilan napad na demonstrante na Univerzitetskom trgu u Bukure\u0161tu, koji su vodili kampanju za demokratiju i uklanjanje biv\u0161ih komunisti\u010dkih zvani\u010dnika sa javnih funkcija. Navodno su u ovaj napad nezakonito ume\u0161ane snage Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Ministarstva odbrane, Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe, kao i hiljade rudara. Nasilje je rezultiralo sa 4 smrti, stotinama povre\u0111enih, nezakonitim hap\u0161enjima i materijalnom \u0161tetom.<\/p>\n
Predsednica Maja Sandu je u Ki\u0161injevu optu\u017eila Rusku Federaciju da \u017eeli da izazove politi\u010dku krizu u Republici Moldaviji zaustavljanjem isporuke prirodnog gasa separatisti\u010dkom pridnjestrovskom regionu. Moldavski lider je u utorak sazvao Vrhovni savet bezbednosti kako bi razgovarao o situaciji u energetskom sektoru. Maja Sandu je skrenula pa\u017enju na \u010dinjenicu da je administracija separatisti\u010dkog regiona Pridnjestrovlja, koji se suo\u010dava sa humanitarnom krizom, odbila pomoc\u0301 koju nudi Ki\u0161injev, postavljajuc\u0301i uslove za prihvatanje predlo\u017eenih re\u0161enja.<\/p>\n
Album, koji uklju\u010duje tri diska sa delima rumunskog kompozitora \u0110or\u0111a Eneskua (1881-1955), progla\u0161en je pobednikom Me\u0111unarodne nagrade za klasi\u010dnu muziku za ‘Simfonijsku muziku’. To je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih nagrada me\u0111unarodne diskografske industrije – navodi se u saop\u0161tenju Rumunskog kulturnog instituta koje je poslato u sredu. Dela, u izvo\u0111enju Nacionalnog orkestra Francuske pod dirigentskom palicom Rumuna Kristijana Ma\u010delarua i Hora Radija Frans, predstavljena su na koncertu u Parizu, jula 2023. Prva violina bila je francusko-rumunska Sara Nemcanu, koncertmajstor Nacionalnog orkestra Francuska, koju je predsednik Rumunije odlikovao Ordenom ‘kulturnih zasluga’ u rangu viteza. Isti album sa Eneskuovim delima prethodno je nagra\u0111en nagradama Classica Choc de l’annee 2024 i Diapason d’Or 2024.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji se 15. januara obele\u017eava Dan nacionalne kulture, kojim se obele\u017eava ro\u0111endan nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Ovo izdanje je tim posebnije \u0161to se obele\u017eava 175 godina od ro\u0111enja najvec\u0301eg rumunskog pesnika. U Bukure\u0161tu i \u0161irom zemlje odr\u017eali su se brojni doga\u0111aji: konferencije, debate, koncerti i izlo\u017ebe, a ulaz u mnoge muzeje bio je besplatan. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-851683","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n