Prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji odr\u017ea\u0107e se 4. a drugi 18. maja- odlu\u010dila je koaliciona vlada Socijademokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Rumuni u zemlji glasa\u0107e tokom samo jednog dana, dok \u0107e dijaspora za glasanje imati na raspolaganju tri dana. Poslednjeg dana glasa\u010dka mesta zatvaraju se u 21 \u010das po rumunskom vremenu, bez obzira na vremenske zone. Ova odluka je doneta da sa ciljem da se ostavlja vreme za uticanje na izbor, kada je glasanje u zemlji ve\u0107 zavr\u0161eno. Vlasti su usvojile i stro\u017eija pravila za vodjenje izborne kampanje, posebno na internetu. Za nepo\u0161tovanje ovih mera predvidjene su nov\u010dane kazne u visini od 10 000 evra, a u slu\u010daju velikih onlajn platformi i do 5% poslovnog fonda. Vladina odluka o odr\u017eavanju predsedni\u010dkih izbora objavljena je u Slu\u017ebenom listu. Predstavici mnogih nevladinih organizacija izjavili su da je usvajanje ovog normativnog akta bez realne javne rasprave i analize razloga za poni\u0161tenje prethodnih predsedni\u010dkih izbora nedopustivo. Podse\u0107amo, posle potvrdjivanja rezultata prvog kruga predsedni\u010dkih izbora odr\u017eanih 24. novembra, Ustravni sud je 6. decembra poni\u0161tio predsedni\u010dke izbore u vreme kada je u inostranstvu ve\u0107 po\u010delo glasanje u drugom krugu. Ustavni sud je doneo odluku o poni\u0161tenju izbora nakon objavljenog Izve\u0161taja Vrhovnog saveta odbrane zemlje o spoljnom me\u0161anju u izborni proces. U nedelju vi\u0161e desetina hiljada osoba iza\u0161lo je na ulice Bukure\u0161ta i drugih gradova sa zahtevom da se obnovi drugi krug predsedni\u010dkih izbora smatraju\u0107i da je odluka o poni\u0161tenju neopravdana. Demonstranti su zahtevali i smenu predsednika Klausa Johanisa jer je njegov drugi\u00a0 madat istekao 21. decembra. Opozicioni parlamentarci podneli su 161 potpis za supsenziju predsednika, a Asocijacija za ujedinjenje Rumuna tra\u017eila zakazivanje vanrednog zasedanja Parlamenta u periodu 20-24 januar da bi se pokrenuo postupak za razre\u0161enje predsednika. Za smenu predsednika potrebno je najmanje 234 glasa.<\/p>\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije odr\u017eala je referentnu kamatnu stopu na 6,5%. Referentna kamata nije promenjena od avgusta od kada su preduzete mere za smanjenje stope inflacije. Prema podacima Centralne banke Rumunije stopa inflacije je pove\u0107ana u poslednjem tromese\u010dju 2024. preko o\u010dekivanja, pre svega zbog poskupljenja goriva i produ\u017eene su\u0161e. Stru\u010dnjaci su rezervisani kada je re\u010d o mogu\u0107em smanjenju referentne kamatne stope ove godine i veruju da se nakon predsedni\u010dkih izbora unutra\u0161njopoliti\u010dki kontekst ne\u0107e pobolj\u0161ati i da \u0107e najverovatnije do\u0107i do pristiska na kurs nacionalne monete. Vlada Rumunije priprema nacrt bud\u017eeta za 2025. godinu koji izmedju ostalog predvidja godi\u0161nji deficit od 7% dogovoren sa Evropskom komisijom i investicije u visini od 7% bruto dru\u0161tvenog proizvoda.<\/p>\n
<\/p>\n
Rumunski tu\u017eioci optu\u017eili su teku\u0107e nedelje biv\u0161eg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i biv\u0161eg premijera Petrea Romana za krivi\u010dno delo protiv \u010dove\u010dnosti u vreme Rudarijade u junu 1990. godine. Tu\u017eioci traba da otvore novu istragu jer su sudovi poni\u0161tili prikupljene dokaze. Optu\u017enica tereti osobe na rukovode\u0107im funkcijama u Rumuniji za represivnu politiku protiv civilnog dru\u0161tva u Bukure\u0161tu u junu 1990. godine. Tada su u nemirima poginule 4 osobe, povredjen je fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet vi\u0161e od 1300 osoba i li\u0161eno slobode vi\u0161e od 1200 osoba. Od aprila 1990. godine u Bukure\u0161tu je odr\u017eana vi\u0161enedeljna manifestacija protiv novih vlasti ustoli\u010dene posle Revolucije. Prema navodima tu\u017eilaca 13., 14,. i 15. juna po\u010dele su represivne akcije protiv demonstranata uz pomo\u0107 snaga Ministartva unutra\u0161njih poslova, vojske, Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe kao i vi\u0161e desetina hiljada rudara i drugih radnika. Rudari koji su do\u0161li u Bukure\u0161t upali su u sedi\u0161ta novoosnovanih stranaka, u stanove glavnih politi\u010dkih lidera opozicije, sedi\u0161ta nezavisnigh medija i obrazovnih institucija.<\/p>\n
<\/p>\n
Od 2011. godine u Rumuniji se 15. Januara, za dan rodjenja pesnika Mihaja Emineskua, obele\u017eava Dan nacionalne kulture. Ove godine obele\u017eava se 175 godina od rodjenja najve\u0107eg rumunskog pesnika. Posve\u0107en kulturi, umetnosti i rumunskim akademskim naporima, Dan nacionalne kulture obele\u017een je brojnim manifestacijama u svim zonama sa rumunskim \u017eivljem. Medjutim, istog dana odr\u017ean je i protest Sindikalne federacije kulturnih i medijskih radnika,\u00a0 koji su \u017eeleli da upozore na podfinansiranje sektora i na neopravdane razlike u primanjima, koje pogadjaju radnike muzeja, biblioteka i kulturnih centara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji odr\u017ea\u0107e se 4. a drugi 18. maja- odlu\u010dila je koaliciona vlada Socijademokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Rumuni u zemlji glasa\u0107e tokom samo jednog dana, dok \u0107e dijaspora za glasanje imati na raspolaganju tri dana. Poslednjeg dana glasa\u010dka mesta zatvaraju se u […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":798515,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[161667,161809],"coauthors":[115219,115863],"class_list":["post-852215","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje","tag-dan-nacionalne-kulture","tag-predsednicki-izbori-u-rumuniji-odrzace-se-4-i-18-maja"],"acf":[],"yoast_head":"\n