Na rumunskom prostoru moderni gradovi po\u010dinju da se razvijaju po evropskom modelu nakon 1830-ih godina. U to vreme, neke odredbe Organskog pravilnika su se odnosile na urbanisti\u010dke mere koje je trebalo preduzeti da bi se povec\u0301ao \u017eivotni standard njihovih stanovnika. Grad koji je dao ton promenama bio je glavni grad Bukure\u0161t, onaj koji je eksperimentisao sa idejama koje su kru\u017eile u razli\u010ditim periodima i koje su odjeknule u provincijskim gradovima. Urbana mikroistorija Bukure\u0161ta je u velikoj meri urbana makroistorija Rumunije, sa \u010desto kontradiktornim vizijama o tome kako treba da izgledaju \u017eivoti ljudi, kombinujuc\u0301i inerciju i konzervativni mentalitet sa ambicijama i inovativnim transformacijama.<\/p>\n
Iz pisanja onih koji su posec\u0301ivali Bukure\u0161t u razli\u010ditim periodima njegovog modernog postojanja saznajemo da je to bio grad u procesu promena gde su se sreli Istok i Zapad. Bio je to grad koji je gledao na velike evropske metropole i te\u017eio da odr\u017ei korak sa njima i inovacijama vremena. Na spisku onih koji su nosili dostojanstvo gradona\u010delnika rumunske prestonice nalaze se poznata imena: revolucionar i fa\u0161ista Dimitrie K. Bratianu, novinar i politi\u010dar K. A. Roseti, pisac Barbu \u0160tefanesku Delavran\u010da, politi\u010dar Vintila Bratianu. Izdvajaju se, me\u0111utim, dva imena koja su rukovodila najdoslednijim razvojem prestonice: liberalni pravnik i politi\u010dar Pake Protopopesku, gradona\u010delnik izme\u0111u 1888. i 1891. godine, i pravnik selja\u010dke partije i politi\u010dar Dem I. Dobresku, gradona\u010delnik izme\u0111u 1929. i 1934. godine. Njih dvojica, gradona\u010delnici za vreme kraljeva Karola I i Karola II, suverena za \u010dija imena su vezani glavni pravci razvoja Bukure\u0161ta, uspeli su da mobili\u0161u resurse za velike urbane projekte. Bili su to ulica, vodovodna i kanalizaciona mre\u017ea i javni prevoz, kao i sistematizacija reka Dambovica i Kolentina.<\/p>\n
Posle 1945. godine, komunisti\u010dki re\u017eim je tako\u0111e do\u0161ao sa projektima urbanog razvoja. Za to vreme de\u0161avaju se obimne transformacije, kao i projekti koji se \u010dak mogu smatrati antiurbanim. Grad se \u0161iri i dobija na visini, gradi se vi\u0161e vertikalno nego ranije, a priliv seoskog stanovni\u0161tva privu\u010den razvojem industrije se povec\u0301ava, posebno po\u010dev\u0161i od 1970-ih. Dva lidera socijalisti\u010dke Rumunije, George Georgiu-De\u017e, od 1945. do 1965, a Nikolaje \u010cau\u0161esku od 1965. do 1989. tako\u0111e su ostavili odlu\u010dujuc\u0301i trag u rumunskoj prestonici.<\/p>\n
Nijedan grad nikada nije zavr\u0161en, on prati tok \u017eivota onih koji ga nastanjuju, a Bukure\u0161t nije izuzetak. \u010cezar Buiuma\u010d je istori\u010dar grada Bukure\u0161ta, muzeograf u Muzeju op\u0161tine Bukure\u0161t, bavi se urbanisti\u010dkim planiranjem i istorijom javnih spomenika. Odgovoran je za najnovije uredni\u010dko pojavljivanje, \u201eNedovr\u0161eni grad\u201d, o dubokim transformacijama rumunske prestonice tokom godina socijalisti\u010dkog re\u017eima izme\u0111u 1945. i 1989.<\/p>\n
\u201e<Nedovr\u0161eni grad> je nedovr\u0161eno delo, nedovr\u0161eno u smislu da postoji toliko aspekata gradskih komponenti, transformacija, da autor mora da zavr\u0161i istra\u017eivanje u odre\u0111enom trenutku. Po\u010deo sam istra\u017eivanje jer sam li\u010dno \u017eeleo da razumem \u0161ta se desilo sa ovim gradom. Bila je to me\u0161avina razli\u010ditih informacija u razli\u010ditim knjigama i \u010dlancima, od kojih se nijedan nije istinski i objektivno bavio komunisti\u010dkim periodom, i sec\u0301anjima ljudi koja su iskvarena odre\u0111enim uticajima, posebno protokom vremena.“<\/em><\/p>\n Od aglomeracije na periferiji osmanskog prostora, glavnog grada Kne\u017eevine Vla\u0161ke, kakav je bio oko 1800-ih, do dana\u0161njeg, tokom 225 godina, Bukure\u0161tu se mnogo toga dogodilo. Pro\u0161ao je kroz prirodne katastrofe kao \u0161to su zemljotresi, po\u017eari, epidemije, ali i kroz one koje je izazvao \u010dovek kao \u0161to su revolucije, ratovi, vojna okupacija i sistematizacija osamdesetih godina pro\u0161log veka. \u010cezar Buuma\u010d je \u017eeleo da sazna kako su Rumuni do\u0161li do prestonice koju danas imaju i napisao je knjigu.<\/p>\n \u201e\u0160ta se desilo sa ovim gradom? \u0160ta je sa svim ovim kvartovima, ovim gradom koji okru\u017euje grad? Kako to da imamo Militari, Drumul Taberei, Kranga\u0161i i druge \u010detvrti, koji sve okru\u017euju stari grad? Zato sam poku\u0161ao da saznam \u0161ta se desilo i stavio sve informacije ovde da svi razumeju za\u0161to je grad nedovr\u0161en i \u0161ta se tokom vremena de\u0161avalo u Bukure\u0161tu. Istori\u010dar Razvan Teodoresku je rekao da je Bukure\u0161t imao tri velika osniva\u010da: Karola I, Karola II i \u010cau\u0161eskua. Ja se ne sla\u017eem i ka\u017eem da trec\u0301i osniva\u010d nije \u010cau\u0161esku vec\u0301 De\u017e. Ovaj grad je postao veli\u010dine dr\u017eave, okru\u017een je sa jo\u0161 nekoliko gradova, svi ovi kvartovi su veli\u010dine grada, grad u gradu, sagra\u0111en je za vreme De\u017ea. \u010cau\u0161esku nije osniva\u010d ovog grada, on je taj koji ga je uni\u0161tio i dekonstruisao na na\u010din da se vi\u0161e ne mo\u017ee ponovo sastaviti. \u0160tavi\u0161e, nije bilo doslednosti i nijedan projekat nije doveden do kraja, nijedan projekat sistematizacije, pa ni projekat uni\u0161tavanja, nije doveden do kraja. Grad je po mnogo \u010demu nedovr\u0161en\u201c.<\/em><\/p>\n Dana\u0161nji Bukure\u0161t je grad u kome su se dogodile transformacije i u njegovom starom stambenom jezgru i na periferiji. Imena starih naselja kao \u0161to su Kotor\u010denj, Vatra luminoasa, Dude\u0161ti, Ferentari, Bucure\u0161ti Noi su u aktuelnom re\u010dniku Bukure\u0161ta zajedno sa nazivima naselja iz godina socijalizma kao \u0161to su Titan, Ber\u010denj, Drumul Taberei i onih posle 1989. kao \u0161to su Branku\u0161, Latin, Fran\u010dez, Kosmopolis.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na rumunskom prostoru moderni gradovi po\u010dinju da se razvijaju po evropskom modelu nakon 1830-ih godina. U to vreme, neke odredbe Organskog pravilnika su se odnosile na urbanisti\u010dke mere koje je trebalo preduzeti da bi se povec\u0301ao \u017eivotni standard njihovih stanovnika. Grad koji je dao ton promenama bio je glavni grad Bukure\u0161t, onaj koji je eksperimentisao […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-853361","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n