Studija koju je nedavno objavio Evrostat pokazuje da samo 13% gra\u0111ana Evropske unije radi i nakon odlaska u starosnu penziju. Za 36% aktivnih penzionera glavna motivacija je \u017eelja da ostanu produktivni i to \u0161to vole ono \u0161to rade, dok je preko 28% vo\u0111eno finansijskim potrebama. Drugi razlozi koje navode ispitanici studije su \u017eelja da ostanu dru\u0161tveno integrisani (11%) i finansijska privla\u010dnost posla (9%).
\nAnketa koja je spovedena pro\u0161le godine je takodje pokazala da balti\u010dke dr\u017eave bele\u017ee najvec\u0301i procenat ljudi koji nastavljaju da rade nakon odlaska u starosnu penziju: u Estoniji skoro 55%, a u Letoniji i Litvaniji skoro 44%. Na suprotnom polu su Gr\u010dka sa 4,2% i \u0160panija 4,9%, a na poslednjem mestu nalazi se Rumunija sa samo 1,7% aktivnih penzionera na tr\u017ei\u0161tu rada.
\nMe\u0111utim, istra\u017eivanje koje je sproveo BestJobs u Rumuniji je u suprotnosti sa statistikom. U 2021., osam od deset zaposlenih reklo je da razmi\u0161lja o radu nakon penzionisanja. Da bismo bolje razumeli stvarnost u Rumuniji, razgovarali smo sa Sorinom Fajer, specijalistom za ljudske resurse sa karijerom od preko 17 godina u ovoj oblasti:<\/p>\n
\u201eMislim da je istina negde na sredini. Mislim da ni Evrostat nije potpuno u pravu, jer nema sve podatke, a druga studija samo ka\u017ee da nameravaju da rade, ali ne i da rade. Jer, zaista, mnogi penzioneri nemaju dovoljno visoke penzija \u2014 svi znamo koliko su male penzije u Rumuniji \u2014 i onda rade. Ali mnogi poslodavci zapo\u0161ljavaju na crno i jasno je da se ne pojavljuju na platnom spisku i onda Evrostat nema na\u010dina da ih uzme u obzir.“<\/p>\n
Upitana koji su razlozi zbog kojih se rumunski penzioneri odlu\u010duju da ostanu radno aktivni, Sorina Fajer smatra da preovladavaju finansijske potrebe, ali i da je va\u017ena \u017eelja da se ne izoluju:<\/p>\n
\u201eS obzirom da su to dru\u0161tveni, jo\u0161 uvek dinami\u010dni, fizi\u010dki i psihi\u010dki zdravi ljudi, oni zaista \u017eele da nastave svoju aktivnost kako bi zadr\u017eali to toni\u010dno stanje.\u201c<\/p>\n
Me\u0111utim, postoje zna\u010dajne razlike izme\u0111u zaposlenih na najvi\u0161em i srednjem menad\u017ementu i kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. U slu\u010daju prvih, vec\u0301ina \u017eeli da ostane na istom polju. Po\u0161to se mentalitet poslodavaca promenio u poslednjih deset godina, ka\u017ee Sorina Fajer, oni su otvoreniji da zadr\u017ee ili zaposle ljude koji su oti\u0161li u penziju, svesni prednosti koju donosi stru\u010dnost seniora na rukovode\u0107im pozicijama.<\/p>\n
\u201eIz svih intervjua koje imamo i sa svih sastanaka sa najvi\u0161im menad\u017ementom primec\u0301ujem da su mnogo otvoreniji za zapo\u0161ljavanje starijih ljudi, prednost je njihov sta\u017e i znanje koje mogu doneti benefit. Ali ako govorimo o kvalifikovanim i nekvalificiranim radnicima, vec\u0301ina njih odlazi u druge oblasti, a glavne oblasti bi bile slu\u017ebe obezbe\u0111enja, jer svuda vidimo \u010duvare koji su prili\u010dno stari i o\u010digledno penzioneri. Obi\u010dno, kada odu u penziju, ba\u0161 kao \u0161to sam rekla, oni se naj\u010de\u0161\u0107e opredeljulju za usluge, eventualno usluge \u010di\u0161c\u0301enja, slu\u017ebe obezbe\u0111enja, mo\u017eda ketering i za taksi slu\u017ebe.\u201c<\/p>\n
Ima i seniora koji se nakon odlaska u penziju odlu\u010duju da krenu putem preduzetni\u0161tva, naj\u010de\u0161c\u0301e u oblasti u kojoj su stekli iskustvo, sa dovoljno samopouzdanja da mogu da pokrenu posao od nule:<\/p>\n
\u201eNaravno, vec\u0301ina njih vodi mali biznis, tek toliko da im pru\u017ei udobnost i dopuni penziju, i, da, fokusiraju se na oblasti koje poznaju i oblast u kojoj su formirali dovoljno jaku mre\u017eu da bi taj posao bio uspe\u0161an\u201c.<\/p>\n
Sorina Fajer ka\u017ee da se mentalitet promenio u odnosu na pre deset godina, kada su ljudi retko razmi\u0161ljali da rade posle starosne dobi za penziju. Danas, Rumuni shvataju da postoji mnogo koristi od aktivnosti, kako u pogledu zdravlja i mentalne ravnote\u017ee, tako i iz finansijske perspektive. Druga opcija je honorarno anga\u017eovanje na projektima u oblasti obrazovanja, prevoda, privatnih \u010dasova ili \u010dak u oblasti IT-a. Ovi drugi, iako ne u velikom procentu, obi\u010dno su ljudi koji su se stalno usavr\u0161avali i bili u toku sa najnovijim tehnologijama.<\/p>\n
Podaci Nacionalnog instituta za statistiku pokazuju da u Rumuniji ima 4,9 miliona penzionera, od kojih milion jo\u0161 nije dostiglo standardnu starosnu granicu za odlazak u penziju. Starost za sticanje prava na prevremenu starosnu penziju u Rumuniji je jedna od najni\u017eih u Evropskoj uniji: 59,5 godina, a samo Austrija ima jednako nisku starost, 59,6 godina. S druge strane, Island, Danska, Holandija i \u0160vedska imaju najvi\u0161u starost za starosnu penziju: izme\u0111u 64 i 66,2 godine.<\/p>\n
Rumunski stru\u010dnjaci smatraju da su u proseku, veoma velike razlike izme\u0111u onih koji se prevremeno penzioni\u0161u i onih koji svoju delatnost nastavljaju do starosti. Me\u0111u profesijama koje nude prevremenu penziju u Rumuniji su policija, \u017eandarmerija, tajne slu\u017ebe, vojna slu\u017eba, pravosu\u0111e i avijacija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Studija koju je nedavno objavio Evrostat pokazuje da samo 13% gra\u0111ana Evropske unije radi i nakon odlaska u starosnu penziju. Za 36% aktivnih penzionera glavna motivacija je \u017eelja da ostanu produktivni i to \u0161to vole ono \u0161to rade, dok je preko 28% vo\u0111eno finansijskim potrebama. Drugi razlozi koje navode ispitanici studije su \u017eelja da ostanu […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":848192,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-855065","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n