Savez Srba u Rumuniji, na inicijativu Ognjana Kristi\u0107a, predsednika i poslanika Saveza u Parlamentu Rumunije, podelio je, na Dan Svetog Save, deci iz redova srpske zajednice oko 2000 poklon-paketa. Paketi su stigli u srpske vrtic\u0301e, \u0161kole sa nastavom na srpskom jeziku, \u0161kole u kojima se srpski u\u010di kao maternji, ali i u radionice i \u0161kole folklora za decu. Poklon-paketi su podeljeni u sva 4 okruga u kojima \u017eivi srpska zajednica: Timi\u0161, Kara\u0161-Severin, Arad i Mehedinci. Paketi su stigli, uz pomoc\u0301 Borka Jorgovana, potpredsednika Saveza Srba, u Varja\u0161, Detu, \u010cenej i Nemetu, kao i u \u0161kolama de\u010dijeg folklora \u201eKruna\u201c iz Srpskog Semartona, \u201eVidovdan\u201c iz Dinja\u0161a i \u201eSveti Nikola\u201c iz Dete. Ostali paketi stigli su u Temi\u0161varu, u vrtic\u0301e br. 9 i 14, u Aradu, za \u0161kolu de\u010dijeg folklora \u201eKolo\u201c i Radionicu srpskog jezika, u Velikom Semiklu\u0161u za radionicu srpskog jezika, u \u0161kolama u Reka\u0161u, \u0110elu, Fenlaku, kao i u \u0161kolama folklora \u201eSveti Sava\u201c u Velikom Semiklu\u0161u i \u201eSveti Nikola\u201c u Dinja\u0161u. Poklone su deci podelili potpredsednici Saveza Srba Dejan Popov, Darko Vo\u0161tinar i Borko Jorgovan. Poklon paketi su podeljeni deci koja u\u010de srpski jezik u \u010cenadu, kao i \u0161kolama folklora za decu u \u010canadu, Velikom Sempetru i Varja\u0161u. Paketi Saveza Srba u Rumuniji, stigli su i do srpske dece iz Dunavske klisure \u2013 iz Stare Moldave, Sokola, Zlatice i Kampia. Pakete je delio Adrian Moise\u0161, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.<\/p>\n
Me\u0111unarodni aerodrom \u201eTrajan Vuja\u201c u Temi\u0161varu imao je 30.000 putnika manje u 2024. u odnosu na 2023. Prema podacima rukovodstva Rumunskog udru\u017eenja aerodroma, u Temi\u0161varu je registrovano 1,32 miliona putnika. Istovremeno, aerodrom u Ja\u0161iju registrovao je skoro 2,2 miliona putnika, dok je aerodrom u Klu\u017e-Napoki registrovao preko 3,25 miliona putnika. Upitan \u0161ta je razlog za razliku izme\u0111u Temi\u0161vara i Klu\u017ea, direktor Aerodroma Temi\u0161var, Danijel Stamatovic\u0301, ka\u017ee da je potra\u017enja za Klu\u017eom vec\u0301a jer imaju mnogo kulturnih i sportskih doga\u0111aja. Drugi faktor je razvoj IT industrije u Klu\u017eu. Direktor Me\u0111unarodnog aerodroma \u201eTrajan Vuja\u201d je naveo i da je blizina Beograda i Budimpe\u0161te na u\u0161trb Temi\u0161vara, jer se mnogi putnici iz zapadnih krajeva odlu\u010duju da lete sa aerodroma u Srbiji ili Ma\u0111arskoj. <\/p>\n
Muzej banatskog sela u Temi\u0161varu registrovac\u0301e u Dr\u017eavni zavod za pronalaske i brendove, brend ‘smart seljak’, koji c\u0301e na evropskom nivou promovisati inteligenciju i pona\u0161anje banatskog seljaka protiv rasipanja, na taj na\u010din \u0107e ova ustanova doprineti o\u010duvanju tradicionalnih vrednosti i njihovom preno\u0161enju sa generacije na generaciju. Muzeograf Borko Ilin naveo je da je re\u010d o brendiranju identiteta kori\u0161c\u0301enjem nekoliko tehnika za promovisanje kulture. Jedna od velikih uloga muzeja je da bude \u010duvar nematerijalne ba\u0161tine: memorija, sec\u0301anja, nostalgije i rekonstitucije, toliko koliko je to danas moguc\u0301e, svega \u0161to podrazumeva tradicionalno selo, ka\u017ee Borko Ilin. Sa svoje strane, Kamelija Burgele, etnolog i kulturni antropolog, izjavila je da je banatski seljak uvek znao da raspola\u017ee sa svim stvarima u sopstvenom domac\u0301instvu, od iskori\u0161c\u0301enog tekstila od kojeg je tkao svoje c\u0301ilime do o\u010duvanja svinjskog mesa za skoro celu narednu godinu \u010dime je ostavu u\u010dinio najvrednijim mestom u kuc\u0301i. Multikulturalnost Muzeja sela Banata oli\u010dava, izme\u0111u ostalog, Aleja etni\u010dnosti, koja sadr\u017ei domac\u0301instva specifi\u010dna za Slovake, Nemce, Srbe, Ma\u0111are, Ukrajince itd. Imamo jedinstvo u razli\u010ditostima, etni\u010dke grupe su koegzistirale u slozi, pozajmljivali i delili najlep\u0161e elemente, od no\u0161nje do tradicije i gastronomije, ka\u017ee Borko Ilin. <\/p>\n
Oktavijan \u0160toklosa, \u010dlan Upravnog odbora Privredne komore Bukure\u0161ta, izabran je za predsednika Nadzornog odbora Saveza dunavskih privrednih komora, sa mandatom od \u010detiri godine. Privredna komora Bukure\u0161ta je jedan od osniva\u010da Federacije, strukture u okviru koje regioni iz Nema\u010dke, Austrije, Hrvatske, Ma\u0111arske, Srbije, Bugarske, Turske i Rumunije sara\u0111uju preko teritorijalnih privrednih komora kako bi podr\u017eali \u010dlanice u identifikovanju novih moguc\u0301nosti saradnje. Saradnja ima za cilj i olak\u0161avanje poslovnih kontakata, razmenu informacija i dobrih praksi, obuku radne snage u skladu sa razvojem privrede, kao i pristup evropskim fondovima, uklju\u010dujuc\u0301i i one koji su dostupni kroz Dunavsku strategiju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Savez Srba u Rumuniji, na inicijativu Ognjana Kristi\u0107a, predsednika i poslanika Saveza u Parlamentu Rumunije, podelio je, na Dan Svetog Save, deci iz redova srpske zajednice oko 2000 poklon-paketa. Paketi su stigli u srpske vrtic\u0301e, \u0161kole sa nastavom na srpskom jeziku, \u0161kole u kojima se srpski u\u010di kao maternji, ali i u radionice i \u0161kole […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-856085","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n