Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu danas ponovo raspravljaju o nacrtu bud\u017eeta za 2025 godinu. Ovo su poslednje kalkulacije u vezi sa raspodelom dr\u017eavnog novca, pre nego \u0161to nacrt zakona o bu\u0111etu u petak stigne u vladu na usvajanje, a slede\u0107e nedelje u parlament na glasanje. Najvec\u0301i iznosi bic\u0301e izdvojeni za isplatu penzija i za nastavak ulaganja, dok c\u0301e tro\u0161kovi za robu, plate i usluge biti smanjeni u svim ministarstvima i institucijama, rekao je ministar finansija. Namera je da bud\u017eeti za ministarstva budu manji za pet odsto u odnosu na pro\u0161lu godinu, sa izuzetkom ministarstva zdravlja, unutra\u0161njih poslova, obrazovanja, saobrac\u0301aja i narodne odbrane. Investicije c\u0301e prema\u0161iti 7% BDP-a za podr\u0161ku ekonomskom rastu i razvoju zemlje. U oblasti poljoprivrede prioriteti ostaju podr\u0161ka razvoju sektora sto\u010darstva, nastavak INVESTALIM programa i finansiranje sistema za navodnjavanje. Ministarstvo privrede c\u0301e nastaviti masovnu podr\u0161ku preduzetnicima kroz programe Start-up Nation i Construct Plus, a odbrambena industrija c\u0301e i ove godine dobiti preko 2% BDP-a. Ministarstvo saobrac\u0301aja c\u0301e, kao i prethodnih godina, nastaviti sa investicijama koje \u0107e realizovati u razvoj brzih puteva i u unapre\u0111enje mre\u017ee republi\u010dkih puteva.<\/p>\n
Pojavljuju se nove informacije o riznici koja pripada Rumuniji ukradenoj u noc\u0301i izme\u0111u petka i subote iz muzeja u Holandiji. Holandska policija saop\u0161tila je da ima dokaze da nekoliko osumnji\u010denih za provalu dolazi iz provincije na severozapadu Holandije. Holandske vlasti navode i da su u muzeju i okolini obavljena opse\u017ena tehni\u010dko-takti\u010dka istra\u017eivanja, a tim sastavljen od desetina istra\u017eitelja i specijalista radi na slu\u010daju da uhapsi lopove i povrati artefakte. Ukradeni komadi su, zlatni \u0161lem iz Kocofene\u0161tija i tri zlatne da\u010danske narukvice iz Sarmise\u0111etuze Re\u0111ije, predmeti rumunskog nasle\u0111a, ali i su\u0161tinski delovi istorije i identiteta rumunskog naroda, neprocenjivo kulturno nasle\u0111e ne samo za Rumuniju, vec\u0301 i za ceo svet, precizira Ministarka kulture u Bukure\u0161tu, Natalija Intotero. Ministarka je razre\u0161ila du\u017enosti direktora Nacionalnog muzeja istorije Rumunije Ernesta Oberlender-Tarnoveanua, koga je kritikovala zbog na\u010dina na koji je javno i institucionalno komunicirao u slu\u010daju kra\u0111e. Podsec\u0301amo da je Istorijski muzej taj koji je poslao artefakte na izlo\u017ebu u Holandiju.<\/p>\n
Predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen predlo\u017eila je EU duboku ekonomsku i zakonodavnu reformu koja bi stimulisala blok zajednice kako ne bi izgubio poziciju pred globalnim konkurentima, poput Kine i Sjedinjenih Dr\u017eava. Pod nazivom Kompas konkurentnosti, nova strategija kombinuje industrijske politike, investicije i reforme. Fon de Lajen je istakla da Evropska unija ima koristi od \u201emo\u017eda najobrazovanije radne snage na svetu\u201d. Prema njenim re\u010dima, privreda EU je druga po veli\u010dini na globalnom nivou, ali Evropa stagnira zbog slabosti, uklju\u010dujuc\u0301i poslovni model koji se dugi niz godina oslanjao na jeftinu radnu snagu iz Kine, jeftinu energiju iz Rusije i na spoljnu bezbednost investicija. Ovi dani su pro\u0161li, istakao je \u0161efica Izvr\u0161ne zajednice. Strategija koju ona predla\u017ee strukturirana je u tri poglavlja. Prvi se odnosi na ja\u010danje konkurentnosti kroz inovacije, dekarbonizaciju, smanjenje zavisnosti i povec\u0301anje sigurnosti lanca snabdevanja tehnologijom i resursima. Druga govori o zakonodavnim i birokratskim pojednostavljenjima, a trec\u0301a o gra\u0111anima Unije, koji su kroz obuku i dobro plac\u0301ene poslove izvor i meta ove reforme.<\/p>\n
Rumunska akademija otvorila je u sredu \u201eGodinu kardinala Julijua Hosua\u201c, ceremonijom odavanja po\u010dasti. Zakonom je ustanovljena 2025. godina kao ,,Godina kardinala Julijua Hosua\u201d, kako bi se proslavio njegov \u017eivot, rad, li\u010dnost, mu\u010deni\u0161tvo, odlu\u010dujuc\u0301a uloga u stvaranju Velike unije i napori koje je ulo\u017eio da spase Jevreje tokom Holokausta. Briljantni transilvanski intelektualac, kardinal Juliu Hosu ostavio je trag u istoriji Rumunije. Uhap\u0161en je i zatvoren u komunisti\u010dkim zatvorima nakon odbijanja da se odrekne grkokatoli\u010dke vere i aktivnosti u odbrani grkokatoli\u010dkih vernika. Predsednik Klaus Johanis poslao je poruku povodom ceremonije odavanja po\u010dasti kardinalu Juliju Hosu, u kojoj podsec\u0301a na re\u010di kardinala \u2013 \u201eNa\u0161a vera je na\u0161 \u017eivot!\u201c \u2013 i rekao da bi ove re\u010di mogle da postanu sna\u017ean poziv za gra\u0111ansku svest, na jedinstvo i hrabrost, na solidarnost sa na\u0161im bli\u017enjima i za buduc\u0301no\u0161t zemlje.<\/p>\n
Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010dic\u0301 (Vu\u010dic\u0301i) rekao je da c\u0301e u narednih deset dana odlu\u010diti da li c\u0301e raspisati parlamentarne izbore ili formirati novu vladu. Premijer Milo\u0161 Vu\u010devic\u0301 podneo je u utorak ostavku posle vi\u0161emese\u010dnih antivladinih protesta. Protesti su po\u010deli nakon obru\u0161avanja betonske nastre\u0161nice rekonstrujisane zgrade \u017eelezni\u010dke stanice u Novom Sadu, drugom po veli\u010dini u Srbiji, tragedija u kojoj je 15 ljudi poginulo. Demonstranti su za fatalnu nesrec\u0301u okrivili korupciju i nemar vlasti. Oni tra\u017ee objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nastresnice i ka\u017enjavanje krivaca. Odlazec\u0301i premijer Vu\u010devic\u0301, blizak predsednikov saveznik, bio je gradona\u010delnik Novog Sada u vreme kad je zeleznicka stanica u Novom sadu rekonstruisana.<\/p>\n
Koaliciona vlada koju \u010dine Socijaldemokratska stranka (PSD), Nacionalna-liberalna partija (PNL) i Demokratski Savez Madjara u Rumuniji (UDMR) u Bukure\u0161tu usvojila je u utorak odluku o utvr\u0111ivanju izbornog kalendara s obzirom na prvi krug predsedni\u010dkih izbora 4. maja. Izborni rok po\u010dec\u0301e 18. februara, a rok za podno\u0161enje kandidatura Centralnom bira\u010dkom birou bic\u0301e 15. mart. Izborna kampanja po\u010dinje 4. aprila i zavr\u0161ava se 3. maja, ujutru. U Rumuniji, bira\u010di glasaju 4. maja, a u inostranstvu, na 950 bira\u010dkih mesta, dr\u017eavljani Rumunije mo\u0107i \u0107e da glasaju 2, 3. ili 4. maja. Rumunski bira\u010di u inostranstvu tako\u0111e imaju moguc\u0301nost glasanja putem po\u0161te, registracijom na portal www.votstrainatate.ro.<\/p>\n
Biv\u0161i \u0161ef rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe Virgil Magureanu krivi\u010dno je gonjen u predmetu ,,Minerijada od 13. do 15. juna 1990.\u201c za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti. Tu\u017eioci Vojnog odeljenja Tu\u017eila\u0161tva pri Vi\u0161em kasacionom sudu pravde nalo\u017eili su danas pokretanje krivi\u010dnog postupka i preciziraju da se pravna klasifikacija \u010dinjenica zasniva isklju\u010divo na dokazima sprovedenim nakon 4. juna 2021. godine, datuma kada je predmet vrac\u0301en tu\u017eila\u0161tvu Vrhovnog Suda. Sudije su tada odlu\u010dile da poni\u0161te sve dokaze koje su prikupili tu\u017eioci. U istom predmetu krivi\u0107no su gonjeni i biv\u0161i predsednik i tada\u0161nji premijer Rumunije Jon Ilijesku, Petre Roman, biv\u0161i zamenik premijera \u0110elu Vojkan Vojkulesku, biv\u0161i savetnik premijera Adrijana Sarbua, biv\u0161i sindikalni lider rudari iz Valea \u017diului, Miron Kozma, i rezervisti Vasile Dobrinoju i Petre Peter.<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu razgovarao je sa izvr\u0161nom potpredsednicom Evropske komisije i komesarkom za ve\u0161tine, edukaciju, poslove i dru\u0161tvena prava Roksanom Minzatu, o nizu va\u017enih dosijea u vezi sa aktuelnom evropskom agendom. Oni su se bavili temama kao \u0161to su odr\u017eavanje podr\u0161ke procesu pro\u0161irenja EU, nastavak podr\u0161ke Ukrajini i Republici Moldaviji i razvoj strate\u0161ke vizije za Crno more. Tako\u0111e su razgovarali o promovisanju ciljeva konvergencije i kohezije u pregovorima o buduc\u0301em vi\u0161egodi\u0161njem finansijskom okviru za period nakon 2027. i ja\u010danju evropskih akcija u oblasti odbrane. Rumunski zvani\u010dnik u\u010destvovao je u Briselu, na Savetu za spoljne poslove i sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.<\/p>\n
Man\u010dester junajted je doputovao ve\u010deras u Bukure\u0161t na me\u010d u \u010detvrtak protiv rumunskog fudbalskog \u0161ampiona FCSB, koji se odr\u017eava u osmom i poslednjem kolu glavne faze Lige Evrope. \u010cuveni engleski tim je na \u010detvrtom mestu, sa 15 bodova, a FCSB je na 8., sa 14 bodova. Prvih osam timova direktno se kvalifikuju za osminu finala, a timovi na pozicijama od 9 do 24 igraju plej-of za plasman u osminu finala.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Lideri vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu danas ponovo raspravljaju o nacrtu bud\u017eeta za 2025 godinu. Ovo su poslednje kalkulacije u vezi sa raspodelom dr\u017eavnog novca, pre nego \u0161to nacrt zakona o bu\u0111etu u petak stigne u vladu na usvajanje, a slede\u0107e nedelje u parlament na glasanje. Najvec\u0301i iznosi bic\u0301e izdvojeni za isplatu penzija i za nastavak […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-856404","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n