Vlada u Bukure\u0161tu zavr\u0161ila je sve preliminarne procedure kako bi u subotu mogla da usvoji nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2025. godinu. Prema re\u010dima premijera Rumunije Mar\u010dela \u010colakua, nakon vest da je bud\u017eet dovr\u0161en do\u0161lo je do smanjenja kamatnih stopa po kojima se zemlja zadu\u017euje na inostranim tr\u017ei\u0161tima. On je rekao da c\u0301e se osetiti i drugi pozitivni efekti nakon \u0161to Parlament usvaji bud\u017eet. Premijer je skrenuo pa\u017enju na izvoz koji c\u0301e se, prema njegovim re\u010dima, ove godine povec\u0301ati za preko 3 odsto kao rezultat pune integracije Rumunije u \u0161engenski prostor. Premijer je naglasio da je lepo vreme zabele\u017eeno u januaru omoguc\u0301ilo gra\u0111evinarima da intenzivno izvode radove, posebno na autoputevima. Kao rezultat toga, bud\u017eet za transport povec\u0301an je za skoro 20% u odnosu na pro\u0161lu godinu. Prioritet za ovu godinu je privla\u010denje stranih investicija, dodao je \u010colaku. S tim u vezi, on je saop\u0161tio da je jedan strani investitor izrazio nameru da izmesti svoju fabriku iz Bugarske u Rumuniju. Osim toga, premijer je rekao i da postoje jasni signali da strate\u0161ko partnerstvo sa SAD ulazi u novu ekonomsku dimenziju i da c\u0301e sledec\u0301e nedelje razgovarati i sa \u010delnicima velikih ameri\u010dkih investicionih fondova.<\/p>\n
Rumunija je bila i ostaje uz Republiku Moldavija da povec\u0301a svoju energetsku otpornost i pomogne joj na njenom evropskom putu, uverio je u petak rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu, tokom svoje prve zvani\u010dne posete Ki\u0161injevu u ovom svojstvu. Primila ga je predsednica Maja Sandu i sastao se sa moldavskim kolegom Mihajem Pop\u0161ojem i predsednikom parlamenta Igorom Grosuom. Maja Sandu i Emil Hurezeanu govorili su o ja\u010danju ekonomskih veza izme\u0111u dve dr\u017eave i podsticanju rumunskih kompanija da investiraju u Republiku Moldavijau. Akcenat je stavljen i na unapre\u0111enje saobrac\u0301ajne infrastrukture, uklju\u010dujuc\u0301i izgradnju novih mostova preko Pruta i racionalizaciju pograni\u010dnog saobrac\u0301aja. Emil Hurezeanu je tokom sastanaka sa vlastima u Ki\u0161injevu istakao da gra\u0111ani Moldavije nisu sami u suo\u010davanju sa izazovima i energetskom krizom i da mogu da ra\u010dunaju na podr\u0161ku Rumunije i drugih partnera. \u201eDestabilizirajuc\u0301e akcije izazvane energetskom krizom, u\u010dvrstile su na\u0161e odnose. Raduje nas \u0161to je Rumunija uspela da isporu\u010di preko 60 odsto energije za trenutne potrebe gra\u0111ana, a u toku je i priprema visokonaponskih vodova. Bili smo i ostac\u0301emo uz Republiku Moldaviju\u201c, zaklju\u010dio je Emil Hurezeanu.<\/p>\n
Rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu boravi danas u poseti Ki\u0161injevu, u susednoj Republici Moldaviji. Primio ga je \u0161ef moldavske diplomatije Mihaj Pop\u0161oi, prilika da se ponovo potvrdio blizak odnos dve dr\u017eave. Hurezeanu je naveo da je njegov cilj efikasna saradnja i akcije orijentisane na opipljive rezultate za gra\u0111ane. \u0160to se ti\u010de evropske agende Republike Moldavije, rumunski zvani\u010dnik je pozdravio ambicije Ki\u0161injeva da zapo\u010dne pregovore o pristupanju EU pod poljskim predsedavanjem Savetom Evropske unije, koji su po\u010deli 1. januara. Mihaj Pop\u0161oi je sa svoje strane zahvalio na stalnoj podr\u0161ci koju Rumunija pru\u017ea Republici Moldaviji, kako kroz velike energetske projekte i projekte transportne infrastrukture, mostova preko Pruta, tako i kroz projekte namenjene gra\u0111anima. Rumunija je bila i bic\u0301e najodaniji prijatelj, saveznik i brat na koga Republika Moldavija uvek mo\u017ee da ra\u010duna, izjavio je zvani\u010dnik. Ministra spoljnih poslova Rumunije primic\u0301e predsednica zemlje Maja Sandu, predsednik Parlamenta u Ki\u0161injevu Igor Grosu i zamenica premijera za evropske integracije Kristina Gerasimov.<\/p>\n
Broj obolelih od respiratornih infekcija u Rumuniji nastavlja da raste, bilo da je u pitanju grip, upala pluc\u0301a ili virusi, pa je Ministarstvo zdravlja u \u010detvrtak najavilo uvo\u0111enje epidemiolo\u0161kog stanja upozorenja. Podaci pokazuju da je pro\u0161le nedelje dijagnostikovano skoro 134.000 pacijenata sa respiratornim simptomima, od kojih 11.000 sa gripom. Broj slu\u010dajeva se povec\u0301ava iz nedelje u nedelju i prema\u0161io je prosek poslednjih sezona. Ukupan broj potvr\u0111enih smrtnih slu\u010dajeva od virusa gripa u aktuelnoj sezoni dostigao je 22, nakon \u0161to je pro\u0161le nedelje zabele\u017eeno jo\u0161 osam.<\/p>\n
Rumunski ministar pravde Radu Marinesku zatra\u017eio je od svog holandskog kolege Davida van Vela da nastavi sa naporima na efikasnom re\u0161avanju slu\u010daja nestanka najvrednijih artefakata koji pripadaju kulturnoj bastini Rumunije. Ministar je izrazio spremnost da holandskoj strani ponudi svu neophodnu podr\u0161ku. Zvani\u010dnici su u \u010detvrtak imali bilateralni sastanak u kontekstu neformalnog sastanka ministara pravde zemalja \u010dlanica Evropske unije u Var\u0161avi. Holandska policija, do sada je privela trojicu osumnji\u010denih. Krajem pro\u0161le nedelje dogodila se provala u Drentov muzej, \u0161to je rezultiralo kra\u0111om zlatnog \u0161lema iz Kocofene\u0161tija i tri da\u010danske zlatne narukvice, nekih od najva\u017enijih artefakata u nacionalnom nasle\u0111u Rumunije.<\/p>\n
Stalno izborno telo Rumunije saop\u0161tilo je da se do \u010detvrtka skoro 1.400 bira\u010da sa prebivali\u0161tem u inostranstvu prijavilo za glasanje putem po\u0161te na predsedni\u010dkim izborima 4. maja. Kako se navodi u saop\u0161tenju Stalnog izbornog tela, na predsedni\u010dkim izborima bira\u010di mogu da glasaju na bilo kom bira\u010dkom mestu u inostranstvu. Najvi\u0161e zahteva za glasanje putem po\u0161te do sada je registrovano u Nema\u010dkoj – 325, zatim u Velikoj Britaniji – 233, \u0160vajcarskoj – 138, Francuskoj – 87, \u0160paniji – 84 i Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama – 77<\/p>\n
Rumunski fudbalski \u0161ampion FCSB (Bukure\u0161t) pora\u017een je u \u010detvrtak, 2:0, na svom terenu od engleskog Man\u010dester junajteda, u osmom i poslednjem kolu Lige Evrope. Prema \u017erebu obavljenom u petak, u Nionu (\u0160vajcarska), bukure\u0161tanski tim c\u0301e se u plej-ofu za kvalifikacije u osminu finala Lige Evrope sastati sa gr\u010dkim PAOK Salonic\u0301em, \u010diji je trener Rumun Razvan Lu\u010desku. FCSB c\u0301e prvu utakmicu igrati u gostima 13. februara, a revan\u0161 u Bukure\u0161tu 20. februara. Pobednik c\u0301e u osmini finala igrati protiv Olimpik Liona. S druge strane, u tenisu, u Krajovi (jug), Rumunija i Bugarska se sastaju u petak i subotu u plej-ofu Svetske grupe I Dejvis kupa. Pobednik me\u010da plasirac\u0301e se u Svetsku grupu I, a pora\u017eeni u Svetsku grupu II. Rumunija i Bugarska su se sastale samo jednom u Dejvis kupu, 1988. godine, kada su trikolori ostvarili odlu\u010dujuc\u0301u pobedu rezultatom 5-0.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada u Bukure\u0161tu zavr\u0161ila je sve preliminarne procedure kako bi u subotu mogla da usvoji nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2025. godinu. Prema re\u010dima premijera Rumunije Mar\u010dela \u010colakua, nakon vest da je bud\u017eet dovr\u0161en do\u0161lo je do smanjenja kamatnih stopa po kojima se zemlja zadu\u017euje na inostranim tr\u017ei\u0161tima. On je rekao da c\u0301e se osetiti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-857105","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n