Rizik od siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti predstavlja situaciju u kojoj se domac\u0301instvo suo\u010dava sa najmanje jednim od tri povezana rizika: prihod ispod granice siroma\u0161tva (koji je 2023. bio 1619 leja mese\u010dno \u2013 otprilike 325 evra po osobi), materijalna i socijalna deprivacija i nizak nivo zaposlenosti (gde odrasli rade manje od 20% svog godi\u0161njeg potencijala). Prema statistici Eurostata iz 2023. godine, stanovnici Rumunije su na prvom mestu po ovom riziku (32%), a slede Bugarska (30%), \u0160panija (26,5%) i Gr\u010dka (26,1%).<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, prema studiji koju je sprovela nevladina organizacija Save the Children, skoro svako drugo dete u Rumuniji (41,5%) je pogo\u0111eno siroma\u0161tvom i izlo\u017eeno je riziku od socijalne isklju\u010denosti \u2013 gotovo duplo vi\u0161e od evropskog proseka. Tako\u0111e drugi podaci Eurostata pokazuju da je u Rumuniji \u2013 vi\u0161e nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU \u2013 siroma\u0161tvo nasle\u0111eno. Samo 4% rumunske dece koja odrastaju u porodicama sa niskim obrazovanjem zavr\u0161avaju fakultet. Ovaj procenat je u Bugarskoj manji (3,9%), dok najvec\u0301e \u0161anse da generacijski napreduju i steknu fakultetsku diplomu, a da poti\u010du iz porodice bez visokog obrazovanja imaju \u0160panci 49,8%, Portugalci 37, 6% i Grci 34,5%, .<\/p>\n
Za\u0161to trec\u0301ina Rumuna \u017eivi na granici siroma\u0161tva ako je 2023. bruto domac\u0301i proizvod zemlje povec\u0301an za 2,4% u odnosu na 2022. iako smo me\u0111u Evropljanima koji provode najvec\u0301i broj sati nedeljno na poslu, 39,7 u pore\u0111enju sa evropskim prosekom 36,4 sata?<\/p>\n
Andrei Caranu, politikolog i univerzitetski profesor na Nacionalnoj \u0161koli politi\u010dkih i administrativnih studija (SNSPA) u Bukure\u0161tu, obja\u0161njava ovu jaz:
\n\u201eU na\u0161oj zemlji ekonomski rast je ostvaren uprkos i protiv svih socijalnih politika. \u0160tavi\u0161e, va\u0161a generacija je ta koja je 2017. bila protiv socijalne pomoc\u0301i, protiv \u201ekrezuba\u201c, \u017eelec\u0301i neku vrstu generacije koja c\u0301e biti potpuno pro\u010di\u0161c\u0301ena od onih sa sela, iz malih gradova, od svega \u0161to predstavlja komunisti\u010dku pro\u0161lost Rumunije, a posebno od penzionera. Sec\u0301am se u\u017easne slike iz Ja\u0161ija, odakle sam ja, mladi ljudi su ga\u0111ali starca nov\u010danicama od 1. leje kako bi on kupio novac. Mislim da je to bio najstra\u0161niji trenutak\u201c.<\/p>\n
Andrei Caranu obja\u0161njava da problemati\u010dna generacija na koju se on odnosi su Rumuni ro\u0111eni posle 1990. godine, \u010dak nakon 1985. godine, po\u010detom novog milenijuma. Generacija koja, ka\u017ee ekspert, \u017eivi u ekonomskom i socijalnom balonu u velikim gradovima, koja zaboravlja da postoji jo\u0161 jedan deo Rumunije i koja \u017eeli da prekine svaku vezu sa pro\u0161lo\u0161c\u0301u, a da ni\u0161ta o tome ne razume. Politikolog defini\u0161e ovu generaciju kao skupinu novog kapitalizma, \u201ezbunjenu\u201c postojanjem druge generacije, koja dolazi iz tranzicionog perioda od kraja komunizma i koja ima druga\u010dija pona\u0161anja potro\u0161nje i postojanja:<\/p>\n
,,Sve javne politike koje su sprovedene u Rumuniji nakon 2004. godine bile su zasnovane isklju\u010divo na ideji ekonomskog razvoja. Novac je davan za mikropreduzec\u0301a, za mala i srednja preduzec\u0301a, za start-up. Sada se ula\u017eu ogromne sume u autoputeve, ali se socijalna pomoc\u0301 i dobar deo socijalno ugro\u017eenih kategorija jednostavno zaboravlja. Osobe koje se izvla\u010de na povr\u0161inu, recimo stari iz raznih sela, prikazuju se samo zbog izbornih razloga, protiv vladaju\u0107ih struktura koje zaboravljaju na na\u0161e pretke, poslednje \u010duvare tradicije\u201c.<\/p>\n
Upitan koja bi bila re\u0161enja za otklanjanje ovih socijalnih i ekonomskih neravnote\u017ea, ekspert ka\u017ee da nije previ\u0161e optimisti\u010dan.<\/p>\n
,,O\u010digledno, re\u0161enja su politi\u010dka, mogu biti samo politi\u010dka. A za to nam je potrebna kriti\u010dna masa, ona koja razume dru\u0161tvene i generacijske grupe. Ne verujem da \u0107e biti moguc\u0301e. Dobar deo ovih left-behind, koji obavljaju prekarne poslove, koji nemaju studije ili sa srednjom stru\u010dnom spremom, koji rade u gra\u0111evinarstvu ili u drugim nesigurnim oblastima, uklju\u010dujuc\u0301i i javni sektor \u2013 neki od njih su, na primer, \u010dista\u010di (oni se smatraju bud\u017eetskim radnicima, kojih se moramo osloboditi)… cela ova kategorija je danas na tr\u017ei\u0161tu i podr\u017eava sve te radikalno-fa\u0161isti\u010dke pokrete. \u010cinjenica je da im druge socijalno-generacijske kategorije nec\u0301e pru\u017eiti ruku, ba\u0161 zato \u0161to ih smatraju neprijateljima, jer su \u201eoni koji hoc\u0301e da nas izvuku iz EU, iz NATO-a, oni koji hoc\u0301e da dignu Rumuniju u vazduh…\u201c. Ovi ljudi ne \u017eele da raznesu Rumuniju, ali jednostavno ne mogu vi\u0161e da \u017eive u njoj\u201c.<\/p>\n
Ekspert smatra da je 2004. bila odlu\u010dujuc\u0301i trenutak koji je dodatno podelio razli\u010dite dru\u0161tvene kategorije i da mediji snose veliki deo odgovornosti. On tvrdi da, u potrazi za senzacionalizmom, \u0161tampa ne uspeva da predstavi \u0161iri kontekst u kome se de\u0161avaju tragedije, slu\u010dajevi devijacije u pona\u0161anju i kriminalne situacije, koji se naj\u010de\u0161c\u0301e vezuju za podru\u010dja sa visokim rizikom od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti. Ovi takozvani \u201ed\u017eepovi siroma\u0161tva\u201c, koje mediji eksploati\u0161u, su zaboravljena podru\u010dja zemlje i kategorije stanovni\u0161tva za koje se ne preduzimaju mere za smanjenje razlike u odnosu na privilegovano stanovni\u0161tvo u velikim gradovima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rizik od siroma\u0161tva ili socijalne isklju\u010denosti predstavlja situaciju u kojoj se domac\u0301instvo suo\u010dava sa najmanje jednim od tri povezana rizika: prihod ispod granice siroma\u0161tva (koji je 2023. bio 1619 leja mese\u010dno \u2013 otprilike 325 evra po osobi), materijalna i socijalna deprivacija i nizak nivo zaposlenosti (gde odrasli rade manje od 20% svog godi\u0161njeg potencijala). Prema […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":850450,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-857181","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n