Po\u010dev od 28. januara Rumunija ima 11 linija od 400 kilovolti interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama i interkonektivnog kapaciteta do 1.000 megavata sa Srbijom, nakon \u0161to su oba kola 400 kilovoltnog dalekovoda Re\u0161ica-Pan\u010devo pu\u0161tena u rad, javlja Transelektrika. Ulazak u potpuni rad interkonektivnog dalekovoda izme\u0111u Re\u0161ice i Pan\u010deva ostvaren je u okviru druge faze projekta izgradnje nivoa od 400 kilovolti u elektrani Re\u0161ica, faze koja c\u0301e biti zavr\u0161ena do kraja prvog kvartala 2025. Novembra pro\u0161le godine, 2. kolo nadzemnog dalekovoda Re\u0161ica-Pan\u010devo je pu\u0161teno u rad kao rezultat delimi\u0107nog pu\u0161tanja u rad nove 400 kilovoltne stanice Re\u0161ica. Nadzemni dalekovod daje zna\u010dajan doprinos konsolidaciji nacionalnog elektroenergetskog sistema i mre\u017ee jugoisto\u010dne Evrope, odnosno smanjuje prekograni\u010dna zagu\u0161enja na granici izme\u0111u dva elektroenergetska sistema, rumunskog i srpskog, povec\u0301ava bezbednost snabdevanja elektri\u010dnom energijom, povec\u0301ava prenosni kapacitet izme\u0111u Rumunije i Srbije i pobolj\u0161ava regionalnu razmenu energije. Linija ima ukupnu du\u017einu od 131. kilometar, od \u010dega se 63. kilometra nalazi u Rumuniji.<\/p>\n
Univerzitet Politehnika u Temi\u0161varu pokrenuo je projekat ERA-MIN, u cilju procenjivanja stanja \u017eivotne sredine i uticaja zaga\u0111enja na zdravlje ljudi u rudarskim oblastima Nova Moldava (Rumunija) i Bor (Srbija). Projekat ima kompleksan, interdisciplinarni pristup, u kontekstu klimatskih promena, u pogledu uticaja faktora \u017eivotne sredine, ali i korelacije i integracije pojmova rudarske delatnosti \u2013 jalovi\u0161te \u2013 \u010dovek, kako bi dobijeni rezultati lak\u0161e generisali primenljiva re\u0161enja, podr\u017eavajuc\u0301i istovremeno povezivanje i konsolidaciju regiona \u0161to i jeste cilj projekta u pogledu za\u0161tite \u017eivotne sredine, doprinosec\u0301i sva 4 stuba koji \u010dine osnovu Evropske strategije za Dunavski region. Projekat finansira Evropska unija, kroz Interreg IPA program prekograni\u010dne saradnje Rumunija-Srbija, Prioritetna osovina Za\u0161tita \u017eivotne sredine i upravljanje rizicima, \u010dija je vrednost 1,24 miliona evra. Projekat je podnet u partnerstvu sa Rudarsko-metalur\u0161kim institutom u Boru koji je u Borski kraj prepoznat kao najzna\u010dajniji rudnik bakra na teritoriji Srbije, \u0161to je opredelilo da se celokupni privredni i dru\u0161tveni razvoj teritorije odvija oko rudarske delatnosti. Sli\u010dno tome, monoindustrijski razvijen u pro\u0161losti, region Nova Moldava se sada suo\u010dava, kao rezultat ukidanja rudarskog sektora, sa ekonomskom nerazvijeno\u0161c\u0301u i relativnom izolacijom, uprkos svojoj blizini Dunava. Imaju\u0107i u vidu geografski polo\u017eaj pogo\u0111enih podru\u010dja, u blizini Dunava, uzimajuc\u0301i u obzir da rumunsko-srpsku granicu na povr\u0161ini od oko 290 kilometara \u010dini reka Dunav, prekograni\u010dni pristup ekolo\u0161kom problemu je re\u0161enje \u010dija je korist o\u010digledno bolja od jednostranog pristupa. U tom smislu, prekograni\u010dna saradnja u okviru Interreg IPA programa Rumunija-Srbija je primer dobre prakse u stvaranju novih veza me\u0111u ljudima, omoguc\u0301avanju slobodnog protoka informacija i znanja, upravljanju ekolo\u0161kim problemima.<\/p>\n
Institut za kardiovaskularne bolesti u Temi\u0161varu i dve bolnice u Srbiji, iz Smedereva i Zrenjanina, dobi\u0107e sredstva iz evropskih fondova u visini od 5 miliona evra za projekat unapre\u0111enja infrastrukture javnog zdravlja u cilju nabavke savremene opreme, prenosa znanja i obezbe\u0111ivanje pristupa pacijenata iz obe zemlje specijalizovanoj medicinskoj pomoc\u0301i za le\u010denje kardiovaskularnih bolesti. U Temi\u0161varu c\u0301e, na primer, biti otvoreno odeljenje za transplantaciju srca, gde \u0107e se pacijentima sa te\u0161kom sr\u010danom insuficijencijom pru\u017eati \u0161ansa za novim \u017eivotom, saop\u0161tilo je Predstavni\u0161tvo Evropske komisije u Bukure\u0161tu. Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, Konstantin Luka, \u017eeli da sekcija iz Temi\u0161vara po\u010dne sa radom za 2-3 godine. Trenutno se u Rumuniji operacije transplantacije srca izvode u Trgu Mure\u0161u i u bolnici Floreaska u Bukure\u0161tu. Izve\u0161taj Evropske komisije pokazuje da se u na\u0161oj zemlji u proseku uradi najvi\u0161e 15 intervencija godi\u0161nje, dok se u drugim zemljama poput \u0160panije uradi i do 300 transplantacija godi\u0161nje. Temi\u0161varska bolnica c\u0301e nabaviti najsavremeniji aparat za magnetnu rezonancu srca, komponente za angiografiju i kompletno opremiti odeljenje za elektrofiziologiju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dev od 28. januara Rumunija ima 11 linija od 400 kilovolti interkonektivnih dalekovoda sa susednim zemljama i interkonektivnog kapaciteta do 1.000 megavata sa Srbijom, nakon \u0161to su oba kola 400 kilovoltnog dalekovoda Re\u0161ica-Pan\u010devo pu\u0161tena u rad, javlja Transelektrika. Ulazak u potpuni rad interkonektivnog dalekovoda izme\u0111u Re\u0161ice i Pan\u010deva ostvaren je u okviru druge faze projekta […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-858396","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n