Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukure\u0161tu usvojeni su u sredu uve\u010de nacrt zakona o dr\u017eavnom bud\u017eetu i nacrt bud\u017eeta dr\u017eavnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Bud\u017eet je izgra\u0111en na ekonomskom rastu od 2,5% i bud\u017eetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema re\u010dima ministra finansija Tan\u010dosa Barne, time su se stekli uslovi da se podr\u017ei razvoj kroz rekordna ulaganja, da se obezbedi isplata plata i penzija, da se za\u0161tite ugro\u017eeni, ali i da se uspostavi ravnote\u017ea u finansijama zemlje.<\/p>\n
Koaliciona vlada u Bukure\u0161tu zasedala je u \u010detvrtak na prvom sastanku nakon usvajanja ovogodi\u0161njeg dr\u017eavnog bud\u017eeta. Vlada je donela odluku da c\u0301e se minimalna bruto osnovna zarada, a\u017eurirati godi\u0161nje u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada. Portparol Vlade Mihaj Konstantin izjavio je da je to evropski mehanizam obra\u010duna koji c\u0301e se primenjivati i u Rumuniji i da c\u0301e doneti predvidljivost u evoluciji bruto minimalne zarade. Od po\u010detka godine, bruto minimalna zarada u Rumuniji iznosi 4.050 leja (oko 810 evra). Na agendi Vlade bile su teme odobrenje nekoliko investicionih projekata usmerenih na zelenu tranziciju, vrednih skoro 90 miliona leja (oko 18 miliona evra) i ovogodi\u0161nji prioriteti u okviru Programa lokalnog razvoja \u201eAnghel Saligni\u201d.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e, u svojstvu zemlje domac\u0301ina nastaviti da pru\u017ea svu neophodnu podr\u0161ku borbenoj grupi NATO, preneo je u \u010detvrtak ministar odbrane Angel Tilvar ministru delegatu za evropske poslove Republike Francuske Benjaminu Hadadu. Razgovori u Bukure\u0161tu bili su fokusirani na saradnju unutar NATO-a, posebno na ja\u010danje NATO borbene grupe u Rumuniji, gde je Francuska okvirna dr\u017eava. Ben\u017eamina Hadada je u sredu primio i ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu. Ben\u017eamin Hadad boravio je u dvodnevnoj poseti Bukure\u0161tu kako bi izrazio solidarnost svoje zemlje sa Rumunijom, koja je podlo\u017ena spoljnom me\u0161anju. Francusko vladino telo nadle\u017eno za za\u0161titu od stranih digitalnih smetnji VIGINUM, tvrdi, u izve\u0161taju koji citira dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, da su takvi manevri poremetili nesmetano odvijanje predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji krajem pro\u0161le godine.<\/p>\n
Predstoji ukidanje preko 400 radnih mesta u Parlamentu , nakon \u0161to je Poslani\u010dki dom rumunskog parlamenta u Bukure\u0161tu u sredu odobrio reorganizaciju radnog aparata. Smanjivac\u0301e se osoblje Kancelarije predsednika Poslani\u010dkog doma i kabineta \u010dlanova Stalne kancelarije, do razli\u010ditih odeljenja i direkcija u okviru institucije. Prema rukovodstvu Poslani\u010dkog doma, 240 radnih mesta manje zna\u010dic\u0301e godi\u0161nju u\u0161tedu od 35 miliona leja (oko 7 miliona evra). Nedavno je i Senat doneo odluku da ukine skoro 200 pozicija, uprkos protestima zaposlenih. Vlada se pozivala na potrebu smanjenja potro\u0161nje radi ograni\u010davanja bud\u017eetskog deficita, dok se opozicija \u017ealila na netransparentnost i kr\u0161enje zakonskih odredbi.<\/p>\n
Partija Mladih ( POT), nova u bukure\u0161tanskom parlament, podnela je u sredu uve\u010de zakonodavnoj skup\u0161tini trec\u0301i zahtev za suspenziju vr\u0161ioca du\u017enosti predsednika zemlje Klausa Johanisa. Taj potez je usledio nakon \u0161to opozicija nije uvrstila prethodne zahteve na dnevni red parlamenta, zbog kako navodi, proceduralnih nedostataka. Ako ovoga puta budu ispunjene sve zakonske procedure, rukovodstvo parlamenta c\u0301e sazvati zajedni\u010dku plenarnu sednicu dva doma radi glasanja. Pro\u0161le godine, 21. decembra predsedniku Klausu Johanisu je istekao drugi i poslednji petogodi\u0161nji predsedni\u010dki mandat, na koji mu je Ustav dao pravo, medjutim nakon \u0161to je Ustavni sud poni\u0161tio rezultate prvog kruga predsedni\u010dkih izbora, njegova du\u017enost na \u010delu zemlje produ\u017eena je do izbora novog \u0161efa dr\u017eave.<\/p>\n
Pojas Gaze je sastavni deo buduc\u0301e palestinske dr\u017eave – saop\u0161tila je u sredu Evropska unija, posle prethodnih izjava ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa o ameri\u010dkom preuzimanju kontrole nad ovom teritorijom. Brisel ostaje \u010dvrsto privr\u017een re\u0161enju sa dve dr\u017eave, jedinom putu ka trajnom miru za Izraelce i Palestince – rekao je portparol Unije. Projekat koji je predlo\u017eio lider Bele kuc\u0301e da se Palestinci koji \u017eive na teritoriji, razorenoj 15 meseci ratom, presele u Jordan ili Egipat izazvao je lavinu protesta \u0161irom sveta. Izme\u0111u ostalih, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov egipatski kolega Abdel Fatah al-Sisi upozorili su da bi svako prisilno raseljavanje Palestinaca iz pojasa Gaze i Zapadne obale predstavljalo ozbiljno kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava i glavni destabilizujuc\u0301i faktor za Egipat i Jordan, gde bi ovo stanovni\u0161tvo moglo biti poslato.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na plenarnoj sednici Parlamenta u Bukure\u0161tu usvojeni su u sredu uve\u010de nacrt zakona o dr\u017eavnom bud\u017eetu i nacrt bud\u017eeta dr\u017eavnog socijalnog osiguranja za 2025. godinu. Bud\u017eet je izgra\u0111en na ekonomskom rastu od 2,5% i bud\u017eetskom deficitu od 7% BDP-a. Prema re\u010dima ministra finansija Tan\u010dosa Barne, time su se stekli uslovi da se podr\u017ei razvoj kroz […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-859160","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n