Kontrolno telo rumunskog premijera otkrilo je nepravilnosti i nemar u organizaciji izlo\u017ebe u Drentovom muzeju u Asenu, odakle su ukradeni predmeti da\u010dkog blaga. Iz izve\u0161taja, koji je upuc\u0301en Generalnom tu\u017eila\u0161tvu, vidi se da su Nacionalni muzej istorije Rumunije i Ministarstvo kulture prihvatili manje rigorozne mere bezbednosti od onih koje su utvr\u0111ene za izlo\u017ebe u Madridu i Rimu, kao \u0161to je nedostatak stalnog obezbe\u0111enja. Drugo odstupanje se odnosi na to \u0161to izlo\u017eba nije imala saglasnost Upravnog odbora Muzeja, kako to nala\u017eu va\u017eec\u0301i propisi, a ugovor o pozajmici nije zaklju\u010den u autenti\u010dnoj formi. Pored toga, poslednja je utvr\u0111ena vrednost osiguranja robe izlo\u017eene u Holandiji, a za neke komade je to zasnovano na revalorizaciji izvr\u0161enoj pre 14 godina. Prema holandskoj policiji, dobijene su stotine dojava u vezi sa kra\u0111om vrednih rumunskih artefakata. Bilo je dosta informacija o mestima na kojima su osumnji\u010deni vi\u0111eni nakon plja\u010dke i ljudima sa kojima su imali kontakt. Policija je pro\u0161le nedelje uhapsila trojicu osumnji\u010denih, dva mu\u0161karca i jednu \u017eenu, koji su odbili da ka\u017eu gde se nalaze ukradeni predmeti. Sva trojica osumnji\u010denih su i dalje u pritvoru. Detektiv Artur Brend veruje da postoji 50% \u0161anse da su lopovi vec\u0301 istopili zlatne artefakte: kacigu i tri narukvice, predmete ba\u0161tine.<\/p>\n
Rumunija je pretekla Poljsku po bruto domac\u0301em proizvodu po glavi stanovnika prilago\u0111enom paritetu kupovne moc\u0301i \u2013 otkriva istra\u017eivanje koje su pripremili stru\u010dnjaci Akademije za ekonomske studije u Bukure\u0161tu. Prema citiranom izvoru, Rumunija je i iznad drugih ekonomija u regionu, poput Ma\u0111arske, Hrvatske ili Gr\u010dke, a njen nominalni bruto domac\u0301i proizvod po glavi stanovnika, koji je u poslednjih pet godina rastao u proseku 11% godi\u0161nje, prema\u0161io je 80% proseka Evropske unije.<\/p>\n
Odr\u017eavanje makroekonomske stabilnosti, odr\u017eiv tempo investicija i nastavak reformi su ciljevi rumunske vlade za ovu godinu, rekao je premijer Mar\u010del \u010colaku na sastanku sa delegacijom Me\u0111unarodnog monetarnog fonda u petak u Bukure\u0161tu. On je tokom konsultacija istakao opredijeljenost Izvr\u0161ne vlasti da u ovoj godini ispuni bud\u017eetski deficit od 7% bruto doma\u0107eg proizvoda i da nastavi trend smanjenja deficita u narednim godinama, prema Fiskalnom planu dogovorenom sa predstavnicima Evropske komisije. U tom kontekstu, Mar\u010del \u010colaku je istakao mere za smanjenje tro\u0161kova javnog osoblja, restrukturiranje bud\u017eetskog aparata i administrativno-teritorijalnu reorganizaciju, koje su uvr\u0161tene me\u0111u prioritete Vlade u narednom periodu. Eksperti Me\u0111unarodnog monetarnog fonda tako\u0111e su razgovarali sa zvani\u010dnicima Narodne banke Rumunije, uklju\u010dujuc\u0301i guvernera Mugura Isareskua. Delegacija Me\u0111unarodnog monetarnog fonda nije tra\u017eila od Rumunije drasti\u010dne finansijske mere, povec\u0301anje poreza ili druge mere \u0161tednje, uverio je ministar finansija Tanco\u0161 Barna, koji se u \u010detvrtak sastao sa novim \u0161efom misije Me\u0111unarodnog monetarnog fonda u Rumuniji, Ju\u017enokorejcem Jong \u0160ik Kangom. Trenutno, Rumunija nema tekuc\u0301i sporazum o finansiranju sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom, ali ta finansijska institucija godi\u0161nje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu konsultacija, \u0161to predstavlja obaveznu ve\u017ebu nadzora za sve zemlje \u010dlanice.<\/p>\n
Plate u Rumuniji c\u0301e umereno rasti 2025. i 2026. godine, prema poslednjim makroekonomskim prognozama Evropske komisije. Izvr\u0161na vlast Evropske unije svoju prognozu opravdava vec\u0301 velikim povec\u0301anjem minimalne zarade koju je napravila vlada u Bukure\u0161tu, ni\u017eom inflacijom i popu\u0161tanjem tenzija na tr\u017ei\u0161tu rada, od \u010dega se o\u010dekuje dalje smanjenje nezaposlenosti. Stru\u010dnjaci Komisije predvi\u0111aju zna\u010dajno usporavanje rasta cena energenata i hrane. Tako\u0111e, predvi\u0111a se da c\u0301e prose\u010dna inflacija nastaviti da opada i da c\u0301e dostic\u0301i ciljni raspon Narodne banke Rumunije od 2,5% plus ili minus jedan procentni poen, tek krajem 2026. godine.<\/p>\n
U Rumuniji c\u0301e se minimalna bruto osnovna plata garantovana uplatom u zemlji a\u017eurirati svake godine u zavisnosti od stope inflacije i produktivnosti rada, prema odluci Izvr\u0161ne vlasti, koja uzima u obzir evropsku direktivu u ovoj oblasti. Vlada je na sednici u \u010detvrtak usvojila a\u017eurirani mehanizam – evropski mehanizam obra\u010duna, preuzet kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, kroz koji evolucija minimalne zarade tako postaje mnogo predvidljivija, izjavio je premijer Mar\u010del \u010colaku, precizirajuc\u0301i i da je formula uspostavljena pro\u0161le godine zajedno sa socijalnim partnerima. Od po\u010detka godine minimalna zarada iznosi 4050 leja.<\/p>\n
Ministri spoljnih poslova \u010ce\u0161ke, Danske, Estonije, Finske, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, Norve\u0161ke, Poljske, Rumunije i \u0160vedske u zajedni\u010dkom pismu pozivaju zemlje G7 da preduzmu dodatne mere za smanjenje prihoda koje Moskva dobija od prodaje svojih energenata. \u201eOvim prihodima Rusija finansira svoju tekuc\u0301u agresiju na Ukrajinu, u kontekstu u kojem je trec\u0301ina ruskih prihoda i dve trec\u0301ine njenog izvoza vezani za energente\u201c, navodi se u saop\u0161tenju rumunskog ministarstva spoljnih poslova. Prema citiranom izvoru, 12 dr\u017eava je \u201edosledno podr\u017eavalo usvajanje najstro\u017eih moguc\u0301ih restriktivnih mera protiv Rusije\u201c. G7 se stoga ohrabruje da iskoristi gornju granicu cene nafte kako bi osigurala da ona i dalje slu\u017ei kao zna\u010dajno sredstvo u ograni\u010davanju tokova prihoda Rusije, da uvede dodatne sankcije moskovskim brodovima \u201eflote duhova\u201c i akterima koji su uklju\u010deni i da razmotri dodatne mere usmerene na pomorski transport ruskog izvoza, navodi se u komunikatu.<\/p>\n
Registrovanih novih automobila u Rumuniji pro\u0161log meseca bilo je skoro 12.000, 6% manje nego u januaru 2024. godine, saop\u0161tilo je Udru\u017eenje proizvo\u0111a\u010da. \u0160to se ti\u010de polovnih automobila, njihov obim je prema\u0161io 27.000. Da\u010dija je i dalje lider na domac\u0301em tr\u017ei\u0161tu sa 4.000 prodatih jedinica, a slede je Tojota i \u0160koda, sa po preko 800 registrovanih automobila. Pro\u0161le godine, proizvodnja automobila u Rumuniji postavila je novi rekord: preko 550.000 vozila proizvo\u0111a\u010da Da\u010dija i Ford Otosan.<\/p>\n
U Rumuniji je otvoreno preko 300 centara za ambulantnu medicinsku procenu respiratornih virusa i gripa, \u010diji spisak je objavilo Ministarstvo zdravlja. Mera je preduzeta kako bi se smanjio pritisak na bolni\u010dke hitne pomoc\u0301i, s obzirom da se broj slu\u010dajeva virusa udvostru\u010dio pro\u0161le nedelje. U zemlji je pro\u0161le nedelje registrovano preko 170.000 slu\u010dajeva respiratornih infekcija, a od gripa je umrlo 15 osoba, \u010dime je broj umrlih od ove bolesti od po\u010detka sezone porastao na 35. \u201eOvo je najintenzivniji period poslednjih godina po broju obolelih\u201c, rekao je ministar zdravlja Aleksandru Rafila. On je naveo da ne podr\u017eava zatvaranje \u0161kola i naglasio da u\u010denike sa respiratornim infekcijama ne treba slati u zajednicu. Aleksandru Rafila je preporu\u010dio osobama sa simptomima respiratornih virusa da nose maske, izbegavaju gu\u017eve, a za sve vakcinaciju, kao jedini na\u010din da se spre\u010di \u0161irenje gripa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kontrolno telo rumunskog premijera otkrilo je nepravilnosti i nemar u organizaciji izlo\u017ebe u Drentovom muzeju u Asenu, odakle su ukradeni predmeti da\u010dkog blaga. Iz izve\u0161taja, koji je upuc\u0301en Generalnom tu\u017eila\u0161tvu, vidi se da su Nacionalni muzej istorije Rumunije i Ministarstvo kulture prihvatili manje rigorozne mere bezbednosti od onih koje su utvr\u0111ene za izlo\u017ebe u Madridu […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-859599","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n