Bez obzira na fizi\u010dku udaljenost, ljudi, zajednice i dru\u0161tva se zbli\u017eavaju jer ose\u0107aju i \u017eele bliskost. Do 20. veka, kada je globalizacija sve umanjila, ljudi su imali prirodnu zainteresovanost za druge ljude, iz daleka. \u017deleli su da im saznaju obi\u010daje, da nau\u010de njihove jezike i da im upoznaju mentalitete. Rumuni i Japanci se formalno znaju od pre oko 125 godina, zapisi rumunskog putnika Nikolaja Mileskua Spatarula o Japancima iz druge polovine 17. veka, kada su ljudi manje putovali.<\/p>\n
Po\u010detkom 20. veka, ta\u010dnije 1902. godine, ambasador Japana u Be\u010du stupio je u kontakt sa rumunskom stranom i izrazio \u017eelju da se izme\u0111u dve dr\u017eave uspostave bilateralni odnosi. Iste godine se potpisao komercijalni sporazum koji \u0107e postati pravna osnova za razvijanje odnosa. Kada je po\u010deo prvi svetski rat, Rumunija i Japan su bili na istoj strani, u Antanti. Avgusta 1917. godine Rumunija je otvorila svoje predstavni\u0161tvo u Tokiju, a Japan \u0107e pet godina kasnije, 1922. godine, otvoriti svoje predstavni\u0161tvo. Izme\u0111u 1922. i 1927. godine, rumunski legat u Tokiju bio je zatvoren zbog smanjenja bud\u017eetskih tro\u0161kova, a nakon 1927. godine \u0107e se ponovo otvoriti vrata rumunskog legata i nastavi\u0107e da funkcioni\u0161e bez prestanka, do avgusta 1944. godine. U drugom svetskom ratu Rumunija i Japan su opet bili saveznici, ovoga puta u okviru Akse Rim-Berlin-Tokio.<\/p>\n
Nakon rata, odnosi su obnovljeni 1959. i Jon Datku je 1966. imenovan za ambasadora Rumunije u Japanu. Godine 1994., u intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunskog radija, Datku se prisetio da kada je stigao na tu funkciju nije zatekao mnogo japanskih zvani\u010dnika koji su znali mnogo o zemlji iz koje je do\u0161ao.<\/p>\n
\u201e\u0160to se ti\u010de Rumunije, za\u010dudilo me je malo znanja koje je postojalo u parlamentarnim krugovima, \u010dak i me\u0111u \u010dlanovima vlade. Znali su jako malo i sec\u0301am se da u to vreme, kada smo razgovarali o odre\u0111enim pitanjima, pa i evropskim, nisu mogli da shvate da imamo druga\u010dije stavove od Sovjetskog Saveza. Oni su ovaj deo Evrope videli kao monolit. Zapravo, ovo nije bila samo kod Japanaca, na\u0161li smo na isti stav i u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Ali mislim da su poslovni ljudi, s druge strane, znali, imali interese. Obi\u0161ao sam mnoga preduzec\u0301a, vec\u0301 smo kupovali brodove, gradili brodove, krstio sam i neke nosa\u010de rude, kupovana su ribarska plovila. \u010cak su i velike elektronske kompanije istra\u017eivale tr\u017ei\u0161te. Primetio sam ovu zanimljivu razliku izme\u0111u politi\u010dara i poslovnih ljudi. Bila je velika razlika\u201c.<\/em><\/p>\n Ali Jon Datcu c\u0301e imati veliko iznena\u0111enje na sastanku sa japanskim suverenom.<\/p>\n \u201eCar Hirohito je bio izuzetno simpati\u010dan \u010dovek, izvan svoje aure misticizma, bio je izuzetno topao, pristupa\u010dan \u010dovek. I imao sam neverovatno iznena\u0111enje da je car znao vi\u0161e o Rumuniji od tada\u0161njih \u010dlanova vlade. <\/em>Po\u010deo je da mi pri\u010da o delti Dunava i bio je veliki stru\u010dnjak za faunu, posebno ribu. I on mi je to zapravo pokazao, imao je neke knjige, a onda sam mu obec\u0301ao <Va\u0161e Veli\u010danstvo, potrudic\u0301u se> i kada sam oti\u0161ao na odmor doneo sam neke knjige koje sam na\u0161ao, sa mapama delte Dunava, i ponudio sam mu ih. I uvek me je pitao <koliko c\u0301e trajati ovaj raj u Evropi?> I ja sam do\u0161ao na ideju, rekao sam <mo\u017eda do\u017eete nekad da vidite Dunav, deltu Dunava i Crno more>, ovo podru\u010dje za koje je smatrao da je od velikog interesa za svoje studije. Verovatno je studirao biologiju i prou\u010davao razne vodene \u017eivotinje\u201c.<\/em><\/p>\n U rumunsko-japanskim odnosima dominirala su ekonomska pitanja. Jon Datku je \u010dak rekao da su Japanci izmislili novu vrstu diplomatije, ekonomsku diplomatiju.<\/p>\n \u201eMoj mandat u Bukure\u0161tu je zaista bio skoro u potpunosti ekonomski. Tada smo imali ideju da modernizujemo niz na\u0161ih industrijskih kapaciteta, uklju\u010dujuc\u0301i i fabriku aluminijuma. Sec\u0301am se da smo to radili sa jednom kompanijom Marubeni, napravili smo flotu, i mi smo poku\u0161avali da izvozimo, \u010dak smo uspeli da izvezemo gredice u zemlju koja je proizvodila \u010delik odre\u0111enih vrsta i veli\u010dina, proizvodili su le\u017eajeve i mnoge druge proizvode, sec\u0301am se \u010dak i paste od jaja. Nije bilo velikog politi\u010dkog interesa sa stanovi\u0161ta rumunske vlade. U to vreme Japan je predstavljao ekonomski interes, a sa japanske ta\u010dke gledi\u0161ta, to je bio period procvata takozvane ekonomske diplomatije. Oni su inaugurisali ekonomsku diplomatiju. Za mene, koji sam dosta prou\u010davao ove aspekte, imao sam utisak da se ekonomska diplomatija ne mo\u017ee raditi mimo politike, osim vojnih faktora i tako dalje, kao \u0161to je normalno. <\/em>Istina je da su Japanci zaista razvili i oplemenili ekonomsku diplomatiju. \u0160ta je ovo zna\u010dilo? Njihove spoljnopoliti\u010dke i diplomatske prioritete, osim Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, postavlja susedno podru\u010dje i drugde, u skladu sa ekonomskim interesima\u201c.<\/em><\/p>\n Rumunija i Japan, dve zemlje koje se nalaze na velikoj udaljenosti jedna od druge, vec\u0301 imaju vekovnu tradiciju bilateralnih kontakata. To je tradicija koja ih dr\u017ei blizu kroz pro\u0161lost, ali i kroz vrednosti sada\u0161njosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bez obzira na fizi\u010dku udaljenost, ljudi, zajednice i dru\u0161tva se zbli\u017eavaju jer ose\u0107aju i \u017eele bliskost. Do 20. veka, kada je globalizacija sve umanjila, ljudi su imali prirodnu zainteresovanost za druge ljude, iz daleka. \u017deleli su da im saznaju obi\u010daje, da nau\u010de njihove jezike i da im upoznaju mentalitete. Rumuni i Japanci se formalno znaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-860461","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n