Odlazec\u0301i predsednik Rumunije Klaus Johanis zavr\u0161io je svoj mandat u sredu u podne sve\u010dano\u0161c\u0301u u Predsedni\u010dkoj palati u Bukure\u0161tu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra pro\u0161le godine, ali je on ostao na funkciji nakon \u0161to je Ustavni sud poni\u0161tio predsedni\u010dke izbore zbog sumnje u nepravilnosti. Nezadovoljni odlukom ustavnih sudija, desetine hiljada Rumuna protestovalo je na ulicama. Politi\u010dki analiti\u010dari smatraju da c\u0301e se, ostavkom Klausa Johanisa, tenzije u dru\u0161tvu nakupljene poslednjih meseci smanjiti. 65-godi\u0161nji etni\u010dki Nemac, biv\u0161i profesor fizike i biv\u0161i gradona\u010delnik grada Sibinja (u centru), Klaus Johanis napu\u0161ta predsedni\u010dku fotelju sa izuzetno niskim rejtingom. Privremenu funkciju, od srede, preuzims predsednik Senata Ilije Bolo\u017ean, koji je ranije sebe suspendovao sa mesta \u0161efa Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL). On c\u0301e biti privremeni predsednik do maja, kada c\u0301e biti odr\u017eani predsedni\u010dki izbori, 4. i 18. u mesecu. On c\u0301e imati skoro sve prerogative \u0161efa dr\u017eave, sa nekoliko izuzetaka: nec\u0301e imati pravo da se obrac\u0301a parlamentu, raspu\u0161ta zakonodavnu vlast i organizuje referendum.<\/p>\n
\u201eDa bismo nastavili razvoj Rumunije, moramo nadoknaditi nedostatke koje imamo u implementaciji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Godine 2025. i 2026. defini\u0161u – izjavio je premijer Mar\u010del \u010colaku, koji je u sredu predsedavao sastankom Me\u0111uministarskog koordinacionog odbora Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saop\u0161tenju izvr\u0161ne vlasti, Vlada c\u0301e pa\u017eljivo pratiti po\u0161tovanje rokova neophodnih za privla\u010denje evropskih sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, s obzirom na ponovne pregovore sa Evropskom komisijom o pretpostavljenim ciljevima i prekretnicama. Doga\u0111aju u Bukure\u0161tu prisustvovala je generalna direktorka SG RECOVER (Task Force for Recovery and Resilience u okviru Generalnog sekretarijata Evropske komisije), Selin Gauer. Zvani\u010dnica je navela da je potrebna promena pristupa u 18 meseci koliko Rumunija jo\u0161 ima na raspolaganju, kako bi obezbedila da mo\u017ee da privu\u010de sredstva koja su joj dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost iz bud\u017eeta Unije. \u201eEvropska zvani\u010dnica je izrazila punu spremnost da podr\u017ei rumunsku stranu u ovim koracima, podsec\u0301ajuc\u0301i da, iako je postignut napredak, jo\u0161 uvek postoje ciljevi i prekretnice koje nisu postignute, i uverila je da c\u0301e status implementacije biti procenjen objektivno i transparentno na nivou Evropske komisije\u201c, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Ministar odbrane An\u0111el Tilvar sastao se u sredu, u vojnoj bazi Mihail Kogalni\u010danu, u okrugu Konstanca (jugoistok), sa svojom \u0161panskom koleginicom Margaritom Robles Fernandez, koja boravi u poseti Rumuniji. Zvani\u010dnici su izrazili zahvalnost za nivo saradnje izme\u0111u vojski dve zemlje, koji u poslednje vreme do\u017eivljava uzlazni trend, kako u bilateralnim tako i u savezni\u010dkim formatima, u kontekstu strate\u0161kog partnerstva Rumunije i \u0160panije. Ministri su razgovarali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, konsolidaciji savezni\u010dkog stava na isto\u010dnom krilu Alijanse i multinacionalnim strukturama \u010diji su deo, kao i o razvoju bezbednosne situacije u crnomorskom regionu. \u201e\u010cvrsta posvec\u0301enost \u0160panije bezbednosti Rumunije, koja se ogleda kroz njeno aktivno u\u010de\u0161c\u0301e u misijama NATO-a u na\u0161oj zemlji, jasan je dokaz kohezije i snage na\u0161eg saveza\u201c, izjavio je An\u0111el Tilvar.<\/p>\n
Na teritoriji Rumunije odvija se kompleksna vojna ve\u017eba Steadfast Dart 2025 u kojoj u\u010destvuju odredi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Turske i \u0160panije. Ve\u017eba c\u0301e se zavr\u0161iti 21. februara i bic\u0301e testirano operativno raspore\u0111ivanje Savezni\u010dkih snaga za reagovanje u zoni budnosti NATO Jugoistok, sa fokusom na planiranje-izvo\u0111enje aktivnosti pre krize sa ciljem ja\u010danja savezni\u010dkih snaga lociranih u Rumuniji i Bugarskoj. Steadfast Dart 2025 odvija se istovremeno u Rumuniji, Bugarskoj i Gr\u010dkoj i pokazuje kako bi Alijansa postupila u slu\u010daju aktiviranja \u010dlana 4 \u2013 konsultovanje dr\u017eava \u010dlanica u slu\u010daju pretnje. Rumunija u\u010destvuje u ovoj ve\u017ebi koja simulira odgovor NATO trupa na moguc\u0301i scenario munjevitog napada sa snagama od pribli\u017eno 1.150 vojnika i vojne opreme. Ve\u017eba okuplja oko 10.000 vojnih lica iz devet savezni\u010dkih zemalja i okuplja 17 vojnih brodova, 20 aviona i preko 1.500 vojnih kopnenih vozila.<\/p>\n
Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim dr\u017eavama, bila na meti \u201esabota\u017enih\u201c akcija koje su specifi\u010dne za ruski arsenal hibridnih tehnika \u2013 tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u svom izve\u0161taju o aktivnostima za pro\u0161lu godinu. Svrha ovih napada – precizira bukure\u0161tanska Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma – bila je testiranje odbrane zemalja NATO-a i pronala\u017eenje slabosti u infrastrukturi. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, od 2022. godine dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja Evrope, \u0161to bi moglo biti rusko hibridno poslovanje. To uklju\u010duje slu\u010dajeve \u0161pijuna\u017ee, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformacija i napada na podvodnu infrastrukturu u Balti\u010dkom moru. Rumunski tu\u017eioci tako\u0111e pokazuju da je Rusija promenila svoju taktiku u pokretanju hibridnih napada \u2013 vi\u0161e ne \u0161alje agente u dr\u017eave NATO-a, vec\u0301 nasumi\u010dno regrutuje izvo\u0111a\u010de u \u010detovima na aplikaciji Telegram u zamenu za sume novca. S druge strane, Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma navodi da Rumunija nije suo\u010dena sa teroristi\u010dkim pretnjama.<\/p>\n
Romsilva c\u0301e biti reorganizovana, od centralne strukture nani\u017ee, \u010dak i ako to u velikoj meri zabrinjava one koji c\u0301e izgubiti beneficije, izjavio je u sredu ministar \u017eivotne sredine Mir\u010dea Feket posle sastanka koji je imao sa sindikalcima \u0161umarstva. Prema re\u010dima ministra, neravnopravnosti unutar Romsilve bic\u0301e otklonjene predlozima za izmenu statusa \u0161umarskih kadrova, kao i Odlukom Vlade kojom je direkcija organizovana. \u010clanovi Saveza \u0161umarskih sindikata „Silva“ protestovali su u sredu ispred resornog ministarstva, nezadovoljni medijskom kampanjom koju je ministar za \u017eivotnu sredinu pokrenuo protiv Nacionalne agencije za \u0161umarstvo (RNP) – Romsilva. Glavni zahtevi demonstranata su: depolitizacija struktura gazdovanja \u0161umama i njihova profesionalizacija, izuzec\u0301e gazdovanja dr\u017eavnim \u0161umama od primene korporativnog upravljanja, konsultacija sindikata, kao socijalnih partnera ministarstva, posebno prilikom izrade normativnih akata sa uticajem na Romsilvinu delatnost. Uporedo sa tim, sindikati \u0161umarstva organizovali su \u0161trajk upozorenja na radnim mestima, bez prekidanja aktivnosti, \u201eu znak protesta protiv kampanje klevete koju podr\u017eava ministar za \u017eivotnu sredinu, vode i \u0161ume protiv Romsilve i njenih 14.000 zaposlenih, koji opslu\u017euju rumunske \u0161ume\u201c.<\/p>\n
Rumunija se trec\u0301u godinu za redom svrstava me\u0111u zemlje Evropske unije sa \u201enajgorim\u201c rezultatima u borbi protiv korupcije, sa 46 bodova, ravnopravno sa Maltom, prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. koji je objavila nevladina organizacija Transparency International. Na rang listi vodi Danska (90 bodova), dok su zemlje poput Somalije (9 bodova), Venecuele (10 bodova) i Sirije (12 bodova) na poslednjim mestima. Indeksu percepcije korupcije odra\u017eava kako nezavisni stru\u010dnjaci i poslovni ljudi vide korupciju u javnom sektoru u 180 zemalja i teritorija.<\/p>\n
Evropska unija c\u0301e ulo\u017eiti 200 milijardi evra u projekte ve\u0161ta\u010dke inteligencije – najavila je u Parizu \u0161efica izvr\u0161ne vlasti Evropske unije Ursula fon der Lajen. Prisutna na me\u0111unarodnom skupu u francuskoj prestonici posvec\u0301enom ovom sektoru, predsednica Evropske komisije je govorila i o javno-privatnom partnerstvu za mobilizaciju kapitala neophodnog za razvoj novih tehnologija. Sastanku je prisustvovao i ministar ekonomije i digitalizacije u vladi Bukure\u0161ta Bogdan Ivan, koji je izjavio da je Rumunija spremna da odigra svoju ulogu u projektima koji c\u0301e definisati buduc\u0301nost. \u201eRumunija ima mnogo stru\u010dnjaka i mnogo dobro obu\u010denih kompanija u ovoj oblasti, a pro\u0161le godine je usvojila Strategiju za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju koja je \u010dini interoperabilnom sa istra\u017eiva\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta sa najrazvijenijim zemljama sveta\u201c, rekao je ministar Ivan dopisniku Radija Rumunije u Parizu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odlazec\u0301i predsednik Rumunije Klaus Johanis zavr\u0161io je svoj mandat u sredu u podne sve\u010dano\u0161c\u0301u u Predsedni\u010dkoj palati u Bukure\u0161tu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra pro\u0161le godine, ali je on ostao na funkciji […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-861339","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n