Rumunska pravoslavna crkva 2025. godine obele\u017eava dve prekretnice u svojoj istoriji. Prva je 140. godi\u0161njica autokefalnosti, iz 1885. godine, a druga je stogodi\u0161njica Patrijar\u0161ije, iz 1925. Da bismo detaljnije objasnili simboli\u010dki zna\u010daj druge godi\u0161njice, stogodi\u0161njice, razgovarali smo sa istori\u010darem Drago\u0161om Ursuom iz Nacionalnog muzeja Ujedinjenja u Alba Iuli.<\/p>\n
\u201ePosle ujedinjenja Besarabije, Bukovine i Transilvanije 1918. godine, na\u0161li smo se u druga\u010dijem crkvenom registru u kome je najrelevantnija bila Rumunska pravoslavna crkva, Rumunsko pravoslavlje. <\/em>Barem je tako bilo u kvantitativnom smislu i to ne samo u to vreme, jer znamo da je u Sovjetskoj Rusiji bio pun proces represije nad Crkvom, Ruska Crkva je bila kvazi-ukinuta. Tako je rumunsko pravoslavlje tada bilo najja\u010de i postavljalo se pre svega pitanje crkvenog ujedinjenja. U vreme 1918. godine, nakon formiranja Velike Rumunije, imali smo \u010detiri razli\u010dite crkvene tradicije: Kraljevsku, Transilvansku mitropoliju, Bukovinsku mitropoliju, koja je pripadala austrijskoj strani austrougarskog dualizma, i Besarabsku mitropoliju, koja je vi\u0161e od 100 godina bila predmet rusifikacije. Nekako su sve \u010detiri ove tradicije morale biti spojene. Bio je to proces koji je uspe\u0161no tekao \u0161est godina, a zavr\u0161io se 1925. godine. <\/em>Uporedo sa crkvenim ujedinjenjima, nametnulo se i pitanje progla\u0161enja Rumunske patrijar\u0161ije, crkve takve veli\u010dine, sa vi\u0161e od 15 miliona vernika, koja je u to vreme bila, rekao bih o\u010digledno i s obzirom na na\u0161 lokalpatriotizam, naj\u017eivlja pravoslavna crkva. Vaseljenska patrijar\u0161ija je bila pod pritiskom Turaka, iz nove turske republike, a Ruska crkva je bila pod pritiskom sovjetske dr\u017eave. Dakle, rumunsko pravoslavlje je bilo najja\u010de i zaslu\u017eilo je ovaj status Patrijar\u0161ije\u201c.<\/em><\/p>\n Na kraju, 1925. godina je bila godina zavr\u0161etka procesa koji je simboli\u010dno, politi\u010dki i administrativno posvetio novi entitet, Veliku Rumuniju. Drago\u0161 Ursu.<\/p>\n \u201eGodina po\u010dinje sastankom Sinoda 4. februara 1925. godine kada se, na predlog mitropolita bukovinskog Nektarija, usvaja Odluka o njenom uzdizanju na rang Patrijar\u0161ije. Zatim prolazi kroz Senat i odobrava ga parlament. U leto i jesen 1925. godine, u avgustu i septembru, Vaseljenska patrijar\u0161ija je izdala tomos, odnosno zakon o priznanju, sa svoje ta\u010dke gledi\u0161ta, Crkve koja je do tada \u0161titila Rumunsku pravoslavnu crkvu. A 1. novembra 1925. godine odr\u017eana je simboli\u010dna ceremonija ustoli\u010denja mitropolita primasa Mirona Kriste za rumunskog patrijarha. U onome \u0161to mi nazivamo uzdizanjem na rang Patrijar\u0161ije, ovaj proces obuhvata dva elementa: s jedne strane, crkveno ujedinjenje \u010detiri pravoslavne institucionalne tradicije nakon politi\u010dkih ujedinjenja Besarabije, Bukovine i Transilvanije sa Kraljevinom Rumunijom, a sa druge strane, na ovom implicitnijem nivou \u010ditave Evrope i globalnog pravoslavlja kroz uzdizanje na rang Patrijar\u0161ije\u201c. <\/em><\/p>\n Pitali smo Drago\u0161a Ursua kako se mogu sumirati dosada\u0161nje zasluge \u0161estorice rumunskih pravoslavnih patrijarha?<\/p>\n \u201eAko ukratko, u jednoj re\u010denici, osvrnemo se na patrijarhe, mo\u017eemo rec\u0301i da je Miron Kristea bio patrijarh ujedinjenja i prvi patrijarh pravoslavne crkve koji je postavio temelje institucionalnom i teolo\u0161ko-obrazovnom razvoju Crkve. Nikodim Munteanu, drugi patrijarh, je patrijarh rata i diktatura. Njegov devetogodi\u0161nji patrijarhat, izme\u0111u 1939-1948, imao je ovu nesrec\u0301u. Poklopio je sve diktature, diktature Karola II, legionara, Antoneskua, rata i komunizma. Imamo kontroverznu figuru Justinijana Marine, s jedne strane vi\u0111enog kao Crveni patrijarh koji je sara\u0111ivao sa komunisti\u010dkim re\u017eimom, sa druge strane, iz crkvene perspektive vi\u0111en kao onaj koji je uspeo da spase Crkvu u smislu institucionalne konsolidacije, da se suo\u010di sa pritiskom komunisti\u010dkog re\u017eima. <\/em>Zatim, imamo Patrijarha Justina sa kratkom Patrijar\u0161ijom, tako\u0111e od 9 godina, u kojoj je imao prili\u010dno bogoslovsko-kulturne inicijative, pokrec\u0301uc\u0301i projekte vezane za bogoslovlje Crkve. Ali imao je i nesrec\u0301u pritiska \u010cau\u0161eskuovog re\u017eima, po\u010detka sistematizacije Bukure\u0161ta i ru\u0161enja crkava. <\/em>I onda imamo figuru patrijarha Teoktista, tako\u0111e u ambivalentnom svetlu, u ambivalentnoj poziciji: s jedne strane, on svoje ime vezuje za kraj komunizma i pribli\u017eavanje \u010cau\u0161eskuovom re\u017eimu, ali je, istovremeno, bio i patrijarh tranzicije, evropskih integracija. Ako razmislimo, on je bio patrijarh tokom kojeg je papa Jovan Pavle Drugi do\u0161ao u Rumuniju, te simboli\u010dne posete 1999. godine, prve posete pape jednoj prete\u017eno pravoslavnoj zemlji. <\/em>Na kraju, ali ne i manje va\u017eno, imamo lik sada\u0161njeg patrijarha. Te\u0161ko je oceniti nekoga ko je jo\u0161 \u017eiv, te\u017ee je istori\u010daru oceniti sada\u0161njost. Ali mo\u017eemo videti lik Patrijarha Danila kao onoga koji podr\u017eava razvoj Crkve, posebno u dijaspori, Crkva je sledila Rumune u dijaspori. Njemu se mo\u017ee pripisati i razvoj Crkve u Besarabiji, posebno u aktuelnom kontekstu rata. Vidimo kako rumunsko pravoslavlje u Besarabiji ja\u010da, i to je dobar znak. Na kraju, on je patrijarh Narodne Saborne crkve, ovaj projekat koji je zapo\u010deo, zami\u0161ljao Miron Kristea 1925. godine, od osnivanja Patrijar\u0161ije, i koji ima \u0161ansu da se ostvari pod sada\u0161njim patrijarhom\u201c.<\/em><\/p>\n Istorija stogodi\u0161njice Rumunske pravoslavne patrijar\u0161ije je ona iz 20. veka, kako su je ljudi do\u017eivljavali i istori\u010dari istra\u017eivali. Predstoje svakako i drugi izazovi na koje c\u0301e odgovore dati oni koji c\u0301e se sa njima suo\u010diti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunska pravoslavna crkva 2025. godine obele\u017eava dve prekretnice u svojoj istoriji. Prva je 140. godi\u0161njica autokefalnosti, iz 1885. godine, a druga je stogodi\u0161njica Patrijar\u0161ije, iz 1925. Da bismo detaljnije objasnili simboli\u010dki zna\u010daj druge godi\u0161njice, stogodi\u0161njice, razgovarali smo sa istori\u010darem Drago\u0161om Ursuom iz Nacionalnog muzeja Ujedinjenja u Alba Iuli. \u201ePosle ujedinjenja Besarabije, Bukovine i Transilvanije 1918. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":860233,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-862663","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n