Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar progla\u0161en \u2013 Nacionalnim danom Konstantin Branku\u0161i. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih doga\u0111aja u prestonici i vi\u0161e gradova \u0161irom zemlje. Kulturni doga\u0111aji su po\u010deli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukure\u0161tu, projekcijom dokumentarnog filma „Branku\u0161i, metamorfoze skulpture“, u kome su kori\u0161\u0107ene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih doga\u0111aja. Planirane su izlo\u017ebe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Be\u010du, Lisabonu ili Stokholmu. Emblemati\u010dna li\u010dnost rumunske kulture, Branku\u0161i je dao su\u0161tinski doprinos obnovi umetni\u010dke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siroma\u0161nog stolara, ro\u0111en je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gor\u017e. Odlazio je od kuc\u0301e nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i kr\u010dmi. Radio je kao \u0161egrt u Krajovi, gde je otkrio svoju ve\u0161tinu ru\u010dnog rada pravec\u0301i violinu od materijala koje je prona\u0161ao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i \u0160kolu za umetni\u010dke zanate. Posle poha\u0111anja \u0160kole umetnosti u Krajovi (1894 \u2013 1898) odlazi u Bukure\u0161t gde je diplomirao na \u0160koli lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukure\u0161t \u2013 1902). Tokom studiranja izradio je vi\u0161e radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Branku\u0161i je odlu\u010dio da pe\u0161ke krene za Pariz, zaustavljajuc\u0301i se u Budimpe\u0161ti i Be\u010du. Nacionalnu \u0161kolu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izlo\u017eeni na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izlo\u017eena su na salonu Nacionalnog dru\u0161tva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i \u010duveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Branku\u0161ija da postane njegov \u0161egrt, \u0161to je Rumun odbio, a svoj gest motivi\u0161e re\u010dima: \u201eU senci velikog stabla ne raste ni\u0161ta\u201c. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, me\u0111u kojima su \u201ePoljubac\u201c, \u201eMajastra\u201c, \u201eGospo\u0111ica Pogani\u201c, \u201eBludni sin\u201c. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne ba\u0161tine skulpturalni ansambl \u201ePut heroja\u201c, iz Targu \u017diua, oma\u017e palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata \u010detiri dela: Sto \u010dutnje, Aleju stolica, Kapiju poljubca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva \u010detiri dela su raspore\u0111ena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, du\u017eine do 1275 m. Konstantin Branku\u0161i je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar progla\u0161en \u2013 Nacionalnim danom Konstantin Branku\u0161i. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih doga\u0111aja u prestonici i vi\u0161e gradova \u0161irom zemlje. Kulturni doga\u0111aji su po\u010deli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukure\u0161tu, projekcijom dokumentarnog filma „Branku\u0161i, metamorfoze skulpture“, u kome […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-863489","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n