Istorija verskog nasle\u0111a Bukure\u0161ta u 20. veku, posebno u njegovoj drugoj polovini, bila je jedan od smrtnih udaraca koje je naneo komunisti\u010dki re\u017eim. Gubici ba\u0161tine bili su veliki i nenadoknadivi, uklju\u010dujuc\u0301i i \u010duveni manastir Vakare\u0161ti, najvec\u0301i pravoslavni manastir u jugoisto\u010dnoj Evropi, koji je bez oklevanja sru\u0161en. Vec\u0301ina pri\u010da o verskom nasle\u0111u izgubljenom izme\u0111u 1950-ih i 1980-ih otkriva stav prezira i arogancije koji su re\u017eim i njegovi aktivisti imali prema pro\u0161losti Rumunije. Istori\u010darka Speranca Diakonesku radila je u Kancelariji za nacionalnu kulturnu ba\u0161tinu op\u0161tine Bukure\u0161t. Godine 1997, intervjuisana od strane Centra za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, pokazala je kako se re\u017eim odnosio prema verskom nasle\u0111u koje ga je iritiralo.<\/p>\n
\u201eStvari su i\u0161le uzlaznom krivom, ali je postojao kontinuitet u smislu da su ru\u0161enja po\u010dela na po\u010detku re\u017eima, a usput su se intenzivirala. Shodno tome, sa izgradnjom raznih novih delova prestonice, faze izgradnje uklju\u010divale su i ru\u0161enje va\u017enih, istorijskih i arhitektonskih lokaliteta koji nisu bili za\u0161tic\u0301eni. I ovo od po\u010detka. Bila je to crkva u Ste\u017earuluju na Dvorskom trgu, koja je pala kada je izgra\u0111ena Sala Palate i ceo stambeni kompleks. To je bila i politika tokom 50-ih i 60-ih godina. Ali onda su se ru\u0161ile jedna, dve, do veoma velikih razmera kada je napravljena gradnja na velikoj povr\u0161ini, podru\u010dje Gra\u0111anskog centra, gradnja na podru\u010dju ne samo velikom, vec\u0301 i oblasti sa istorijskom tradicijom Bukure\u0161ta. Podru\u010dje je obuhvatalo mnogo crkava, mnogo starih kuc\u0301a i u to vreme gubitak istorijskog i arhitektonskog nasle\u0111a grada Bukure\u0161ta bio je veoma veliki\u201c.<\/em><\/p>\n Vrhunac prezira dostignut je osamdesetih godina pro\u0161log veka kada je po\u010dela takozvana urbanisti\u010dka sistematizacija Bukure\u0161ta. Tada je versko nasle\u0111e koje se nalazi u novom gra\u0111anskom centru koji je Nikolae \u010cau\u0161esku gradio iznad starog Bukure\u0161ta sru\u0161eno ili preme\u0161teno. Speranca Diakonesku se prisetila i slu\u010daja Pantelimonove crkve, koja se nalazi na ostrvu na isto\u010dnoj ivici Bukure\u0161ta, sru\u0161ene 1986. godine.<\/p>\n \u201eBilo je arheolo\u0161kih iskopavanja, \u010di\u0161c\u0301enja lokaliteta, spa\u0161avanja va\u017enih delova nasle\u0111a i pravog ru\u0161enja. Ovo bi bile faze. Problem je bio u tome \u0161to je tu bio nadgrobni spomenik Aleksandra Gike i nekoliko ramova, crkveni natpis iz 1752. godine, nadgrobni spomenik iz 18. veka, dovratnik, stub Pantelimonove crkve, kameni i drveni svec\u0301njak, okre\u010den i pozlac\u0301en, \u0161to je bilo ne\u0161to posebno i mislim da je unikatno, iz 1752. godine. Nalazio se kod nadgrobnog spomenika kneza Aleksandra Drugog Gike. Sve su bile veoma lepo izra\u0111ene i u prili\u010dno dobrom stanju o\u010duvanosti\u201c.<\/em><\/p>\n Prezir prema nasle\u0111u bio je \u0161iroko rasprostranjen, od onih koji donose odluke do jednostavnih radnika. Speranca Diakonesku.<\/p>\n \u201ePodi\u017euc\u0301i nadgrobni spomenik, prona\u0161li su sarkofag Aleksandra Gike. A onda se desilo ne\u0161to \u010dudno i neprijatno. Odlu\u010dili su da izvr\u0161e arheolo\u0161ka istra\u017eivanja ovog le\u0161a, koji je bio veoma dobro balzamovan, u olovnom i drvenom kov\u010degu. Kroz \u0161pijunku u olovnom kov\u010degu videlo se da je telo prili\u010dno o\u010duvano. Karbonizovan, ali dobro o\u010duvan. I onda se otvori olovni kov\u010deg, otvori drveni kov\u010deg i po\u010de\u0161e da mere, skidaju mu ko\u0161ulju, skidaju mu pojas da vide da li ima zlatni medaljon ili ima ne\u0161to zlatno ispod pojasa. Bio je prisutan ceo odbor. Bili su veoma ogor\u010deni \u0161to ima samo jedan krst i prsten. On je bio pretendent na tron Ujedinjenih kne\u017eevina, bio je li\u010dnost, kako je mogao da ima tako malo? Ono \u0161to je sigurno jeste da je odlu\u010deno da se olovni kov\u010deg odnese u muzej, jer je to bio muzejski eksponat, a ono \u0161to je ostalo od jadnog vladara strpano je u plasti\u010dnu kesu i ostavljeno u \u017ebunju. Da je po\u010deo lagano da smrdi. I morali smo da se, zajedno sa koleginicom, svim silama borimo da mu napravimo jeftin kov\u010deg, od nekih bednih dasaka, i iskopamo mu grob. Istina, u tome nam je pomogao i sve\u0161tenik, koji je bio spreman da ustupi jedan od prostora u crkvenom parku. Uradili smo i neku vrstu ponovnog sahranjivanja. Ne nu\u017eno zato \u0161to me je savest pekla, ali mi se \u010dinilo toliko nepravednim da ova li\u010dnost na\u0161e istorije pretrpi tako ne\u0161to da sam se osec\u0301ala obaveznom da mu napravim pomen\u201c.<\/em><\/p>\n U drugoj polovini 20. veka, versko nasle\u0111e Bukure\u0161ta je uni\u0161teno bukvalno, a ne samo figurativno. A ono \u0161to se tada dogodilo ostalo je samo u dokumentima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istorija verskog nasle\u0111a Bukure\u0161ta u 20. veku, posebno u njegovoj drugoj polovini, bila je jedan od smrtnih udaraca koje je naneo komunisti\u010dki re\u017eim. Gubici ba\u0161tine bili su veliki i nenadoknadivi, uklju\u010dujuc\u0301i i \u010duveni manastir Vakare\u0161ti, najvec\u0301i pravoslavni manastir u jugoisto\u010dnoj Evropi, koji je bez oklevanja sru\u0161en. Vec\u0301ina pri\u010da o verskom nasle\u0111u izgubljenom izme\u0111u 1950-ih i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-864893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n