Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Rumunije Ilije Bolo\u017ean danas odr\u017eava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvr\u0111ivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta po\u010detkom sledec\u0301eg meseca. U ovom komplikovanom i dinami\u010dnom kontekstu sa promena na me\u0111unarodnom planu, Rumunija c\u0301e mo\u017eda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Bolo\u017ean u video poruci. \u201eMe\u0111utim, postoje stvari koje se nec\u0301e promeniti, a to su nacionalni interesi Rumunije, sigurna zemlja, prosperitetna zemlja, zemlja od poverenja, u miru sa svojim susedima\u201c, naglasio je privremeni predsednik. ,,Mi smo bezbedna zemlja, jer imamo koristi od \u010dvrstih garancija odbrane. Svoju i evropsku bezbednost dugujemo \u0161titu NATO-a i garancijama koje daje Strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Dr\u017eavama. Prisustvo ameri\u010dkih i savezni\u010dkih trupa na rumunskoj teritoriji nije u\u010dinilo ni\u0161ta osim ja\u010danja bezbednosti Evrope, a mi c\u0301emo se zalagati da se odr\u017ei. \u010clanstvo u EU je osiguralo napredak na\u0161e zemlje u ovim godinama. Evropske investicije i fondovi, pristup tr\u017ei\u0161tima i moguc\u0301nosti su stvorili prosperitet i bolje uslove \u017eivota. To je put kojim moramo da nastavimo\u201c, naglasio je Ilije Bilo\u017ean. Tako\u0111e danas, privremeni predsednik u\u010destvuje u konferencijskom pozivu sa liderima zemalja \u010dlanica EU, tokom kojeg francuski predsednik Emanuel Makron iznosi najnovije informacije o svom nedavnom sastanku sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.<\/p>\n
Biv\u0161i kandidat za predsednika Rumunije, proruski ekstremista Kalin \u0110eor\u0111esku, priveden je na saslu\u0161anje po nalogu Generalnog tu\u017eila\u0161tvoa, rekli su AGERPRES-u izvori iz pravosu\u0111a. Tu\u017eioci su u sredu ujutro izvr\u0161ili na desetine pretresa u pet okruga, u okviru krivi\u010dne istrage o finansiranju izborne kampanje, osnivanju fa\u0161isti\u010dke, rasisti\u010dke ili ksenofobi\u010dne organizacije, kao i promovisanje kulta osoba, po\u010dinioca genocida. Na meti istrage je i blizak \u0110eor\u0111eskuov saradnik, Horaciu Potra, vo\u0111a plac\u0301eni\u010dke grupe koja je delovala u Africi. Prema navodima Tu\u017eila\u0161tva, u ovom predmetu pokrenute su istrage za krivi\u010dna dela: radnje protiv ustavnog poretka; nepo\u0161tovanje zakona o oru\u017eju i municiji; protivzakonito delovanje sa pirotehni\u010dkim sredstvima; javno podstekivanje; pokretanje ili formiranje organizacije fa\u0161isti\u010dke, rasisti\u010dke ili ksenofobi\u010dne prirode, kao i pridru\u017eivanje ili podr\u017eavanje, u bilo kom obliku, takvoj grupi. Tako\u0111e, krivi\u010dne istrage su pokrenute i za promovisanja, u javnosti, kulta osoba krivih za zlo\u010dine genocida protiv \u010dove\u010dnosti i ratnih zlo\u010dina, kao i \u0161irenja, u javnom prostoru, fa\u0161isti\u010dkih, legionarskih, rasisti\u010dkih ili ksenofobi\u010dnih ideja, stavova ili doktrina.<\/p>\n
Parlament u Bukure\u0161tu usvojio je u sredu zakon koji dozvoljava vojsci da obara dronove koji ilegalno ulaze u vazdu\u0161ni prostor Rumunije, na osnovu nivoa pretnje i rizika po ljudske \u017eivote i imovinu. U Rumuniji, dr\u017eavi \u010dlanici EU i NATO koja deli granicu sa Ukrajinom od 650 km, delovi ruskih dronova su vi\u0161e puta padali, dok je ruska vojska ciljala ukrajinsku lu\u010dku infrastrukturu. Oba doma parlamenta usvojila su zakon, uprkos sna\u017enom protivljenju ultranacionalisti\u010dkih politi\u010dara krajnje desnice koji kontroli\u0161u vi\u0161e od trec\u0301ine poslani\u010dkih mesta. Nacrt zakona uspostavlja posebne uslove za Rumuniju da kontroli\u0161e kori\u0161c\u0301enje svog vazdu\u0161nog prostora i za pilotirane i za bespilotne letelice. Prema predlo\u017eenom zakonu, savezni\u010dki sistemi prisutni u Rumuniji mogli bi da u\u010destvuju u bilo kojoj akciji, u skladu sa ugovorima o kolektivnoj odbrani sa dr\u017eavom \u010dlanicom NATO-a i EU.<\/p>\n
Predlog o nepoverenju vladi Socijaldemokratske partije, (PSD) Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) koji je dostavila Parlamentu samoprogla\u0161ena suverenisti\u010dka opozicija Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), S.O.S Rumunija i Partije mladih ljudi (POT) bic\u0301e predmet rasprave i glasanja u petak. Potpisnici predloga ka\u017eu da je sada\u0161nja izvr\u0161na vlast nelegitimna, da je izgubila kredibilitet povezujuc\u0301i neke njihove \u010dlanove sa protagonistima visokoprofilnog krivi\u010dnog slu\u010daja i da ne po\u0161tuje ni sopstveni program vlasti, u kojem je, izme\u0111u ostalog, obec\u0301ala povec\u0301anje naknada i penzija. Tako\u0111e u opoziciji, Unija spasite Rumuniju (USR), proevropske orijentacije, najavila je da nec\u0301e glasati za predlog. Predstavnici vec\u0301inske koalicije ka\u017eu da su Rumuniji potrebna ozbiljna re\u0161enja, a ne strategije imid\u017ea.<\/p>\n
Rumunski ministar obrazovanja Danijel David podstakao je uklju\u010divanje svih zainteresovanih strana u izradu nacrta okvirnih planova za srednju \u0161kolu. U novoj debati o ovoj temi, koja je odr\u017eana u Ja\u0161iju (severoistok), ministar je uverio da c\u0301e predlozi biti uzeti u obzir, a dokumenti mogu da pretrpe izmene, kao \u0161to se vec\u0301 desilo nakon brojnih diskusija i sastanaka poslednjih nedelja, po\u0161to su projekti predati na javnu raspravu. On je skrenuo pa\u017enju na zna\u010daj srednjo\u0161kolskog programa, s obzirom na visok nivo funkcionalne nepismenosti u razli\u010ditim oblastima. Ministar David je precizirao da c\u0301e, nakon ovog perioda izgradnje, master planovi za srednju \u0161kolu biti podvrgnuti simulacijama u razli\u010ditim \u0161kolama. Period javne rasprave zavr\u0161ava se sledec\u0301e nedelje, 6. marta, a o\u010dekuje se da c\u0301e kona\u010dna forma dokumenata biti predstavljena po\u010detkom maja.<\/p>\n
U istrazi o nedozvoljenim aktivnostima u luci Konstanca (jugoisto\u010dna Rumunija) privedeno je 20 osoba, uklju\u010dujuc\u0301i suspendovanog \u0161efa op\u0161tinske organizacije PSD Konstanca Jona Dumitrakea i nekoliko ljudi iz uprave Uprave pomorskih luka. Optu\u017ebe se odnose na mito i iznudu. Prema navodima antikorupcijskih tu\u017eilaca, u periodu od 2024. do 2025. godine, nekoliko privrednika i predstavnika privrednih dru\u0161tava navodno je obec\u0301alo i dalo dr\u017eavnim funkcionerima iznose od 2.000 do 100.000 evra, kao i drugu robu koja c\u0301e im pomoc\u0301i da razviju svoje poslovanje na podru\u010dju luke Konstanca, Iznosi koje obec\u0301avaju privrednici procenjeni su na 6 miliona evra. Sudije suda u Bukure\u0161tu odbile su zahtev za preventivno hap\u0161enje 7 optu\u017eenih, koji su stavljeni pod sudsku kontrolu. Sli\u010dni zahtevi u slu\u010daju 13 drugih optu\u017eenih jo\u0161 nisu procesuirani.<\/p>\n
Papa Franja (88), i dalje hospitalizovan u kriti\u010dnom stanju, sa dvostrukom upalom pluc\u0301a, \u201eproveo je mirnu noc\u0301 i odmara se\u201c, saop\u0161tio je Vatikan u sredu ujutro, 13. dana hospitalizacije. Hospitalizacija, \u010detvrta i najdu\u017ea od po\u010detka njegovog pontifikata 2013. godine, izaziva ozbiljnu zabrinutost jer je papa Franja vec\u0301 oslabljen nizom zdravstvenih problema poslednjih godina, od operacija debelog creva i abdomena do pote\u0161koc\u0301a u hodanju.<\/p>\n
Ukrajinske vlasti saop\u0161tile su da je izme\u0111u Va\u0161ingtona i Kijeva postignut dogovor o zajedni\u010dkoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa i obnovi zemlje nakon invazije koju je pokrenula Rusija pre tri godine. Sporazum, o kome se zna malo detalja, mogao bi da bude potpisan u Va\u0161ingtonu ove nedelje, u petak. Dogovor je postignut nakon \u0161to je ameri\u010dki predsednik Donald Tramp zatra\u017eio pristup klju\u010dnim ukrajinskim mineralima kao kompenzaciju za pomoc\u0301 koju je pru\u017eila Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom. Zvani\u010dni izvori koje citiraju zapadni mediji ka\u017eu da je Va\u0161ington odustao od prvobitnih zahteva za prihod od 500 milijardi dolara od kori\u0161c\u0301enja prirodnih resursa, ali tako\u0111e nije ponudio \u010dvrste bezbednosne garancije koje je u zamenu tra\u017eila Ukrajina, o \u010demu c\u0301e se pregovarati kasnije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Rumunije Ilije Bolo\u017ean danas odr\u017eava konsultacije sa svim parlamentarnim strankama u vezi sa utvr\u0111ivanjem stava Rumunije na vanrednom sastanku Evropskog saveta po\u010detkom sledec\u0301eg meseca. U ovom komplikovanom i dinami\u010dnom kontekstu sa promena na me\u0111unarodnom planu, Rumunija c\u0301e mo\u017eda morati da prilagodi svoju spoljnu politiku novim izazovima, objasnio je Ilije Bolo\u017ean u video […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-865783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n