Strah da \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija podsta\u0107i krizu nezaposlenosti, \u010dinec\u0301i ljudski rad irelevantnim, postalo je jedno od najbitnijih pitanja na\u0161eg vremena. Iako optimisti\u010dnija predvi\u0111anja tvrde da c\u0301e ve\u0161ta\u010dka inteligencija samo zameniti zadatke koji se ponavljaju, koji ne zahtevaju kreativnost ili inovativnost, zaposlenima u medijima i kreativnim industrijama je jasno da stvari izgledaju mra\u010dnije. Vi\u0161e od jedne trec\u0301ine prevodilaca je izgubilo posao zbog ve\u0161ta\u010dke inteligencije, a mnoge kompanije ukinule su radna mesta za pisce sadr\u017eaja, zadr\u017eavaju\u0107i samo minimum kako bi rad ve\u0161ta\u010dke inteligencije \u201ezvu\u010dao vi\u0161e ljudski\u201c. Pored toga, 46% ispitanika u studiji sprovedenoj u Sjedinjenim Dr\u017eavama strahuje da c\u0301e ve\u0161ta\u010dka inteligencija zameniti novinare i autore knjiga.<\/p>\n
Luiza Baniaj, ekspert sa vi\u0161e od 20 godina u oblasti upravljanja Ljudskim resursima i konsultant za organizacionu transformaciju, smatra da je, u ovom kontekstu, zna\u010daj stalnog usavr\u0161avanja va\u017eniji nego ikada. Me\u0111utim, odgovornost , podjednako snose i poslodavac i zaposleni:<\/p>\n
\u201ePre svega, to (pojava AI) treba da stvori potrebu za u\u010denjem. Odgovornost za u\u010denjem le\u017ei na svakom od nas, odnosno moj \u0161ef ne mo\u017ee biti odgovoran za to kako se ja razvijam, ali je odgovoran za to da imam neophodne alate i znanje kako bi mogla da radim posao za koji sam anga\u017eovana. Ili da mogu da rastem unutar kompanije, jer je i za mene i kompaniju prednost da se razvijam u toj kompaniji. Najte\u017ee je prilagoditi kulturnog \u010doveka, a ne da on raste, sa stanovi\u0161ta ve\u0161tina i kompetencija. Kada se kulturno prilagodi kompaniji, zna kako se stvari de\u0161avaju, razume taj posao, najlak\u0161e je, zapravo, da ula\u017ee u rast, da bi napredovao na druge pozicije. A ovo je posao menad\u017eera. Vas posao je, me\u0111utim, da preuzmete odgovornost za sopstveni razvoj.“<\/p>\n
Luiza Baniaj smatra da za one na koje ve\u0161ta\u010dka inteligencija direktno uti\u010de, na individualnom nivou, jer posao za koji su se \u0161kolovali vi\u0161e nije neophodan, strah ima negativne posledice. Predla\u017ee jo\u0161 jedan druga\u010diji stav:<\/p>\n
\u201eSvaki put to je kao proces, vrtim se u krug, da razumem \u0161ta \u017eelim, \u0161ta volim da radim, \u0161ta od onoga \u0161to znam da radim mo\u017ee biti plac\u0301eno?\u201c \u0160ta se vi\u0161e ne plac\u0301a od onog \u0161to znam da radi? Dobro, \u0161ta mogu da uradim druga\u010dije da bih zadr\u017eala svoju relevantnost? A onda morate po\u010deti da u\u010dite druge ve\u0161tine, to je sve. Sve se menja. Postoji posao strimera ve\u0107 nekoliko godina! Postoji Uber? Da li postoji mogu\u0107nost da radim globalne prevode? Pojavic\u0301e se poslovi etike ve\u0161ta\u010dke inteligencije, pojavic\u0301e se detektori la\u017enih vesti, na primer, koji c\u0301e biti veoma va\u017eni u kompaniji\u201c.<\/p>\n
Luiza Baniaj smatra da Rumunija poslednjih godina nije dovoljno i efikasno ulagala u razvoj ve\u0161tina neophodnih odeljenjima za ljudske resurse, kako bi oni u svom maksimalnom kapacitetu doprineli u organizacionom i kadrovskom razvoju. Tako\u0111e smatra da ve\u0161tine srednjeg menad\u017ementa nisu rasle organski i u korelaciji sa infrastrukturom kompanije, tako da menad\u017eeri imaju znaje da razviju ljudski potencijal timova koje vode, na odr\u017eiv i zdrav na\u010din. Ljudi na takvim pozicijama vi\u0161e nemaju potrebne ili odgovarajuc\u0301e alate da pomognu drugima da se razvijaju, ostanu motivisani i anga\u017eovani.<\/p>\n
\u201eTo se desilo tokom poslednje krize 2008-2009, kada je bila velika kriza. Naravno, posle toga smo prolazili kroz krize, pandemije i tako dalje… i trenutno kroz \u0161ta prolazimo. Ali onda \u0161ta se dogodilo: kompanije su morale da ponovo isplivaju na povr\u0161inu veoma brzo, da bi pre\u017eivele. Tada su im bili potrebni ljudi striktno fokusirani na postizanje rezultata. Ti ljudi su doneli rezultate. Oni su samo isporu\u010dili rezultate poslovanja\/procesa. U oblasti ljudi, ako \u017eelite da pobolj\u0161ate upravljanje, morate organski ulagati i treba da unesete razvoj, na strate\u0161ki na\u010din. Vi ste taj koji mora da nau\u010di menad\u017eera kako da koristi \u010dekic\u0301 i nakovanj.<\/p>\n
Vi ste taj koji morate da izvr\u0161ite svoju du\u017enost da ih nau\u010dite, a zatim stvorite povoljan kontekst da to sprovedu, a za to nije bilo mnogo vremena. I tada su mnogi napredovali sa titulama, sa imenima; Nekako je poboljsanje poziciji kori\u0161c\u0301eno kao metoda zadr\u017eavanja, \u0161to je pogre\u0161no, jer dugoro\u010dno samo stvara sigurnost, ne stvara razvoj ili anga\u017eovanje, to je oblik za\u0161tite ugovora. I to se osec\u0301a, vidi se po obrascima pona\u0161anja u kompaniji, vidi se po pritiscima, to se vidi u \u010dinjenici da vi\u0161e nema dirigenta, to je uloga menad\u017eera u krajnjoj liniji, da usmerava. On je kao dirigent orkestra, tako fin i kul mo\u017ee da bude u smislu uticaja koji ima…“<\/p>\n
Nedavna studija pokazuje da 50% zaposlenih u Rumuniji veruje da trenutni programi prekvalifikacije\/pobolj\u0161anja u kompanijama ne uspevaju da razviju ve\u0161tine komunikacije i odnosa (meke ve\u0161tine) prilago\u0111ene scenarijima iz stvarnog \u017eivota. U velikim kompanijama ovaj procenat dosti\u017ee 56%.<\/p>\n
Za Luizu Baniaj, uloga koju kompanija mo\u017ee da igra u \u017eivotima svojih zaposlenih je \u010dasna, jer oni imaju priliku da pru\u017ee ljudima korisne ve\u0161tine, ne samo na poslu, vec\u0301 u svim oblastima njihovog \u017eivota. U\u010denje efikasnog komuniciranja, uklju\u010divanja u dono\u0161enje odluka ili davanja i primanja povratnih informacija su kvalitete koje doprinose boljem \u017eivotu i boljem dru\u0161tvu uop\u0161te. Stoga c\u0301e organizacije koje prihvataju kontinuirano u\u010denje imati zaposlene spremne da odgovore na promene na\u0161eg vremena. Za njih c\u0301e tehnologija biti saveznik, a ne razlog za strah.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Strah da \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija podsta\u0107i krizu nezaposlenosti, \u010dinec\u0301i ljudski rad irelevantnim, postalo je jedno od najbitnijih pitanja na\u0161eg vremena. Iako optimisti\u010dnija predvi\u0111anja tvrde da c\u0301e ve\u0161ta\u010dka inteligencija samo zameniti zadatke koji se ponavljaju, koji ne zahtevaju kreativnost ili inovativnost, zaposlenima u medijima i kreativnim industrijama je jasno da stvari izgledaju mra\u010dnije. Vi\u0161e od jedne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":754494,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-867094","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n