Tu\u017enu slavu gradu Ajudu, sa oko 22.000 stanovnika, daje tamo\u0161nji zatvor. Jedan od velikih politi\u010dkih pritvorskih centara tokom komunisti\u010dkog re\u017eima, ono \u0161to se dogodilo u Ajudu privuklo je pa\u017enju Rumuna nakon 1989. Posle 35 godina, istorija zatvora Ajud, koju je napisao istori\u010dar Drago\u0161 Ursu iz Nacionalnog muzeja Ujedinjenja u Alba Juliji, predstavlja va\u017eni izdava\u010dki poduhvat.<\/p>\n
\u201eProtivljenje rumunskog dru\u0161tva komunizmu, komunisti\u010dkom re\u017eimu koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bilo je, pre svega, politi\u010dke prirode. To je zato \u0161to su rumunsko dru\u0161tvo, politi\u010dke partije, ono \u0161to mi generalno nazivamo gra\u0111anskim dru\u0161tvom, Rumuni u celini, videli komunizam kao neprijatelja koji je ugro\u017eavao samo postojanje rumunske demokratije i rumunske dr\u017eave. Bio je to re\u017eim koji je nametnuo sovjetski okupator, sa nelegitimnim i zlo\u010dina\u010dkim re\u017eimom. Dakle, pre svega, opozicija komunisti\u010dkom re\u017eimu je bila politi\u010dke prirode i to je protivnike re\u017eima dovelo u zatvor, u ni\u0161ane Sekuritatee i komunisti\u010dke represije, i tako su zavr\u0161ili u Ajudu. Prevaspitavanje je oblik politi\u010dke konfrontacije izme\u0111u re\u017eima i zatvorenika jer se re\u017eim prema zatvorenicima odnosi ne samo kao prema licima li\u0161enim slobode u administrativnom pritvoru, vec\u0301 i kao prema narodnim neprijateljima. Morali su biti dodatno potisnuti u pritvoru, podvrgnuti re\u017eimu dehumanizacije kroz proces politi\u010dkog prevaspitavanja, politi\u010dkog restrukturiranja i psiholo\u0161kog prevaspitavanja.\u201d<\/em><\/p>\n Populacija zatvorenika u zatvoru Ajud bila je raznolika, ali je bio poznat kao zatvor legionara. Drago\u0161 Ursu.<\/p>\n \u201eKvantitativno, Ajud je mo\u017eda najve\u0107i zatvor, ako govorimo u smislu kapaciteta zadr\u017eavanja. 3.600 do 4.000 ljudi moglo je da bude tamo u bilo kom trenutku, a tokom komunisti\u010dkog pritvora, oko 14.000 zatvorenika je pro\u0161lo kroz Ajud. A u pogledu, recimo, kvalitativnog, pre svega, 1948. godine, kada je izvr\u0161ena kategorizacija, podela zatvora, Ajud je bio rezervisan za zatvorenike koje nazivamo intelektualcima, ta\u010dnije intelektualnim profesijama: dr\u017eavnim slu\u017ebenicima, ljudima slobodnih profesija i intelektualcima, generalno uz konfesionalce posle Drugog svetskog rata. A \u0161to se ti\u010de politike, recimo, politi\u010dkog pedigrea, da, Ajud je poznat kao <zatvor legionara>, onih sa legionarskom politi\u010dkom pro\u0161lo\u0161c\u0301u, ali to se de\u0161ava posebno u periodu prevaspitanja. Za sve vreme pritvora nije bilo ba\u0161 tako, \u010dinili su prili\u010dno relativnu vec\u0301inu. U Ajudu su o\u010digledno bili zatvoreni i pripadnici drugih politi\u010dkih grupa, liberali, \u010dlanovi selja\u010dke partije, oficiri biv\u0161e kraljevske vojske, seljaci koji su se protivili kolektivizaciji, \u010dlanovi ili oni koji su se borili u planinama u oru\u017eanom otporu\u201c.<\/em><\/p>\n Zajedno sa Pite\u0161tijem, Gerlom i Kanalom, u Ajudu se odvijalo i takozvano prevaspitanje, jedan od ekstremnih oblika brutalnosti sa kojima se prema ljudima odnosio re\u017eim koji je tvrdio da je najvec\u0301i ljubitelj ljudi. Me\u0111utim, Drago\u0161 Ursu je tako\u0111e uo\u010dio razlike izme\u0111u tipova prevaspitanja.<\/p>\n \u201eMo\u017eemo da vidimo Pite\u0161ti u ogledalu, fenomen prevaspitavanja u Pite\u0161tiju, koji se zatim prote\u017ee na Gerlu i Kanal, fenomen nasilnog prevaspitanja u obliku ekstremnog nasilja. Umesto toga, u Ajudu govorimo o kasnom prevaspitavanju posle drugog represivnog talasa, represivnog talasa koji je pokrenut posle revolucije u Ma\u0111arskoj, u kojoj re\u017eim radije koristi sredstva i instrumente koji se odnose na psiholo\u0161ko prevaspitavanje, psiholo\u0161ki rat i kulturno prevaspitavanje. Dakle, ne koristi direktno i otvoreno nasilje, torturu, i to iz vrlo prakti\u010dnih razloga: zatvorenici koji su postali predmet prevaspitavanja su ljudi koji su do\u0161li posle 10, neki 15 godina pritvora, bili su fizi\u010dki, psihi\u010dki i moralno iscrpljeni. Dakle, svaki minimalni oblik torture, fizi\u010dkog nasilja bi ih eliminisao, oni bi podlegli prevaspitavanju i time proces vi\u0161e ne bi postigao svoj cilj. I to je ono \u0161to odlu\u010dno razlikuje Ajud. Ako je u Pite\u0161tiju bila nasilna redukcija, Ajud je vi\u0161e prevaspitavanje u psiholo\u0161kom, ideolo\u0161kom i kulturnom registru kojim re\u017eim poku\u0161ava da privu\u010de zatvorenike na svoju stranu, odnosno da ih natera da razotkriju sopstvenu politi\u010dku pro\u0161lost. Na taj na\u010din su se moralno kompromitovali pred samim sobom li\u010dno i pred svojim sugra\u0111anima, tako da se, ako do\u0111e do pu\u0161tanja na slobodu, vi\u0161e ne bi mogli politi\u010dki ponovo aktivirati, da vi\u0161e ne mogu da nastave politi\u010dko delovanje\u201c.<\/em><\/p>\n Kakvo je nasle\u0111e Ajuda u kolektivnom sec\u0301anju? Drago\u0161 Ursu.<\/p>\n \u201ePrevaspitavanje u Pite\u0161tiju, kroz ekstremno nasilje, brutalnost i oru\u0111e bestijalnosti koje ponekad prevazilazi na\u0161u ma\u0161tu, oslobodilo je \u017ertve. Jer, pred ekstremnim nasiljem, ljudska priroda uglavnom popu\u0161ta. A onda, \u010dak i na nivou memorijalizma, od sec\u0301anja onih koji su pre\u017eiveli, oni koji koriste ovu re\u010d, nekako nepravedno sa na\u0161e strane danas, bivaju moralno abolirani upravo zato \u0161to ekstremno nasilje to opravdava. S druge strane, kod Ajuda, upravo zbog toga \u0161to je prevaspitavanje bilo vi\u0161e psiholo\u0161ko, ovo je naru\u0161ilo jedinstvo pamc\u0301enja. I vidimo kako se memorijalisti, pre\u017eiveli, raspravljaju, prenose osec\u0301aj krivice onih koji su nekako stali na stranu re\u017eima. Ovo stavlja prevaspitanje u Ajudu u drugi registar. I, nekako, sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, mo\u017eemo rec\u0301i da je re\u017eim uspeo da poseje seme nepoverenja i napetosti me\u0111u zatvorenicima, zatim u prevaspitanju, pa na nivou memorijalizma, u one koji su pre\u017eiveli i ispisali redove. \u0160to u Pite\u0161tiju nije slu\u010daj jer je tamo sec\u0301anje mnogo ujedinjenije i zatvorenici se razumeju jer su pro\u0161li kroz ekstremno nasilje. S druge strane, Ajud je nekako druga\u010diji\u201c.<\/em><\/p>\n Zatvor Ajud sada ima monografiju koja vrac\u0301a u sada\u0161njost vreme i mesto nehumanosti u kojima je komunisti\u010dki re\u017eim briljirao.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tu\u017enu slavu gradu Ajudu, sa oko 22.000 stanovnika, daje tamo\u0161nji zatvor. Jedan od velikih politi\u010dkih pritvorskih centara tokom komunisti\u010dkog re\u017eima, ono \u0161to se dogodilo u Ajudu privuklo je pa\u017enju Rumuna nakon 1989. Posle 35 godina, istorija zatvora Ajud, koju je napisao istori\u010dar Drago\u0161 Ursu iz Nacionalnog muzeja Ujedinjenja u Alba Juliji, predstavlja va\u017eni izdava\u010dki poduhvat. […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-867494","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n