U maju 2025. godine odr\u017eac\u0301e se izbori za predsednika Rumunije. U inostranstvu, u diplomatsko-konzularnim predstavni\u0161tvima, kao i na drugim bira\u010dkim mestima koje oni organizuju, glasac\u0301e se 3 dana za svaki krug glasanja: 2., 3. i 4. maja za prvi krug, odnosno 16., 17. i 18. maja za drugi krug. Ambasada Rumunije u Beogradu podsec\u0301a da rumunski bira\u010di sa prebivali\u0161tem ili boravi\u0161tem u inostranstvu mogu da glasaju putem po\u0161te ako se prethodno prijave na sajtu www.votstrainatate, kojim upravlja Stalna izborna komisija. Rok za prijavljivanje bira\u010da putem po\u0161te je 20. mart. Spisak dokumenata koje izdaju strani organi kojima se dokazuje boravak u inostranstvu, potrebnih za prijavljivanje kao bira\u010d putem po\u0161te, mo\u017ee se pogledati na veb stranici www.mae.ro. Dokumenti koji potvr\u0111uju prebivali\u0161te u Srbiji su: u slu\u010daju rumunskih dr\u017eavljana koji imaju i srpsko dr\u017eavljanstvo, li\u010dna dokumenta izdata od strane lokalnih vlasti u Srbiji (li\u010dna karta, paso\u0161, uverenje o dr\u017eavljanstvu); li\u010dna karta za strance, dozvola stalnog boravka koja se prijavljuje u paso\u0161u u vidu vize, dozvola za privremeni boravak koja se prijavljuje u paso\u0161u u vidu vize, dozvola za privremeni boravak izdata u obliku li\u010dne karte, jedinstvena dozvola izdata u vidu li\u010dne karte, potvrda o privremenoj ustanovi izdata od strane Ministarstva i potvrda o stalnoj adresi prebivali\u0161ta ili boravi\u0161ta.<\/p>\n
Univerzitet za medicinu i farmaciju \u201eViktor Babe\u0161\u201d iz Temi\u0161vara, u partnerstvu sa Op\u0161tom bolnicom \u201e\u0110or\u0111e Joanovic\u0301\u201d iz Zrenjanina, pokrenuo je projekat HEPASKIN, posvec\u0301en povec\u0301anju pristupa uslugama prevencije, dijagnostike i le\u010denja obolelih od raka jetre i ko\u017ee. Projekat se odnosi na broj od 4.000 pacijenata iz prekograni\u010dnog podru\u010dja Rumunije i Srbije kroz skrining na rak ko\u017ee i jetre (1.500 pacijenata c\u0301e biti ispitano na rak ko\u017ee i 1.000 na rak jetre); rana dijagnoza i le\u010denje (dijagnostikovani pacijenti c\u0301e imati koristi od odgovarajuc\u0301eg hirur\u0161kog le\u010denja); unapre\u0111enje medicinske infrastrukture nabavkom savremene opreme, uklju\u010dujuc\u0301i najsavremenije ultrazvu\u010dne aparate i aparate za laparoskopsku hirurgiju i resekciju jetre. Tako\u0111e, povec\u0301ac\u0301e se kapacitet medicinskog osoblja (40 pru\u017ealaca medicinskih usluga c\u0301e u\u010destvovati na obukama iz dermatologije, hirurgije, plasti\u010dne hirurgije i gastroenterologije) i bic\u0301e stvorena dva regionalna registra za prac\u0301enje pacijenata sa karcinomom jetre i ko\u017ee. Ukupna vrednost projekta je 2,04 miliona evra, od \u010dega je ukupna vrednost bespovratne pomoc\u0301i Evropske unije 1,73 miliona evra.
\nAmbasada Rumunije u Srbiji je, u okviru obele\u017eavanja Meseca frankofonije, zajedno sa Rumunskim kulturnim institutom i Francuskim institutom u Srbiji, pozvala publiku da pogleda dva rumunska filma u Jugoslovenskoj kinoteci: \u201eVoda i taban\u201c (2024, Mir\u010de Gerasea i Lu\u0107ana Mirkua), bi\u0107e prikazan 10 marta i ,,Nova godina koja nije bila (2024, Bogdana Mure\u0161ana) koji \u0107e biti prikazan 12. marta. Oba filma su na rumunskom titlovana na srpskom jeziku. \u201eVoda i taban\u201d je dokumentarni film o poku\u0161aju devetorice zaljubljenika u sport da za 25 dana pre\u0111u Via Transilvaniku (putu od 1.400 kilometara od manastira Putna do Apolodorovog mosta na Dunavu). \u201eNova godina koja nije bila\u201c je tragikomedija koja istra\u017euje aspekte \u017eivota u komunizmu, prikazujuc\u0301i obi\u010dne ljude koji su uhvac\u0301eni u vrtlog sistema, o\u010dajni\u010dki poku\u0161avajuc\u0301i da pobegnu pre nego \u0161to budu slomljeni. <\/p>\n
Povodom Me\u0111unarodnog dana \u017eena, Viorel Ardeleanu, ambasador Rumunije i rukovodstvo Rumunsko-crnogorskog udru\u017eenja u Podgorici predstavili su rumunsku legendu o marci\u0161oru i nau\u010dili u\u010denike \u0161kole \u201e21 maj\u201c u Osnovnoj kako da naprave \u0161areni marci\u0161or i druge tradicionalne rumunske poklone za svoje majke. Ambasador Rumunije u Crnoj Gori Viorel Ardeleanu posetio je i \u0161kolu \u201eJU Srednja stru\u010dna \u0161kola\u201c na Cetinju. Ambasador i prof. Milica Rajkovic\u0301 govorili su u\u010denicima o marci\u0161oru kao simbolu prolec\u0301a. Ovom prilikom u\u010denicima su podeljene narukvice koje, kako se verovalo u davna vremena, mogu da udalje od zla tokom cele godine. U\u010desnici su bili zainteresovani za rumunske obi\u010daje, kulturu, jezik i obrazovanje. Saznali su dosta zanimljivih detalja, izme\u0111u ostalog, da je mitropolit Makarije doneo \u0161tampariju sa Cetinja u Trgovi\u0161te gde je \u0161tampao prvu knjigu \u201eOktoih\u201c. Kralj Nikola I i kralj Karol I bili su najbolji prijatelji i zbog smrti rumunskog kralja, kralj Nikola je na Cetinju proglasio 7 dana \u017ealosti. Mnoge re\u010di i toponimi su sli\u010dni u na\u0161im jezicima, kao i kulturne vrednosti, mentalitet ili gastronomija, naglasio je Ambasador Rumunije tokom susreta sa u\u010denicima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U maju 2025. godine odr\u017eac\u0301e se izbori za predsednika Rumunije. U inostranstvu, u diplomatsko-konzularnim predstavni\u0161tvima, kao i na drugim bira\u010dkim mestima koje oni organizuju, glasac\u0301e se 3 dana za svaki krug glasanja: 2., 3. i 4. maja za prvi krug, odnosno 16., 17. i 18. maja za drugi krug. Ambasada Rumunije u Beogradu podsec\u0301a da […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-870777","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n