Posle objavljivanja,13. marta, omalova\u017eavajuc\u0301ih informacija u tabloidu informer.rs pod naslovom: \u201eSaznajemo: U Srbiju sti\u017eu Rumuni koji planiraju da obijaju stanove tokom protesta!\u201c, Ambasada Rumunije u Srbiji o\u0161tro je osudila ovu dezinformaciju, li\u0161enu profesionalne etike i van svake realnosti, sa namerom da manipuli\u0161e javnost Srbije. Prema pogrdnom \u010dlanku, citiramo: \u201ePo nalogu opozicije, u Srbiju pristi\u017eu brojni rumunski dr\u017eavljani koji su planirali obijanje stanova u Beogradu, saznaje Informer. Oni, kako ka\u017ee na\u0161 dobro obave\u0161ten izvor, imaju plan da provaljuju u domove gra\u0111ana koji na dru\u0161tvenim mre\u017eama najavljuju da \u0107e biti na protestu opozicije\u201d, kraj citata. ,,Duboko \u017ealimo zbog propagiranja ovakvih navoda, koji jasno promovi\u0161u elemente specifi\u010dne govoru mr\u017enje i uti\u010du na percepciju o Rumunima u srpskoj javnosti. One su u potpunoj suprotnosti sa evropskim vrednostima i evropskim putem na koji se Srbija obavezala. Ambasada stoji uz rumunsku zajednicu koja se osetila povre\u0111enom i ujedno se zahvaljuje na porukama podr\u0161ke gra\u0111ana Srbije koji u velikoj vec\u0301ini rumunski narod vide kao prijatelja, s kojim dele zajedni\u010dke vrednosti. Pozivamo \u201enovine\u201d Informer da se javno izvinjavaju i da odmah povuku uvredljivi \u010dlanak\u2019\u2019, dodala je Ambasada Rumunije u Beogradu.<\/p>\n
Ambasada Rumunije u Srbiji i Novinsko-izdava\u010dka kuc\u0301a \u201eLibertatea\u201d organizovale su nedavno, drugu godinu zaredom, zna\u010dajnu knji\u017eevnu manifestaciju posvec\u0301enu obele\u017eavanju Me\u0111unarodnog dana \u017eena. Odr\u017eana je promocija antologije poezije \u201eNajlep\u0161e pesme, damama na dar\u201c, koja obele\u017eava poseban trenutak, prva knjiga objavljena je povodom obele\u017eavanja 80 godina postojanja i neprekidne delatnosti Novinskoo-izdava\u010dke kuc\u0301e \u201eLibertatea\u201c. Tom je pripremio ure\u0111iva\u010dki tim \u201eLibertatea\u201c, knjiga je objavljena u dvojezi\u010dnom izdanju, na rumunskom i srpskom jeziku. U knjizi je obuhva\u0107eno 25 pesnika iz Rumunije i Srbije, od debitanata do afirmisanih autora. Slikar Emil Sfera predstavio je radove publici na izlo\u017ebi slika \u201eMale i velike ljubavi\u201d. Me\u0111u u\u010desnicima bili su autori pesama obuhva\u010denih u knjizi, kao i veliki broj gostiju iz Srbije i Rumunije.<\/p>\n
Svetski dan poezije, 21. mart, obele\u017eava se u Re\u0161ici na \u201eSusretima sa poezijom\u201c, aktivnost u kojoj u\u010destvuju u\u010denici VIII razreda, odeljenja na nema\u010dkom jeziku. Koordinator manifestacije je prof. Sonia Maria Chwoika, a specijalni gost je Ervin Josef Cigla. Me\u0111unarodni dan poezije u prvi plan isti\u010de li\u010dnost pisca Vasilea Barbua, predsednika Knji\u017eevno-umetni\u010dkog dru\u0161tva \u201eTibiscus\u201d iz Uzdina (Srbija), koji je 2024. godine napunio 70 godina. Ovom prilikom objavljena je knjiga Jonela Bote \u201eUmetnost pesme kao opstanak. Esej o Vasileu Barbuu\u201d u izdanju Izdava\u010dke kuc\u0301e TIM iz Re\u0161ice, 2025. Vasile Barbu c\u0301e odr\u017eati govor tokom ovog doga\u0111aja.<\/p>\n
Prva radionica evropskog projekta \u201ePlayground\u201d odr\u017eac\u0301e se 22. marta u pozori\u0161tu Ariel u Targu Mure\u0161u. Doga\u0111aj obuhvata gledanje performansa-\u010ditanje \u201eHoc\u0301emo li ikada videti sunce?\u201c, mlade autorke iz Srbije Nadje Mi\u0161kovic\u0301i. Administrativna direktorka pozori\u0161ta Arijel, Klaudija \u010cibelean navodi da projekat \u201ePlayground\u201d poku\u0161ava da identifikuje mlade dramske pisce koji mogu da realizuju najzanimljivije predstave i kojima se mo\u017ee pomoc\u0301i da se afirmi\u0161u. Projekat je zapo\u010det 2024. godine, kada je izvr\u0161ena selekcija tekstova. „Hoc\u0301emo li ikada videti sunce?“ je tekst za decu i postoji mogu\u0107nost da ga preuzme Arijel teatar. Projekat \u201ePlayground\u201c obuhvata jo\u0161 dve predstave-\u010ditanja, na jesen ove godine, mladih dramskih pisaca iz Francuske i Italije, \u010dija dela \u0107e postaviti pozori\u0161te u Targu Mure\u0161u.<\/p>\n
Rumunski kulturni institut doma\u010din je do 31. marta 2025., u Bukure\u0161tu, izlo\u017ebe \u201eRadionice Konstantina Brancu\u0161ija\u201c, koja okuplja izbor radova nastalih na Me\u0111unarodnom slikarskog simpozijumu, odr\u017eanog u Ranci i Runku izme\u0111u 2015. i 2022. godine. 30 izlo\u017eenih radova potpisuju umetnici iz Rumunije i evropskih dr\u017eava i pozivau publiku da se upozna sa raznolikim pejza\u017eem savremenog slikarstva, postajuc\u0301i prava vizuelna mapa aktuelnih stilskih pravaca. Izla\u017eu umetnici iz Rumunije, Srbije, Ma\u0111arske, Nema\u010dke, Italije, \u010ce\u0161ke, Republike Moldavije, Francuske, Bugarske, Litvanije i Azerbejd\u017eana. Iz Srbije izla\u017eu likovne umetnice Gala \u010caki i Katarina \u0110or\u0111evic\u0301.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle objavljivanja,13. marta, omalova\u017eavajuc\u0301ih informacija u tabloidu informer.rs pod naslovom: \u201eSaznajemo: U Srbiju sti\u017eu Rumuni koji planiraju da obijaju stanove tokom protesta!\u201c, Ambasada Rumunije u Srbiji o\u0161tro je osudila ovu dezinformaciju, li\u0161enu profesionalne etike i van svake realnosti, sa namerom da manipuli\u0161e javnost Srbije. Prema pogrdnom \u010dlanku, citiramo: \u201ePo nalogu opozicije, u Srbiju pristi\u017eu brojni […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-874139","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n