Na samitu u Briselu, lideri evropskih dr\u017eava potvrdili su u \u010detvrtak svoju posvec\u0301enost da nastave da podr\u017eavaju odbranu Ukrajine, kao i da odr\u017eavaju pritisak na Rusiju. Deklaracija je, me\u0111utim, usvojena bez potpisa Ma\u0111arske. Tako\u0111e, na sastanku Evropskog saveta odobrena je i strategija Evropske komisije o ja\u010danju bezbednosti i odbrane Evropske unije. Planom su predvi\u0111ena ulaganja u odbranu od 800 milijardi evra. Prisutan na samitu u Briselu, vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Rumunije Ilije Bolo\u017ean objasnio je da c\u0301e zemlje \u010dlanice moc\u0301i da sprovode zajedni\u010dke nabavke za odbranu, \u0161to predstavlja priliku za nacionalnu odbrambenu industriju. NATO ostaje temelj kolektivne odbrane, izjavio je Ilije Bolo\u017ean, precizirajuc\u0301i da c\u0301e se po\u0161tovati svi vojni aran\u017emani koje je Rumunija sklopila sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n
Vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika Rumunije Ilije Bolo\u017ean sazvao je sednicu Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu za 28. mart, saop\u0161tila je u petak Predsedni\u010dka administracija. Kako se navodi u saop\u0161tenju, razgovarac\u0301e se o temama kao \u0161to su status i izgledi sukoba u Ukrajini nakon nezakonite i neopravdane agresije Ruske Federacije, kao i implikacije po Rumuniju i pozicioniranje zemlje u kontekstu pregovara\u010dkog procesa oko okon\u010danja sukoba Moskve i Kijeva. \u201eNa sednici Saveta bic\u0301e analizirana i druga aktuelna pitanja iz oblasti nacionalne bezbednosti\u201c, saop\u0161teno je iz Predsedni\u010dke administracije.<\/p>\n
Redosled upisa na glasa\u010dke listic\u0301e kandidata za predsedni\u010dke izbore u maju utvrdic\u0301e sutra Centralni izborni biro. Iz te institucije je saop\u0161teno da c\u0301e se o pozicijama na glasa\u010dkom listic\u0301u odlu\u010divati \u017erebom. U trci za mesto predsednika Rumunije zvani\u010dno je ostalo 11 kandidata. Me\u0111u njima su gradona\u010delnik Bukure\u0161ta Niku\u0161or Dan, koji se kandiduje kao nezavisni, biv\u0161i liberalni lider Krin Antonesku, iz vladajuc\u0301e koalicije PSD-PNL-UDMR, biv\u0161i premijer Viktor Ponta, koji je tako\u0111e izabrao da se kandiduje kao nezavisni, liderka USR-a Elena Laskoni, koja je do\u0161la na drugo mesto u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora 2024. godine, koja je poni\u0161tio Ustavni sud, i lider AUR-a \u0110or\u0111e Simion, koji je preuzeo mesto proruskog nezavisnog Kalina \u0110or\u0111eskua, \u010diju je kandidaturu odbio Ustavni sud Rumunije. Prvi krug predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji bic\u0301e odr\u017ean 4. maja, a drugi, dve nedelje kasnije, 18. maja.<\/p>\n
Rumunska izvr\u0161na vlast izdvojila je oko 450 miliona evra za ovogodi\u0161nje izdanje programa Start-up Nation, namenjenog podsticanju osnivanja malih i srednjih preduzec\u0301a. Svaki mladi preduzetnik do 35 godina koji bude primljen u program da zapo\u010dne posao ili razvije onaj koji vec\u0301 ima dobic\u0301e 50.000 evra. Vlada \u017eeli da pomogne da preko 7.000 mladih privrednika otvori najmanje 15.000 novih radnih mesta.<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e pet miliona rumunskih elektronskih li\u010dnih karata biti izdato do juna 2026. godine, saop\u0161tilo je Ministarstvo unutra\u0161njih poslova u Bukure\u0161tu. U toj instituciji su precizirali da je prvo izdavanje besplatno, iz evropskih sredstava. Rumunske vlasti su danas napravile \u0161iroku prezentaciju novih dokumenata, koji su ju\u010de po\u010deli da se izdaju, prvo u okrugu Klu\u017e (severozapad), a zatim se distribuiraju \u0161irom zemlje. Nove li\u010dne karte su malog formata, veli\u010dine bankovne kartice, sa naprednim sigurnosnim elementima koji pru\u017eaju za\u0161titu od falsifikovanja ili kra\u0111e identiteta i omoguc\u0301avaju lak pristup elektronskim uslugama. Tako\u0111e, evropskim sredstvima kreiran je Integrisani informacioni sistem za izdavanje li\u010dnih dokumenata. Rumunija danas slavi 104 godine od uspostavljanja prve strukture za evidentiranje ljudi.<\/p>\n
Rumunsko tu\u017eila\u0161tvo pokrenulo je krivi\u010dnu istragu i tra\u017ei 30-dnevno preventivno hap\u0161enje Bogdana Pe\u0161kira, glavnog finansijera TikTok promovisanja biv\u0161eg nezavisnog kandidata za predsednika Rumunije, ultranacionaliste Kalina \u0110or\u0111eskua. Pe\u0161kir je trenutno u pritvoru pod optu\u017ebom za vi\u0161e od 250 ta\u010daka za korupciju bira\u010da putem elektronskih sredstava komunikacije na kontinuiran na\u010din. Kako se navodi u saop\u0161tenju Tu\u017eila\u0161tva, Bogdan Pe\u0161kir je od marta 2024. do 31. januara 2025. navodno ponudio skoro 880.000 dolara u vidu poena koji se mogu prenositi tokom sesija u\u017eivo na TikTok platformi i koji se mogu pretvoriti u novac. Tako\u0111e je navodno poslao preko 300.000 leja i skoro 18.000 evra putem transfera na Revolut aplikaciji za 265 ljudi, kako bi uticao na njihov glas na predsedni\u010dkim izborima 2024. Ju\u010de su na meti pretraga u ovom slu\u010daju bili i drugi ljudi koji su se oglasili na platformama dru\u0161tvenih mre\u017ea, uklju\u010dujuc\u0301i influensera poznatog kao Makijaveli, savetnika senatora iz partije SOS Rumunija (opoziciona, ultranacionalisti\u010dka) ili ljudi za koje se navodi da su deo organizovane kriminalne grupe.<\/p>\n
Program stipendija za doktorske i postdoktorske studije \u201eE\u017een Jonesko\u201c, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije i koji se vodi zajedno sa Univerzitetskom agencijom Frankofonije \u2013 (AUF) 2024 \u2013 2025. godine, poha\u0111ac\u0301e 110 ljudi iz 24 zemlje francuskog govornog podru\u010dja, navodi Ministarstvo spoljnih poslova. Program stipendiranja c\u0301e se odr\u017eati od 1. maja do 31. jula na jednom od 29 univerziteta i visoko\u0161kolskih ustanova u Rumuniji, \u010dlanica AUF-a, registrovanih za ovo izdanje. Dana 23. maja 2007. godine, rumunska vlada je, nakon obaveze preuzete na 11. samitu frankofonije (Bukure\u0161t, septembar 2006.), odlu\u010dila da uspostavi i finansira program doktorskih i postdoktorskih stipendija, pod nazivom E\u017een Jonesko, u znak odavanja po\u010dasti rumunsko-francuskom knji\u017eevniku i reprezentativnom piscu 20. veka. Program omoguc\u0301ava mladim doktorantima i istra\u017eiva\u010dima iz celog sveta koji govore francuski da imaju koristi od tromese\u010dne istra\u017eiva\u010dke stipendije u jednoj od partnerskih visoko\u0161kolskih ustanova u Rumuniji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na samitu u Briselu, lideri evropskih dr\u017eava potvrdili su u \u010detvrtak svoju posvec\u0301enost da nastave da podr\u017eavaju odbranu Ukrajine, kao i da odr\u017eavaju pritisak na Rusiju. Deklaracija je, me\u0111utim, usvojena bez potpisa Ma\u0111arske. Tako\u0111e, na sastanku Evropskog saveta odobrena je i strategija Evropske komisije o ja\u010danju bezbednosti i odbrane Evropske unije. Planom su predvi\u0111ena ulaganja […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245,116091],"class_list":["post-874916","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n