Meseci koji su sledili nakon rumunske revolucije u decembru 1989. godine bili su konfuzni, tipi\u010dni za dru\u0161tvo koje \u017eeli da ponovo prona\u0111e sebe. Revolucionari iz Temi\u0161vara, mesta gde je posle decenija komunisti\u010dkog mraka dat signal za povratak Rumunije na svetlost dana, grupisani u dru\u0161tvo \u201eTemi\u0161var\u201c, u martu 1990. sa\u010dinili su \u010duvenu Proklamaciju. Bio je to pravi gra\u0111anski manifest koji je ocrtavao put ka demokratiji. 35 godina kasnije, Joan Stanomir, profesor Fakulteta politi\u010dkih nauka Univerziteta u Bukure\u0161tu, smatra da je Proklamacija dokaz da vec\u0301ina rumunskog dru\u0161tva nije uspela da mentalno pobegne od pro\u0161losti koja ga je i dalje dr\u017eala zato\u010denim.<\/p>\n
\u201eTemi\u0161varska proklamacija predstavlja ideju dela rumunskog dru\u0161tva. Godina 1990. predsrtavlja prekretnicu. To je godina Temi<\/em>\u0161varske proklamacije, godina prvih izbora, organizovanih 20. maja i to je godina minerijada. Tako c\u0301e godina koja c\u0301e po\u010deti u znaku nade zavr\u0161iti u znaku dominacije Fronta nacionalnog spasa i plebiscita Jona Ilijeskua. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, vizija Temi\u0161varske proklamacije je izolovana u rumunskom kontekstu. Ono na \u0161ta je Temi\u0161varska proklamacija pozivala nije odra\u017eavalo te\u017enje vec\u0301ine Rumuna. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, Temi\u0161varska proklamacija ima poseban status, usamljena je i vizionarska. Usamljena je jer se odvaja od mejnstrima, vizionarska je jer u njoj zapravo nalazimo sve \u0161to c\u0301emo poku\u0161ati da izgradimo u ovih 35 godina.\u201c<\/em><\/p>\n Temi\u0161varska proklamacija tra\u017ei tr\u017ei\u0161nu ekonomiju, slobodu izra\u017eavanja, vi\u0161estrana\u010dku demokratiju i druga ljudska prava. Joan Stanomir, me\u0111utim, ka\u017ee da je sve to Rumunima u to vreme zna\u010dilo ne\u0161to drugo.<\/p>\n \u201eZavisi od toga \u0161ta mi razumemo. Tr\u017ei\u0161na ekonomija nije zna\u010dila slobodno tr\u017ei\u0161te, vec\u0301 obilje u odnosu na bedu pro\u0161losti. Sloboda nije zna\u010dila nu\u017eno pluralizam, vec\u0301 slobodu unutar Fronta nacionalnog spasa. Vi\u0161estrana\u010dje nije zna\u010dilo slobodnu konfrontaciju izme\u0111u partija, vec\u0301 privr\u017eenost ovom tipu entuzijazma Fronta nacionalnog spasa. Nijanse su veoma komplkovane i dovoljno je da pogledamo tada\u0161nje slike da bi razumeli koliko je, u stvari, nezrelo, traumatizovano rumunsko dru\u0161tvo u to vreme\u201c.<\/em><\/p>\n Pitali smo Joana Stanomira koje je mesto Temi\u0161varske proklamacije u reformama koje su usledile posle revolucionarne 1989. godine?<\/p>\n \u201eTo je srednjoevropski dokument koji su mogli da potpi\u0161u i \u010cesi, i Ma\u0111ari, i Poljaci. Rumunija je bila blagoslovena \u0161to je ovaj zapadni deo bio otvoren prema svetu, a Temi\u0161var je uspeo, u tim trenucima, da bude neka vrsta avangarde rumunske sinhronizacije sa Zapadom. <\/em>Rumunija je raznolika zemlja u kojoj svaki mali deo ima svoje mesto. Ali kroz ono \u0161to je uradio u decembru 1989. i kasnije, Temi\u0161var je potpuno druga\u010diji od ostatka zemlje. I moramo imati neizmernu zahvalnost onima koji su, u samoc\u0301i, izolovani, prokazani, razmi\u0161ljali o ovoj buduc\u0301nosti. Njima treba da budemo zahvalni, a ne onima koji su pobedili na izborima. U tom trenutku su vladali oni koji su pobedili na izborima u maju 1990. godine. Oni koji su pisali Temi\u0161varsku proklamaciju mislili su na one koje, mo\u017eda, nikada nisu ni videli, ali o kojima su s ljubavlju razmi\u0161ljali kao o generacijama koje c\u0301e odrastati u slobodi\u201c.<\/em><\/p>\n Najkontroverznija ta\u010dka Temi\u0161varske proklamacije bila je ta\u010dka 8. Ona je zahtevala izlazak iz javnog \u017eivota biv\u0161ih komunisti\u010dkih uglednika i pripadnika biv\u0161eg represivnog aparata. Fenomen je nazvan \u201elustracija\u201c i bio je prisutan u svim biv\u0161im komunisti\u010dkim zemljama. Joan Stanomir:<\/p>\n \u201eLustracija je zapravo zna\u010dila poku\u0161aj da se blokira pristup imenovanim i izabranim funkcijama onima koji su bili deo komunisti\u010dke nomenklature, uklju\u010dujuc\u0301i i politi\u010dku policiju. A imamo i odgovor na pitanje za\u0161to lustracija nije mogla da se primeni? Zato \u0161to bi lustracija zna\u010dila odvajanje rumunskog naroda od njegovog najmilijeg sina, Jona Ilijeskua. Jon Ilijesku je dovoljno slo\u017eena li\u010dnost da je pro\u017eiveo nekoliko \u017eivota. Jon Ilijesku iz 1990. nije Jon Ilijesku koji je predsedavao prijemom Rumunije u NATO-u i po\u010detkom evropskih integracija. Ali Jon Ilijesku je 1990. godine bio bli\u017ei Georgiu-De\u017eu i Josifu Visarionovi\u010du Staljinu nego uravnote\u017eenom predsedniku iz poslednjeg mandata kao \u0161efa dr\u017eave\u201c.<\/em><\/p>\n \u0160ta Temi\u0161varska proklamacija danas zna\u010di za novu generaciju? Joan Stanomir:<\/p>\n \u201eTo zapravo zna\u010di kompas koji mora da nas vodi. Zna\u010di ljudsko dostojanstvo, pluralizam, sloboda, tr\u017ei\u0161na ekonomija, Zapad, patriotizam. Ne zaboravimo patriotizam, ali ne demago\u0161ki patriotizam vec\u0301 vredan, zdrav patriotizam onih koji rade. <\/em>Moramo ponovo otkriti ovo dostojanstvo rada, a ne u u\u017easnom i zlokobnom smislu decenija komunizma. Jer u komunizmu, mo\u017eda bi to trebalo rec\u0301i ljudima ove zemlje, ljudi koji su radili bili su tla\u010deni od ljudi koji su vladali. A komunisti\u010dka partija, pod svojim raznim inkarnacijama, nikada nije predstavljala one u \u010dije ime je govorila. Dakle, dostojanstvo rada je ljudsko dostojanstvo. Moraju se po\u0161tovati svi oni koji rade, u raznim oblicima, svi oni koji su kreativni. Po\u0161tovanje prema drugima je temelj demokratije i jedina je alternativa varvarstvu, despotizmu i totalitarizmu.\u201c<\/em><\/p>\n Temi\u0161varska proklamacija iz 1990. je dokument bez kojeg se Rumunija posle 1989. godine ne mo\u017ee razumeti. Ona je deo velikih dokumenata rumunske istorije 20. veka, uprkos razo\u010daranjima koja su usledila.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Meseci koji su sledili nakon rumunske revolucije u decembru 1989. godine bili su konfuzni, tipi\u010dni za dru\u0161tvo koje \u017eeli da ponovo prona\u0111e sebe. Revolucionari iz Temi\u0161vara, mesta gde je posle decenija komunisti\u010dkog mraka dat signal za povratak Rumunije na svetlost dana, grupisani u dru\u0161tvo \u201eTemi\u0161var\u201c, u martu 1990. sa\u010dinili su \u010duvenu Proklamaciju. Bio je to […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-875356","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n