Od 2022. do danas, Vlada Rumunije je uspostavila kvotu od 100.000 stranih radnika svake godine. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, najvi\u0161e radnih viza izdato je za dr\u017eavljane Nepala, \u0160ri Lanke, Pakistana i Banglade\u0161a. Glavne oblasti koje zahtevaju stranu radnu snagu su gra\u0111evinarstvo i infrastruktura, poljoprivreda, \u010di\u0161c\u0301enje, skladi\u0161tenje i logistika, automobilska industrija, hotelski i prehrambeni sektor.<\/p>\n
Me\u0111utim, o ovim prido\u0161licama retko govorimo u drugim terminima osim ekonomskim. Luis Eskobedo, istra\u017eiva\u010d peruanskog porekla koji \u017eivi u Rumuniji, detaljno istra\u017euje problem rasizma i interkulturalnosti. Sa iskustvom rada i \u017eivota u Poljskoj i Ju\u017enoj Africi, Eskobedo je trenutno istra\u017eiva\u010d saradnik u Dru\u0161tvu za interkulturalne i migracijske studije u Bukure\u0161tu odeljenja \u00ab Unit for Institutional Change and Social Justice \u00bb, saradnik Univerziteta Free State University u Ju\u017enoj Africi. On govori o utilitarnoj perspektivi koju imamo kao dru\u0161tvo u nedavnoj migraciji.<\/p>\n
„Mo\u017eemo da govorimo o tri konkretna elementa koji grade ovakvu perspektivu. Jedan je \u010dinjenica da Rumunija naginje Zapadu, a na Zapadu vec\u0301 imamo utilitarnu perspektivu. Za njih je migracija alat za re\u0161avanje demografskih i ekonomskih problema. Istovremeno, imamo i druge elemente, imamo neoliberalni element koji je tesno povezan sa prvim elementom. Imamo vrlo jasnu percepciju o Zapadu, o njima govorimo kao o monolitnom elementu, koji nema raznolikost, verujemo da je tamo sve razvijenije, da su bolji od nas, ne govorimo o kompleksnosti, a to se uklapa u neoliberalni element. Tada za njih postoji samo jedan na\u010din razmi\u0161ljanja o razvoju. A taj koncept je jedan gde je tr\u017ei\u0161na ekonomija ili globalizacija jedina opcija koju imamo.“<\/p>\n
Trec\u0301i element, obja\u0161njava ekspert, jeste ideolo\u0161ka struktura srednje klase, koju posebno prihvataju stanovnici urbanih sredina. Prema diskursu koji je povezan sa ovom ideologijom, naporan rad je ekvivalentan ljudskoj vrednosti. \u201eAko zaista naporno radimo, mo\u017eemo oti\u0107i bilo gde i mo\u017eemo biti uspe\u0161ni\u201c, obja\u0161njava Eskobedo. Mana ovog diskursa je, smatra istra\u017eiva\u010d, \u0161to ne uzima u obzir razlike u okru\u017eenju, polu, seksualnoj orijentaciji, dru\u0161tvenoj klasi i tako dalje.
\nUpitan kako ova utilitarna perspektiva uti\u010de na migrante u Rumuniji, Luis Eskobedo odgovara:<\/p>\n
\u201eMi smatramo da je migrant ili migracija uop\u0161te ne\u0161to \u0161to mo\u017eemo da iskoristimo, a ne ne\u0161to \u0161to se odnosi na ljude. Ljudi poput nas, normalni ljudi, ljudi sa razli\u010ditim \u017eivotima i iskustvima, koji, iz na\u0161e perspektive pripadaju jednoj grupi radnika koji su do\u0161li samo da razviju na\u0161u ekonomiju i da re\u0161avaju na\u0161e demografske probleme. Nemamo vi\u0161e snove, nemamo porodice, vi\u0161e nemamo planove, projekte i tako dalje. Ne smatramo se kompleksnim ljudima, mi smo samo apstraktna kategorija. \u201eDo\u0161li ste ovde da radite i da plac\u0301ate porez.\u201c<\/p>\n
Stru\u010dnjak obja\u0161njava da ovakav stav, koji ne prime\u0107uje nijanse, ne mo\u017ee da uzme u obzir razli\u010dite okolnosti svake osobe, zbog \u010dega su migranti jo\u0161 vi\u0161e izlo\u017eeni li\u010dnim problemima, zdravstvenim problemima ili nasilnim uslovima rada.
\nNa pitanje koje strategije migranti koriste da bi mogli da se izbore sa te\u0161kim situacijama, Luis Eskobedo odgovara:<\/p>\n
\u201ePrvo, te\u0161ko im je da shvate da im se ne\u0161to de\u0161ava. Da, umoran sam. To je normalno, jer vredno radim, tako se zivot odnosi prema nama, migrantima. Ovo je na\u0161a realnost. Veoma sam srec\u0301an \u0161to sam mogao da do\u0111em ovde, drugi imaju mnogo lo\u0161iji \u017eivot od mene, ja sam imao mnogo srec\u0301e. Onda, pre svega, mogu da stvore neku vrstu odbrambenog sistema da bi ovde mogli mirno da \u017eive. Ali u isto vreme, medjutim oni su pogo\u0111eni i vide materijalne posledice sa kojima se suocavju u svakodnevnom \u017eivotu, kada do\u0111u kuc\u0301i a fri\u017eider je prazan ili nemaju struju za fri\u017eider ili moraju da dele fri\u017eider sa drugim ljudima. A tu su i sukobi i hijerarhije: ko prvi jede, ko mora da \u010deka da bi koristi kuhinju \u2014 ako postoji kuhinja. U tom trenutku nastaju tenzije, po\u010dinju da razvijaju sukobe, po\u010dinju da razvijaju unutra\u0161nje probleme i istovremeno po\u010dinju da razvijaju re\u0161enja. \u0160ta nam je \u010diniti? Ima nas pet-\u0161est kod kuc\u0301e a oni se gomilaju u kuhinji? Dobro, znam nekoga ko radi i jede na svom radnom mestu. „Onda po\u010dinjem da jedem tamo, po\u010dinjem da razvijam dru\u0161tvene odnose pomoc\u0301u kojih mogu bolje\u201d..“<\/p>\n
Na dubljem nivou, obja\u0161njava Eskobedo, druge strategije se oslanjaju na lidere koji su se formirani u takvim zajednicama \u2014 lidere koji po\u010dinju da razvijaju institucije, zala\u017eu se za prava, da grade zajednice emocionalne podr\u0161ke ili prostore u kojima mogu da u\u017eivaju kulturno priznanje od zemlje domac\u0301ina. Druga – jednako validna strategija je brak sa dr\u017eavljaninom zemlje domac\u0301ina \u201ei to ne samo zbog dokumenata\u201c, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d, \u201eali mo\u017eda zato \u0161to \u017eele da bude deo zajednice, \u017eele da budu Rumuni\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 2022. do danas, Vlada Rumunije je uspostavila kvotu od 100.000 stranih radnika svake godine. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, najvi\u0161e radnih viza izdato je za dr\u017eavljane Nepala, \u0160ri Lanke, Pakistana i Banglade\u0161a. Glavne oblasti koje zahtevaju stranu radnu snagu su gra\u0111evinarstvo i infrastruktura, poljoprivreda, \u010di\u0161c\u0301enje, skladi\u0161tenje i logistika, automobilska industrija, hotelski i prehrambeni […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":870471,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-875691","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n