Rastuc\u0301i bud\u017eetski deficit Rumunije naveo je administraciju u Bukure\u0161tu da preduzme agresivne mere za smanjenje tro\u0161kova za funkcionisanje dr\u017eavnog aparata. Tako je do\u0161lo do smanjenja bud\u017eeta, beneficija, olak\u0161ica, pa \u010dak i osoblja. Prema re\u010dima ministra finansija Tanco\u0161a Barne, prvi efekti su se vec\u0301 osetili. On je najavio da su rumunske dr\u017eavne institucije potro\u0161ile 380 miliona leja (preko 76 miliona evra) manje na robu i usluge u prva dva meseca 2025. u odnosu na isti period pro\u0161le godine. On je pokazao da je na nivou dr\u017eavnog bud\u017eeta ostvareno smanjenje operativnih tro\u0161kova za 5%, a na nivou lokalnih vlasti za skoro 4%. Barna je istovremeno naglasio da, iako su prihodi od naplate PDV-a porasli i dostigli preko 25 milijardi leja (ne\u0161to vi\u0161e od 5 milijardi evra) u prva dva meseca, ispravljanje bud\u017eetskog deficita je dugoro\u010dan proces. On je naveo da vlada mora da ostane \u010dvrsta u odluci da smani bud\u017eetski deficit na 7% bruto domac\u0301eg proizvoda, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom, i da nastavi da stimuli\u0161e privredni rast kroz investicije. Ministar finansija je nedavno izjavio da smanjenje tro\u0161kova kod dr\u017eavnih slu\u017ebenika ostaje prioritet Vlade. Prema njegovim re\u010dima, reorganizacija javnih ustanova nastavic\u0301e se u naredne dve godine, a cilj je da bude \u0161tedljiviji i efikasniji bud\u017eetski aparat. Tan\u010do\u0161 Barna: \u201eSmanjili smo kadrovske tro\u0161kove za 5%, odnosno paralelno sa smanjenjem operativnog bud\u017eeta administrativnih tro\u0161kova za 5%, tako da c\u0301emo do kraja godine biti u ovom deficitu od 7%. A 2026. i 2027. godine institucije moraju da idu dalje putem digitalizacije, efikasnosti i smanjenju tro\u0161kova. Ne govorim o smanjneju plata vec\u0301 o smanjenju zaposlenih\u201c. Prema podacima Ministarstva finansija, u januaru i februaru 2025. godine izvr\u0161enje op\u0161teg konsolidovanog bud\u017eeta zavr\u0161eno je sa deficitom od oko 30 milijardi leja, odnosno 1,58% BDP-a, u pore\u0111enju sa skoro 29 milijardi leja, odnosno 1,64% BDP-a u prva dva meseca pro\u0161le godine. Bud\u017eet za tekuc\u0301u godinu izra\u0111en je na ekonomskom rastu od 2,5% i bud\u017eetskom deficitu od 7% BDP-a. U 2024. bud\u017eetski deficit je porastao na 8,65% BDP-a, sa 5,61% u 2023. U tom kontekstu, Rumunija je pokrenula novu emisiju evroobveznica, drugu u ovoj godini, sa ciljem finansiranja deficita. Dr\u017eava je pro\u0161log meseca naplatila 2,8 milijardi evra i 1,25 milijardi dolara izdavanjem obveznica u dve valute. Vlada u Bukure\u0161tu namerava da ove godine na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima pozajmi 13 milijardi evra, nakon \u0161to je 2024. prikupila rekordnu sumu od 18 milijardi evra. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rastuc\u0301i bud\u017eetski deficit Rumunije naveo je administraciju u Bukure\u0161tu da preduzme agresivne mere za smanjenje tro\u0161kova za funkcionisanje dr\u017eavnog aparata. Tako je do\u0161lo do smanjenja bud\u017eeta, beneficija, olak\u0161ica, pa \u010dak i osoblja. Prema re\u010dima ministra finansija Tanco\u0161a Barne, prvi efekti su se vec\u0301 osetili. On je najavio da su rumunske dr\u017eavne institucije potro\u0161ile 380 miliona […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":849561,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-876202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n